Situaciju u kojoj je "nerealno" šta god Kosovo zahteva, a šta god Srbija odbaci je "logično", stvorili su visoki predstavnik EU Josep Borrell i specijalni izaslanik Miroslav Lajčak. I na taj način su prekršili sopstveni rad, jer dokazuju da ne poštuju ni dokument koji su sami napisali, ni onaj za koji su pohvaljeni kao što je to dogovor. A ako sami Lajčak i Borrell ne shvataju ozbiljno februarski sporazum za koji su rekli da je postignut u Briselu i Ohridski aneks, zašto bi ih onda Vučić shvatio.
Nedjelja za koju se očekivalo da će biti ključna za proces dijaloga između Kosova i Srbije, međutim, završena je jasnom porukom, samo nekoliko sati pošto se pokazalo da je sve propalo u nastojanjima najvišeg evropskog nivoa da se postigne dogovor između strana kako bi se otključao ćorsokak u kojem se dijalog nalazi.
Posle više od šest sati razgovora, gde glavnu ulogu ovoga puta nisu imale briselske birokrate, već lideri Nemačke, Francuske i Italije, činilo se da se ništa nije pomaklo. Kosovski premijer, koji je ovoga puta ignorisao novinare i za javnost podelio samo pisano saopštenje, rekao je da je prihvatio sve, sve ponude, uključujući i onu za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, kod koje se ova vlada poziva na „član 7 u vezi sa članom 10“. Ali on je rekao da je ponudio potpisivanje ovog predloga, zajedno sa potpisivanjem drugih sporazuma. S pravom je navedeno u saopštenju Vlade Kosova da "prihvatanje znači potpis, a samo potpis znači prihvatanje i garantuje sprovođenje“. Koliko god ovaj deo deklaracije izgledao jasno, on takođe ostavlja prostor za razmišljanje da, pošto nije potpisana, može da se kaže da je Kosovo više ne prihvata.
Mnogo jasniji u izjavi bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Rekao je da ne želi ništa da potpiše i da je ponuda za potpisivanje bila trik. Tamo gde je Vučić bio jasan, a to je bio jasan izazov za EU, bila je potvrda da nema nameru da sprovodi tačke koje su za Kosovo glavne iz sporazuma. On je rekao, i nastavlja da ponavlja, da neće sprovoditi ništa u vezi sa nezavisnošću, teritorijalnim integritetom i članstvom Kosova u UN, uključujući i njene agencije poput Uneska i drugih.
Ako je EU zahtevala da se svi sporazumi sprovode bez odlaganja i bez uslova, onda je Vučić to odbio. Zato je EU morala da izađe i kaže da je Srbija odbila zahteve Kosova. EU to nije rekla. I na taj način je dokazao da i dalje ima neuravnotežen stav. Jer još uvek postoji razumevanje za stavove Srbije. „Niste valjda mislili da će Vučić potpisati dokument gde se nalazi zastava Kosova?“, cinično je upitao diplomata EU. „Što da ne. Upravo je to deo sporazuma u kome se, između ostalog, navodi da će strane uzajamno poštovati i nacionalne simbole”. „Da, to u ovom trenutku nije realno“, glasio je njegov odgovor.
Situaciju u kojoj je „nerealno“ šta god da Kosovo zahteva, a šta god Srbija odbaci „logično“, stvorili su visoki predstavnik EU Žozep Borelj i specijalni izaslanik Miroslav Lajčak. I na taj način su prekršili sopstveni rad, jer dokazuju da ne poštuju ni dokument koji su sami napisali, ni onaj za koji su pohvaljeni kao što je dogovor. A ako sami Lajčak i Borelj ne shvataju ozbiljno februarski sporazum za koji su rekli da je postignut u Briselu i Ohridski aneks, zašto bi ih onda Vučić shvatio.
Ovo je situacija u kojoj, za sada, treba više verovati predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nego Evropskoj uniji. Zato što se Vučić tome ne suprotstavlja samo izjavama, već je i postupcima dokazao da ne namerava da sprovede sve obaveze iz Sporazuma. Srbija je glasala protiv pokretanja procedure za članstvo Kosova u Savetu Evrope. On je poslao pismo u kojem traži da se kandidatura Kosova za članstvo u EU ne razmatra i nastavlja da lobira protiv Kosova širom sveta, od Moskve i Pekinga, do Teherana i Madrida. Ni jedan prekor Srbiji za ovo iz EU.
Tačan je zaključak visokog predstavnika EU Žozepa Borelja da na sastancima nije bilo odgovarajućeg napretka. On je kao prepreku okrivio „uslove strana koji su bili neprihvatljivi za drugu stranu“, ali je s pravom primetio da je žalosno to što proces ostaje u ćorsokaku.
Ali predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel imao je sasvim drugačije, pozitivnije učitavanje sastanaka koje su lideri Kosova i Srbije imali u Briselu sa evropskim liderima. Toliko čudan stav da smo se zapitali da li je bio na nekom drugom sastanku, a ne sa Kurtijem i Vučićem.
Za razliku od visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, koji je dan ranije izrazio zabrinutost zbog ćorsokaka u procesu normalizacije odnosa, posle debate u Evropskom savetu, predsednik ove institucije EU Šarl Mišel, ali i nemački kancelar Olaf Šolc, pozitivno vide situaciju. Obojica su govorili o „prihvatanju obaveza za sprovođenje sporazuma od strane oba lidera“, dok je Šolc rekao da je „na sastancima postignut napredak“.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da je važno da su se lideri Kosova i Srbije „složili da sprovode obaveze iz sporazuma” i da će EU posmatrati kako se one sprovode. Prema rečima šefa Evropskog saveta, biće posledica ako se te obaveze ne sprovedu.
Ne znamo gde je Mišel video to da je Vučić pristao da primeni sporazum. Zato što je predsednik Srbije u Briselu, u četvrtak, ponovio u Beogradu, u petak i nedelju, da neće sprovoditi sve tačke sporazuma, već samo neke, one koje ne podrazumevaju priznanje Kosova, članstvo u UN i teritorijalni integritet.
Ono što je izgledalo kao prekretnica u petak uveče je zajednička izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Olafa Šolca i italijanske premijerke Đorđe Meloni. Ponovili su poziv Kurtiju da sprovede obavezu stvaranja Zajednice opština sa srpskom većinom. Uopšte se nisu potrudili da uđu u igru reči o „članu 7, u vezi sa članom 10“ ili „samoupravi“, ali su jasno spomenuli Asocijaciju. Za razliku od EU, Srbiji je rečeno da de fakto prizna. Tako nešto Srbiji nikada nije rečeno, tako da ovo predstavlja prekretnicu. A insistiranje na tome pomoći će Kosovu da uspostavi Asocijaciju po „modernom evropskom“ predlogu, bez obzira na to šta su oni na vlasti govorili ranije ili šta oni u opoziciji govore danas, ali su u ime Kosova sami preuzeli tu obavezu, prihvatili, potpisali i odobrili u Skupštini.
Ali snaga ove izjave zavisiće od njihove spremnosti da preduzmu mere protiv Srbije ukoliko ne poštuje ovaj nalog i ako nastavi da izaziva EU kao što je to do sada uspešno činio Aleksandar Vučić. Već mesec dana uspeva da izbegne sankcije Srbiji zbog svoje uloge u napadima u Banjskoj, a teško je naći racionalnog čoveka koji smatra da Beograd nije imao nikakve veze sa tim napadima. Sada, ako uspe da izbegne obaveze iz sporazuma, proces normalizacije će pretrpiti još jedan udarac, ovoga puta fatalan, jer posle potpunog gubitka autoriteta i kredibiliteta Borelja, Lajčaka i Evropske komisije, koji su osudili Kosovo, a ne Srbiju, izgubiće se i kredibilitet trojice lidera tri najveće države EU. I tada više neće biti prostora da se traži moćniji autoritet koji će moći da pomeri stvari.
Posle više od šest sati razgovora, gde glavnu ulogu ovoga puta nisu imale briselske birokrate, već lideri Nemačke, Francuske i Italije, činilo se da se ništa nije pomaklo. Kosovski premijer, koji je ovoga puta ignorisao novinare i za javnost podelio samo pisano saopštenje, rekao je da je prihvatio sve, sve ponude, uključujući i onu za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, kod koje se ova vlada poziva na „član 7 u vezi sa članom 10“. Ali on je rekao da je ponudio potpisivanje ovog predloga, zajedno sa potpisivanjem drugih sporazuma. S pravom je navedeno u saopštenju Vlade Kosova da "prihvatanje znači potpis, a samo potpis znači prihvatanje i garantuje sprovođenje“. Koliko god ovaj deo deklaracije izgledao jasno, on takođe ostavlja prostor za razmišljanje da, pošto nije potpisana, može da se kaže da je Kosovo više ne prihvata.
Mnogo jasniji u izjavi bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Rekao je da ne želi ništa da potpiše i da je ponuda za potpisivanje bila trik. Tamo gde je Vučić bio jasan, a to je bio jasan izazov za EU, bila je potvrda da nema nameru da sprovodi tačke koje su za Kosovo glavne iz sporazuma. On je rekao, i nastavlja da ponavlja, da neće sprovoditi ništa u vezi sa nezavisnošću, teritorijalnim integritetom i članstvom Kosova u UN, uključujući i njene agencije poput Uneska i drugih.
Ako je EU zahtevala da se svi sporazumi sprovode bez odlaganja i bez uslova, onda je Vučić to odbio. Zato je EU morala da izađe i kaže da je Srbija odbila zahteve Kosova. EU to nije rekla. I na taj način je dokazao da i dalje ima neuravnotežen stav. Jer još uvek postoji razumevanje za stavove Srbije. „Niste valjda mislili da će Vučić potpisati dokument gde se nalazi zastava Kosova?“, cinično je upitao diplomata EU. „Što da ne. Upravo je to deo sporazuma u kome se, između ostalog, navodi da će strane uzajamno poštovati i nacionalne simbole”. „Da, to u ovom trenutku nije realno“, glasio je njegov odgovor.
Situaciju u kojoj je „nerealno“ šta god da Kosovo zahteva, a šta god Srbija odbaci „logično“, stvorili su visoki predstavnik EU Žozep Borelj i specijalni izaslanik Miroslav Lajčak. I na taj način su prekršili sopstveni rad, jer dokazuju da ne poštuju ni dokument koji su sami napisali, ni onaj za koji su pohvaljeni kao što je dogovor. A ako sami Lajčak i Borelj ne shvataju ozbiljno februarski sporazum za koji su rekli da je postignut u Briselu i Ohridski aneks, zašto bi ih onda Vučić shvatio.
Ovo je situacija u kojoj, za sada, treba više verovati predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nego Evropskoj uniji. Zato što se Vučić tome ne suprotstavlja samo izjavama, već je i postupcima dokazao da ne namerava da sprovede sve obaveze iz Sporazuma. Srbija je glasala protiv pokretanja procedure za članstvo Kosova u Savetu Evrope. On je poslao pismo u kojem traži da se kandidatura Kosova za članstvo u EU ne razmatra i nastavlja da lobira protiv Kosova širom sveta, od Moskve i Pekinga, do Teherana i Madrida. Ni jedan prekor Srbiji za ovo iz EU.
Tačan je zaključak visokog predstavnika EU Žozepa Borelja da na sastancima nije bilo odgovarajućeg napretka. On je kao prepreku okrivio „uslove strana koji su bili neprihvatljivi za drugu stranu“, ali je s pravom primetio da je žalosno to što proces ostaje u ćorsokaku.
Ali predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel imao je sasvim drugačije, pozitivnije učitavanje sastanaka koje su lideri Kosova i Srbije imali u Briselu sa evropskim liderima. Toliko čudan stav da smo se zapitali da li je bio na nekom drugom sastanku, a ne sa Kurtijem i Vučićem.
Za razliku od visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, koji je dan ranije izrazio zabrinutost zbog ćorsokaka u procesu normalizacije odnosa, posle debate u Evropskom savetu, predsednik ove institucije EU Šarl Mišel, ali i nemački kancelar Olaf Šolc, pozitivno vide situaciju. Obojica su govorili o „prihvatanju obaveza za sprovođenje sporazuma od strane oba lidera“, dok je Šolc rekao da je „na sastancima postignut napredak“.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da je važno da su se lideri Kosova i Srbije „složili da sprovode obaveze iz sporazuma” i da će EU posmatrati kako se one sprovode. Prema rečima šefa Evropskog saveta, biće posledica ako se te obaveze ne sprovedu.
Ne znamo gde je Mišel video to da je Vučić pristao da primeni sporazum. Zato što je predsednik Srbije u Briselu, u četvrtak, ponovio u Beogradu, u petak i nedelju, da neće sprovoditi sve tačke sporazuma, već samo neke, one koje ne podrazumevaju priznanje Kosova, članstvo u UN i teritorijalni integritet.
Ono što je izgledalo kao prekretnica u petak uveče je zajednička izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Olafa Šolca i italijanske premijerke Đorđe Meloni. Ponovili su poziv Kurtiju da sprovede obavezu stvaranja Zajednice opština sa srpskom većinom. Uopšte se nisu potrudili da uđu u igru reči o „članu 7, u vezi sa članom 10“ ili „samoupravi“, ali su jasno spomenuli Asocijaciju. Za razliku od EU, Srbiji je rečeno da de fakto prizna. Tako nešto Srbiji nikada nije rečeno, tako da ovo predstavlja prekretnicu. A insistiranje na tome pomoći će Kosovu da uspostavi Asocijaciju po „modernom evropskom“ predlogu, bez obzira na to šta su oni na vlasti govorili ranije ili šta oni u opoziciji govore danas, ali su u ime Kosova sami preuzeli tu obavezu, prihvatili, potpisali i odobrili u Skupštini.
Ali snaga ove izjave zavisiće od njihove spremnosti da preduzmu mere protiv Srbije ukoliko ne poštuje ovaj nalog i ako nastavi da izaziva EU kao što je to do sada uspešno činio Aleksandar Vučić. Već mesec dana uspeva da izbegne sankcije Srbiji zbog svoje uloge u napadima u Banjskoj, a teško je naći racionalnog čoveka koji smatra da Beograd nije imao nikakve veze sa tim napadima. Sada, ako uspe da izbegne obaveze iz sporazuma, proces normalizacije će pretrpiti još jedan udarac, ovoga puta fatalan, jer posle potpunog gubitka autoriteta i kredibiliteta Borelja, Lajčaka i Evropske komisije, koji su osudili Kosovo, a ne Srbiju, izgubiće se i kredibilitet trojice lidera tri najveće države EU. I tada više neće biti prostora da se traži moćniji autoritet koji će moći da pomeri stvari.
