Naučnici tvrde da su na tragu rješenja misterija zašto nekim grickalicama jednostavno ne možemo odoljeti.
Jeste li se ikada zapitali zašto možete pojesti samo komadić neke slastice, a kad neku drugu stave pred vas, ne znate stati?
Naučnici tvrde da su djelimično raspleli misterij zašto je neke grickalice gotovo nemoguće jesti u malim količinama.
Iako neki to nazivaju pohlepa, drugo je ime za takvo ponašanje hedonistička hiperfagija, kaže njemački naučnik, dr.Tobias Hoch.
'To je naučni pojam koji definira jedenje zbog užitka, a ne gladi. Rekreacijsko prejedanje može se pojaviti kod svih ljudi u nekoj fazi života, a u hroničnom je obliku ključni faktor u epidemiji pretilosti.'
Dr. Hoch i njegov tim sa Univerziteta Erlangen-Nürnberg skenirali su mozgove štakora dok su jeli čips, standardne pločice te praškastu mješavinu masti i ugljikohidrata.
Štakori su daleko više uživali u čipsu unatoč tomu što je mješavina masti i ugljikohidrata sadržala isti broj kalorija. Standardne pločice su štakorima bili najmanje popularna hrana. 'Učinak čipsa na moždane aktivnosti može se samo djelomično objasniti količinom masti i ugljikohidrata. U čipsu postoji nešto drugo što ga čini poželjnom grickalicom', kaže dr. Hoch.
Mislilo se da visoka razina masti i ugljikohidrata u čipsu šalje mozgu signale ugode, no magnetska rezonancija pokazala je da je centar za ovisnost u mozgovima štakora bio najaktivniji kad su jeli čips.
Jedna od teorija dr. Hocha je da hrskavost čipsa stimulira centar za nagradu u mozgu te da bi to saznanje moglo dovesti do razvoja novih lijekova ili prehrambenih aditiva kojima bi se sprečavalo prejedanje, piše Daily Mail.
