Pismo premijerke Republike Srbije Ane Brnabić upućeno Evropskoj uniji, u kojem ona potvrđuje crvene linije o primeni sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, predstavlja prvi put da Srbija pismeno izražava rješenost da ne želi da primjeni sve članove ovog dogovora.
Iako je do sada u više navrata i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da neće primeniti one delove sporazuma koji ugrožavaju nacionalni interes Srbije, zvaničnici u Briselu uključeni u dijalog oduvek zagovaraju stav da su javne Vučićeve izjave, kako ocenjuju, "za domaću upotrebu", te smatraju da će srpski predsednik sve primeniti, kao što je, kako tvrde, obećao na mnogim prethodnim sastancima u okviru dijaloga.
U svetlu stava koji je sada iznesen napismeno, zvaničnici EU smatraju da ovo stvara drugačiju, i "mnogo ozbiljniju situaciju" u dijalogu.
"Možda za Srbiju ovo pismo može biti korisno u predizbornoj kampanji. Ali Srbija treba da zna da, nakon 17. dolazi 18. decembar i svi ostali dani za redom, a obaveze ostaju. Ovo neće tako lako proći kod zemalja članica EU", rekao je Radiju Slobodna Evropa (RSE) jedan visoki evropski diplomata.
Diplomate u Briselu su zbunjeni zašto je ovo pismo upućeno na adresu Evropske službe za spoljnu akciju (EEAS), a ne predsedniku Evropskog saveta Charlesu Michelu, domaćinu samita EU-Zapadni Balkan, budući da je pismo predstavljeno kao rezerva na završnu deklaraciju sa samita.
Neki od njih smatraju da Srbija na ovaj način možda želi da izbegne posledice ovog pisma.
Međutim, kako je za RSE potvrđeno iz više diplomatskih izvora, ovo pismo je odmah prosleđeno svim državama članicama EU i smatra se zvaničnim stavom Srbije.
Oni, takođe, kažu da pismo predstavlja prekretnicu, odnosno da se u zvaničnoj komunikaciji na relaciji Brisel-Beograd po prvi put koristi veoma oštar jezik.
"Već duže vreme je očigledno da je dijalog, de facto, propao i da se koristi samo kao mesto za upravljanje krizama. Ovim pismom Srbija, faktički, ozvaničava kolaps", kaže Vogel za RSE.
On podseća da su strane diplomate često odbacivale različite izjave rukovodstva Srbije o tome da nema nameru da poštuje sporazum, tvrdeći da su takve za domaću upotrebu uoči izbora u nedelju, 17. decembra.
"Sada prvi put imamo pismo najvišeg rukovodstva u kojem se navodi da oni odbacuju samu osnovu na kojoj je građen dijalog – cilj pronalaženja sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji koji podrazumeva, de facto, priznanje Republike Kosova. Teško mi je da vidim kako EU i SAD mogu jednostavno da se vrate uobičajenom poslu nakon ovog pisma, iako sam siguran da će pokušati", navodi Vogel.
U Ohridu, Severna Makedonija, 18. marta je usaglašen Aneks primene ovog dogovora. Međutim, sporazumi nisu potpisani jer je to odbio Vučić.
Sporazum, između ostalog, potvrđuje poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova i Srbije, a član četiri koji je takođe sporan za Srbiju, predviđa da se Beograd neće protiviti članstvu Kosova ni u jednoj od međunarodnih organizacija.
Bez obzira na nedostatak potpisa, sporazum se smatra pravo obavezujućim za strane, od trenutka kada je postizanje sporazuma saopštio visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Josep Borrell.
Zvaničnici EU upućeni u proces objašnjavaju da se pravno obavezujući karakter sporazuma zasniva na članu 11. Bečke konvencije o ugovornom pravu.
U njemu se navodi da se "pristanak države da bude obavezana ugovorom može izraziti potpisom, razmenom instrumenata koji čine ugovor, ratifikaciju, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje, ili na bilo koji drugi način ako je tako dogovoreno".
Isti sagovornici su potvrdili da je ovaj izraz saglasnosti naširoko objašnjen stranama tokom sastanka u Ohridu 18. marta.
Lideri Kosova i Srbije, ističu ovi izvori, to su prihvatili i nisu prigovorili.
Međutim, osim raznih izjava, Srbija je i praktično pokazala da ne namerava da primeni sve članove sporazuma, kada je dva meseca nakon sastanka u Ohridu u maju ove godine, glasala protiv aplikacije Kosova za članstvo u Savet Evrope.
Povodom pisma Ane Brnabić oglasio se portparol EU Peter Stano koji ponovio da je sporazum pravno obavezujući za obe strane.
"To je bio dosledan stav EU, koji je takođe javno saopšten u nekoliko navrata", naglasio je Stano.
Obaveze iz sporazuma u Ohridu će se početkom naredne godine obuhvatiti i u pregovarački okvir Srbije u pristupnim pregovorima između Beograda i Brisela.
U svetlu stava koji je sada iznesen napismeno, zvaničnici EU smatraju da ovo stvara drugačiju, i "mnogo ozbiljniju situaciju" u dijalogu.
"Možda za Srbiju ovo pismo može biti korisno u predizbornoj kampanji. Ali Srbija treba da zna da, nakon 17. dolazi 18. decembar i svi ostali dani za redom, a obaveze ostaju. Ovo neće tako lako proći kod zemalja članica EU", rekao je Radiju Slobodna Evropa (RSE) jedan visoki evropski diplomata.
Diplomate u Briselu su zbunjeni zašto je ovo pismo upućeno na adresu Evropske službe za spoljnu akciju (EEAS), a ne predsedniku Evropskog saveta Charlesu Michelu, domaćinu samita EU-Zapadni Balkan, budući da je pismo predstavljeno kao rezerva na završnu deklaraciju sa samita.
Neki od njih smatraju da Srbija na ovaj način možda želi da izbegne posledice ovog pisma.
Međutim, kako je za RSE potvrđeno iz više diplomatskih izvora, ovo pismo je odmah prosleđeno svim državama članicama EU i smatra se zvaničnim stavom Srbije.
Oni, takođe, kažu da pismo predstavlja prekretnicu, odnosno da se u zvaničnoj komunikaciji na relaciji Brisel-Beograd po prvi put koristi veoma oštar jezik.
Vogel: Srbija pismom ozvaničava kolaps dijaloga
Toby Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije (DPC) ocenjuje da EU i Sjedinjene Države "očajnički žele" da se pretvaraju da je sporazuma iz Ohrida stvaran, da su se Srbija i Kosovo značajno obavezale na normalizaciju, uprkos, kako ističe, "ogromnim dokazima koji govore suprotno"."Već duže vreme je očigledno da je dijalog, de facto, propao i da se koristi samo kao mesto za upravljanje krizama. Ovim pismom Srbija, faktički, ozvaničava kolaps", kaže Vogel za RSE.
On podseća da su strane diplomate često odbacivale različite izjave rukovodstva Srbije o tome da nema nameru da poštuje sporazum, tvrdeći da su takve za domaću upotrebu uoči izbora u nedelju, 17. decembra.
"Sada prvi put imamo pismo najvišeg rukovodstva u kojem se navodi da oni odbacuju samu osnovu na kojoj je građen dijalog – cilj pronalaženja sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji koji podrazumeva, de facto, priznanje Republike Kosova. Teško mi je da vidim kako EU i SAD mogu jednostavno da se vrate uobičajenom poslu nakon ovog pisma, iako sam siguran da će pokušati", navodi Vogel.
Sporazum iz Ohrida, samo na papiru
Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova su predsednik Srbije Aleksandra Vučić i premijer Kosova Albin (Aljbin) Kurti postigli na sastanak u Briselu 27. februara.U Ohridu, Severna Makedonija, 18. marta je usaglašen Aneks primene ovog dogovora. Međutim, sporazumi nisu potpisani jer je to odbio Vučić.
Sporazum, između ostalog, potvrđuje poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova i Srbije, a član četiri koji je takođe sporan za Srbiju, predviđa da se Beograd neće protiviti članstvu Kosova ni u jednoj od međunarodnih organizacija.
Bez obzira na nedostatak potpisa, sporazum se smatra pravo obavezujućim za strane, od trenutka kada je postizanje sporazuma saopštio visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Josep Borrell.
Zvaničnici EU upućeni u proces objašnjavaju da se pravno obavezujući karakter sporazuma zasniva na članu 11. Bečke konvencije o ugovornom pravu.
U njemu se navodi da se "pristanak države da bude obavezana ugovorom može izraziti potpisom, razmenom instrumenata koji čine ugovor, ratifikaciju, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje, ili na bilo koji drugi način ako je tako dogovoreno".
Isti sagovornici su potvrdili da je ovaj izraz saglasnosti naširoko objašnjen stranama tokom sastanka u Ohridu 18. marta.
Lideri Kosova i Srbije, ističu ovi izvori, to su prihvatili i nisu prigovorili.
Međutim, osim raznih izjava, Srbija je i praktično pokazala da ne namerava da primeni sve članove sporazuma, kada je dva meseca nakon sastanka u Ohridu u maju ove godine, glasala protiv aplikacije Kosova za članstvo u Savet Evrope.
Povodom pisma Ane Brnabić oglasio se portparol EU Peter Stano koji ponovio da je sporazum pravno obavezujući za obe strane.
"To je bio dosledan stav EU, koji je takođe javno saopšten u nekoliko navrata", naglasio je Stano.
Obaveze iz sporazuma u Ohridu će se početkom naredne godine obuhvatiti i u pregovarački okvir Srbije u pristupnim pregovorima između Beograda i Brisela.
