U godišnjem izveštaju Evropske komisije Srbija je dobila loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, dok se ukazuje da Beograd nije uveo sankcije Rusiji i nije zatvorio prostor stranom mešanju i manipulaciji informacijama.
U izveštaju, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, navodi se da bez obzira na aspiracije za članstvo u Evropskoj uniji (EU) kao strateški cilj zemlje, Srbija sklapa trgovinske sporazume s Kinom i ostalim trećim zemljama koje ne ispunjavaju briselske standarde.
Evropska komisija takođe navodi da Srbija treba da uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred, ali i da je neophodno da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma.
Evropska komisija će izveštaj za sve zemlje regiona i Istočnog partnerstva objaviti u sredu, 8. novembra.
Godišnji izveštaj Evropske komisije je najvažniji dokument za svaku zemlju koja teži članstvu u Evropskoj uniji (EU) i predstavlja sliku stanja u svim ključnim poljima gde je napredak neophodan za pristupni proces.
Srbija se, pored Crne Gore smatra liderom u procesu pregovora o članstvu, ali od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji.
Odnosi sa Kosovom takođe ostaju ključni za evropski put zemlje.
U izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostala angažovana u Dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, ali se navodi da Beograd treba da pokaže ozbiljniju posvećenost, kao i uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred.
Navodi se da je neophodno da Srbija ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju.
"Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka. Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u odsustvu napretka", poručuje se u godišnjem izveštaju za Srbiju.
U ovom dokumentu se potvrđuje da je na odnose sa Kosovom uticalo nekoliko kriza "različitog intenziteta" po brojnim pitanjima, sa nasilnim napadom na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine, u selu Banjska kod Zvečana. Za ovaj događaj na severu Kosova je u dokumentu ocenjeno da je "najteža eskalacija u poslednjih nekoliko godina".
Dokumentom se podvlači očekivanje Evropske unije da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu.
"Napad (u Banjskoj) ne bi trebalo da posluži kao izgovor nijednoj strani da skrene pažnju sa Dijaloga koji vodi EU. Kosovo i Srbija moraju da nastave stalne napore za deeskalaciju, kao i da obezbede održavanje novih izbora na severu Kosova što je pre moguće, uz aktivno učešće kosovskih Srba”, poručuje se ovim dokumentom.
Od Srbije se takođe traži da istraži nasilje počinjeno nad trupama KFOR-a tokom protesta krajem maja ove godine. Ocenjuje se da ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova.
Evropska komisija ocenjuje da je povlačenje kosovskih Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. i bojkot lokalnih izbora na severu Kosova u aprilu 2023 "krše obaveze Srbije u okviru dijaloga i predstavljaju ozbiljno nazadovanje" u poštovanju sporazuma iz 2013. godine od strane Srbije.
U ovogodišnjem izveštaju o Srbiji se spominje da je sastav Skupštine više pluralistički od prethodnog saziva i da uključuje opozicione stranke koje su bojkotovale izbore 2020.
Međutim primećuje se da su tenzije između vladajuće koalicije i opozicije obeležile parlamentarne debate. Skupština nema godišnji plan rada i skoro sve sednice su sazivane uz najavu minimalnog roka od 24 časa, što bi trebalo da se koristi samo u izuzetnim okolnostima.
Navodi se da nije bilo praćenja građanske inicijative, kao ni opozicionog predloga za interpelaciju, te da je nadzor izvršne vlasti bio slab.
"Kodeks ponašanja nije bio sistematski primenjivan i često se koristio zapaljivi jezik, koji je ostao nerešen. Parlamentarni poslovnik treba da se modernizuje i da se primeni kodeks ponašanja za kažnjavanje za prekršaje poslanika", navodi se u godišnjem izveštaju o Srbiji.
Evropska komisija ocenjuje da je Srbija učinila "ograničen napredak" u slobodi izražavanja. Spominje se da su policija i tužilaštvo brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.
"Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), posebno pokrenutih od strane članova nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i cenzuru", podvlači se u dokumentu.
Dodaje se takođe da stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju "izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja". Mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku je preterano ograničena u zakonskom okviru, navodi se u ovom dokumentu.
Evropska komisija smatra da će novi zakoni "ojačati nezavisnost" Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
U odlomku koji se odnosi na REM, spominje se da je u avgustu objavljen poziv za dodelu pete dozvole za medijski servis sa nacionalnom frekvencijom, kao i da ona još nije dodeljena "bez verodostojnog opravdanja".
"Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost. Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavi stranoj manipulaciji informacijama i mešanju, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", podvlači se u ovom dokumentu.
Evropska komisija putem ovog izveštaja poručuje da je osnaženo civilno društvo ključna komponenta svakog demokratskog sistema i da bi državne institucije trebalo da ga prepoznaju i tretiraju kao takvo.
Primećuje se da su nastavljeni verbalni napadi i kampanje klevete i od strane visokih zvaničnika protiv nekoliko organizacija civilnog društva i njihovog finansiranja.
"I pored toga što su u Skupštini vršeni i verbalni napadi, administrativni odbor zadužen za primenu kodeksa ponašanja Skupštine nije utvrdio kršenje. Organizacije i pojedinci koji su kritikovali vlast bili su pod pritiskom, posebno oni koji su učestvovali u protestima protiv veličanja ratnih zločinaca, u znak podrške zaštiti životne sredine i u protestima 'Srbija protiv nasilja'. Došlo je do značajnog i zabrinjavajućeg porasta strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje su pokrenuli pripadnici nacionalnih i lokalnih vlasti, protiv branitelja ljudskih prava", ističe se u ovom dokumentu.
U godišnjem izveštaju o Srbiji se ocenjuje da zemlja još nije pokazala istinsku posvećenost istrazi i suđenju u predmetima ratnih zločina, kao i da Srbija nastavlja da javno osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i na najvišim nivoima.
"Određeni broj srpskih političkih partija i ličnosti, uključujući i ministarski nivo, nastavio je da pruža podršku osuđenim ratnim zločincima i javni prostor za njih. Osuđeni ratni zločinci nastavljaju da šire govor mržnje u javnom prostoru. Određeni političari i dalje, bez posledica, negiraju genocid u Srebrenici", navodi se u izveštaju.
Pravosuđe pod 'neprikladnim političkim pritiskom'
Evropska komisija smatra da je situacija u srpskom pravosuđu zabrinjavajuća zbog, kako se navodi, neprikladnog pritiska na pravosuđe.
Primećuje se da je preduzet niz koraka kako bi se smanjio prostor političkog uticaja na pravosuđe, ali da u praksi još nije moguće uočiti dosledno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce.
Po pitanju borbe protiv korupcije u ovogodišnjem izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostvarila ograničeni napredak u primenjivanju prošlogodišnjih preporuka.
"Sve u svemu, korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou", ističe se u dokumentu.
U godišnjem izveštaju se navodi da se došlo do "blagog povećanja" broja novih istraga i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali je broj novih optužnica opao. Dodaje se da nije bilo slučajeva konačnog oduzimanja imovine, kao i da Srbija tek treba da usvoji nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije i prateći akcioni plan.
Od zemlje se traži da uspostavi efikasan mehanizam koordinacije kako bi operacionalizovala ciljeve politike prevencije i represije i temeljno se bavila korupcijom. Dodaje se da zahtevaju posvećenu akciju, oni sektori koji su najosetljiviji na korupciju.
Ograničeni napredak je u jeziku Evropske komisije najgora ocena. Borba protiv korupcije potpada pod poglavlje 23 koje uz poglavlje 24 predstavlja stub u procesu pristupnih pregovora. Bez napretka u ovim poglavljima nema napretka u procesu a može doći i do nazadovanja.
"Ograničen napredak" se takođe navodi i po pitanje borbe protiv organizovanog kriminala, posebno u otkrivanju i sprečavanju krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.
U 2022. godini, prema izveštaju o Srbiji, zabeležen je i blagi porast finansijskih istraga i oduzimanja imovine; povećao se broj novih istraga i optužnica, a smanjile su se prvostepene i pravosnažne osude, posebno za pranje novca.
"Prošireno oduzimanje se ne primenjuje sistematski. Proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, još uvek nisu uobičajena praksa. Do sada nije bilo dovoljno praćenja u pogledu istrage i krivičnog gonjenja nedavnih napada na severu Kosova", navodi se u dokumentu.
Ocenjuje se međutim da su se poboljšali razumevanje i pristup istrazi, a da su policija, tužioci i krivične sudije svesni važnosti dosledne primene pristupa "prati novac da se pronađe zločin" i korišćenja posrednih dokaza.
"Srbija bi trebalo da prilagodi svoj pristup sa pristupa zasnovanog na predmetima strategiji protiv kriminalnih organizacija, i sa fokusiranja na slučajeve niskog ili srednjeg značaja na slučajeve visokog profila koji imaju za cilj razbijanje velikih i međunarodnih organizacija i zaplenu imovine", navodi se u izveštaju.
U dokumentu se ocenjuje da nije postignut napredak u usklađivanju spoljne politike s Evropskom unijom, jer je stopa usaglašavanja ostala nepromenjena.
"Neke akcije i izjave Srbije bile su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici", navodi se u izveštaju.
Spominje se da se Srbija uskladila sa nekim stavovima EU na međunarodnim forumima, ali da nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu.
"Srbija je takođe održala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije", ističe se u dokumentu.
Od zemlje se putem ovog izveštaja traži da prioritetno unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i izbegava radnje i izjave koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici.
Takođe se traži da se intenziviraju aktivnosti na sprečavanju bilo kakvog pokušaja korišćenja teritorije Srbije i/ili pravnih lica registrovanih u Srbiji za zaobilaženje restriktivnih mera EU, te da se ulažu kredibilni napori da se zatvori prostor za strano mešanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije.
Vizna politika Srbije još nije u potpunosti usklađena s listom trećih zemalja čiji državljani podležu viznom režimu za boravak u EU, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije.
Ocenjuje se međutim da je Srbija postigla značajan napredak u usklađivanju s viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vizne uslove za državljane šest trećih zemalja, ali se traži da Beograd dalje uskladi viznu politiku sa EU.
U izveštaju se potvrđuje da je nakon zabrinutosti koju je iznela EU, Vlada Srbije povukla predložene izmene i dopune Zakona o državljanstvu, kojima bi se omogućila mogućnost podnošenja zahteva za srpsko državljanstvo nakon kratkog boravka i rada.
U izveštaju se spominje sporazum koji je Srbija potpisala sa Kinom u oktobru 2023, što za Brisel "predstavlja stratešku zabrinutost".
Navodi se da je Srbija najavila planove za sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, ali da suštinski pregovori tek treba da počnu.
"Svi sporazumi o kojima Srbija pregovara moraju da obezbede kompatibilnost sa pravnim tekovinama EU i da sadrže klauzule o prestanku roka, koje garantuju da Srbija može da se odrekne sporazuma po pristupanju u EU", poručuje se ovim dokumentom.
U dokumentu se potvrđuje da Srbija ima 46 bilateralnih investicionih ugovora na snazi, od kojih je 21 s članicama EU. Od zemlje se traži da razvije strategiju za izmenu ili raskid postojećih ugovora koji nisu u skladu sa standardima EU i izlažu zemlju rizicima zbog širokog i otvorenog jezika koji se koristi.
Pregovori o novim takvim ugovorima su u toku sa Južnom Korejom, a najavljeni su za Angolu, Bahrein, Uzbekistan, Indiju i Kirgistan, navodi se u dokumentu.
Komisija stoji iza preporuke da je Srbija spremna za otvaranje novog klastera
U ovogodišnjem izveštaju, Evropska komisija je ponovila ocenu da je Srbija ispunila početna merila za klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje.
Ovu preporuku je Evropska komisija iznela u izveštajima za 2021. i 2022. godinu. Međutim od decembra 2021, Srbija nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima jer članice to ne dozvoljavaju zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
Evropska komisija takođe navodi da Srbija treba da uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred, ali i da je neophodno da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma.
Evropska komisija će izveštaj za sve zemlje regiona i Istočnog partnerstva objaviti u sredu, 8. novembra.
Godišnji izveštaj Evropske komisije je najvažniji dokument za svaku zemlju koja teži članstvu u Evropskoj uniji (EU) i predstavlja sliku stanja u svim ključnim poljima gde je napredak neophodan za pristupni proces.
Srbija se, pored Crne Gore smatra liderom u procesu pregovora o članstvu, ali od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji.
Odnosi sa Kosovom takođe ostaju ključni za evropski put zemlje.
Odnosi sa Kosovom
U izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostala angažovana u Dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, ali se navodi da Beograd treba da pokaže ozbiljniju posvećenost, kao i uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred.
Navodi se da je neophodno da Srbija ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju.
"Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka. Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u odsustvu napretka", poručuje se u godišnjem izveštaju za Srbiju.
U ovom dokumentu se potvrđuje da je na odnose sa Kosovom uticalo nekoliko kriza "različitog intenziteta" po brojnim pitanjima, sa nasilnim napadom na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine, u selu Banjska kod Zvečana. Za ovaj događaj na severu Kosova je u dokumentu ocenjeno da je "najteža eskalacija u poslednjih nekoliko godina".
Dokumentom se podvlači očekivanje Evropske unije da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu.
"Napad (u Banjskoj) ne bi trebalo da posluži kao izgovor nijednoj strani da skrene pažnju sa Dijaloga koji vodi EU. Kosovo i Srbija moraju da nastave stalne napore za deeskalaciju, kao i da obezbede održavanje novih izbora na severu Kosova što je pre moguće, uz aktivno učešće kosovskih Srba”, poručuje se ovim dokumentom.
Od Srbije se takođe traži da istraži nasilje počinjeno nad trupama KFOR-a tokom protesta krajem maja ove godine. Ocenjuje se da ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova.
Evropska komisija ocenjuje da je povlačenje kosovskih Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. i bojkot lokalnih izbora na severu Kosova u aprilu 2023 "krše obaveze Srbije u okviru dijaloga i predstavljaju ozbiljno nazadovanje" u poštovanju sporazuma iz 2013. godine od strane Srbije.
Rad Skupštine obeležen tenzijama između vlasti i opozicije
U ovogodišnjem izveštaju o Srbiji se spominje da je sastav Skupštine više pluralistički od prethodnog saziva i da uključuje opozicione stranke koje su bojkotovale izbore 2020.
Međutim primećuje se da su tenzije između vladajuće koalicije i opozicije obeležile parlamentarne debate. Skupština nema godišnji plan rada i skoro sve sednice su sazivane uz najavu minimalnog roka od 24 časa, što bi trebalo da se koristi samo u izuzetnim okolnostima.
Navodi se da nije bilo praćenja građanske inicijative, kao ni opozicionog predloga za interpelaciju, te da je nadzor izvršne vlasti bio slab.
"Kodeks ponašanja nije bio sistematski primenjivan i često se koristio zapaljivi jezik, koji je ostao nerešen. Parlamentarni poslovnik treba da se modernizuje i da se primeni kodeks ponašanja za kažnjavanje za prekršaje poslanika", navodi se u godišnjem izveštaju o Srbiji.
Sloboda medija i dalje zabrinjavajuća
Evropska komisija ocenjuje da je Srbija učinila "ograničen napredak" u slobodi izražavanja. Spominje se da su policija i tužilaštvo brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.
"Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), posebno pokrenutih od strane članova nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i cenzuru", podvlači se u dokumentu.
Dodaje se takođe da stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju "izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja". Mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku je preterano ograničena u zakonskom okviru, navodi se u ovom dokumentu.
Evropska komisija smatra da će novi zakoni "ojačati nezavisnost" Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
U odlomku koji se odnosi na REM, spominje se da je u avgustu objavljen poziv za dodelu pete dozvole za medijski servis sa nacionalnom frekvencijom, kao i da ona još nije dodeljena "bez verodostojnog opravdanja".
"Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost. Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavi stranoj manipulaciji informacijama i mešanju, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", podvlači se u ovom dokumentu.
Nastavljeni napadi na civilno društvo
Evropska komisija putem ovog izveštaja poručuje da je osnaženo civilno društvo ključna komponenta svakog demokratskog sistema i da bi državne institucije trebalo da ga prepoznaju i tretiraju kao takvo.
Primećuje se da su nastavljeni verbalni napadi i kampanje klevete i od strane visokih zvaničnika protiv nekoliko organizacija civilnog društva i njihovog finansiranja.
"I pored toga što su u Skupštini vršeni i verbalni napadi, administrativni odbor zadužen za primenu kodeksa ponašanja Skupštine nije utvrdio kršenje. Organizacije i pojedinci koji su kritikovali vlast bili su pod pritiskom, posebno oni koji su učestvovali u protestima protiv veličanja ratnih zločinaca, u znak podrške zaštiti životne sredine i u protestima 'Srbija protiv nasilja'. Došlo je do značajnog i zabrinjavajućeg porasta strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje su pokrenuli pripadnici nacionalnih i lokalnih vlasti, protiv branitelja ljudskih prava", ističe se u ovom dokumentu.
U Srbiji se i dalje veličaju ratni zločinci
U godišnjem izveštaju o Srbiji se ocenjuje da zemlja još nije pokazala istinsku posvećenost istrazi i suđenju u predmetima ratnih zločina, kao i da Srbija nastavlja da javno osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i na najvišim nivoima.
"Određeni broj srpskih političkih partija i ličnosti, uključujući i ministarski nivo, nastavio je da pruža podršku osuđenim ratnim zločincima i javni prostor za njih. Osuđeni ratni zločinci nastavljaju da šire govor mržnje u javnom prostoru. Određeni političari i dalje, bez posledica, negiraju genocid u Srebrenici", navodi se u izveštaju.
Pravosuđe pod 'neprikladnim političkim pritiskom'
Evropska komisija smatra da je situacija u srpskom pravosuđu zabrinjavajuća zbog, kako se navodi, neprikladnog pritiska na pravosuđe.
Primećuje se da je preduzet niz koraka kako bi se smanjio prostor političkog uticaja na pravosuđe, ali da u praksi još nije moguće uočiti dosledno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce.
Borba protiv korupcije zahteva političku volju
Po pitanju borbe protiv korupcije u ovogodišnjem izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostvarila ograničeni napredak u primenjivanju prošlogodišnjih preporuka.
"Sve u svemu, korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou", ističe se u dokumentu.
U godišnjem izveštaju se navodi da se došlo do "blagog povećanja" broja novih istraga i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali je broj novih optužnica opao. Dodaje se da nije bilo slučajeva konačnog oduzimanja imovine, kao i da Srbija tek treba da usvoji nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije i prateći akcioni plan.
Od zemlje se traži da uspostavi efikasan mehanizam koordinacije kako bi operacionalizovala ciljeve politike prevencije i represije i temeljno se bavila korupcijom. Dodaje se da zahtevaju posvećenu akciju, oni sektori koji su najosetljiviji na korupciju.
Ograničeni napredak je u jeziku Evropske komisije najgora ocena. Borba protiv korupcije potpada pod poglavlje 23 koje uz poglavlje 24 predstavlja stub u procesu pristupnih pregovora. Bez napretka u ovim poglavljima nema napretka u procesu a može doći i do nazadovanja.
Loša ocena i u polju organizovanog kriminala
"Ograničen napredak" se takođe navodi i po pitanje borbe protiv organizovanog kriminala, posebno u otkrivanju i sprečavanju krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.
U 2022. godini, prema izveštaju o Srbiji, zabeležen je i blagi porast finansijskih istraga i oduzimanja imovine; povećao se broj novih istraga i optužnica, a smanjile su se prvostepene i pravosnažne osude, posebno za pranje novca.
"Prošireno oduzimanje se ne primenjuje sistematski. Proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, još uvek nisu uobičajena praksa. Do sada nije bilo dovoljno praćenja u pogledu istrage i krivičnog gonjenja nedavnih napada na severu Kosova", navodi se u dokumentu.
Ocenjuje se međutim da su se poboljšali razumevanje i pristup istrazi, a da su policija, tužioci i krivične sudije svesni važnosti dosledne primene pristupa "prati novac da se pronađe zločin" i korišćenja posrednih dokaza.
"Srbija bi trebalo da prilagodi svoj pristup sa pristupa zasnovanog na predmetima strategiji protiv kriminalnih organizacija, i sa fokusiranja na slučajeve niskog ili srednjeg značaja na slučajeve visokog profila koji imaju za cilj razbijanje velikih i međunarodnih organizacija i zaplenu imovine", navodi se u izveštaju.
Usklađivanje sa spoljnom politikom 'nepromenjeno'
U dokumentu se ocenjuje da nije postignut napredak u usklađivanju spoljne politike s Evropskom unijom, jer je stopa usaglašavanja ostala nepromenjena.
"Neke akcije i izjave Srbije bile su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici", navodi se u izveštaju.
Spominje se da se Srbija uskladila sa nekim stavovima EU na međunarodnim forumima, ali da nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu.
"Srbija je takođe održala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije", ističe se u dokumentu.
Od zemlje se putem ovog izveštaja traži da prioritetno unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i izbegava radnje i izjave koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici.
Takođe se traži da se intenziviraju aktivnosti na sprečavanju bilo kakvog pokušaja korišćenja teritorije Srbije i/ili pravnih lica registrovanih u Srbiji za zaobilaženje restriktivnih mera EU, te da se ulažu kredibilni napori da se zatvori prostor za strano mešanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije.
Neusklađena vizna politika
Vizna politika Srbije još nije u potpunosti usklađena s listom trećih zemalja čiji državljani podležu viznom režimu za boravak u EU, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije.
Ocenjuje se međutim da je Srbija postigla značajan napredak u usklađivanju s viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vizne uslove za državljane šest trećih zemalja, ali se traži da Beograd dalje uskladi viznu politiku sa EU.
U izveštaju se potvrđuje da je nakon zabrinutosti koju je iznela EU, Vlada Srbije povukla predložene izmene i dopune Zakona o državljanstvu, kojima bi se omogućila mogućnost podnošenja zahteva za srpsko državljanstvo nakon kratkog boravka i rada.
Srbija mora da se odrekne trgovinskih sporazuma sa trećim zemljama prilikom učlanjenja u EU
U izveštaju se spominje sporazum koji je Srbija potpisala sa Kinom u oktobru 2023, što za Brisel "predstavlja stratešku zabrinutost".
Navodi se da je Srbija najavila planove za sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, ali da suštinski pregovori tek treba da počnu.
"Svi sporazumi o kojima Srbija pregovara moraju da obezbede kompatibilnost sa pravnim tekovinama EU i da sadrže klauzule o prestanku roka, koje garantuju da Srbija može da se odrekne sporazuma po pristupanju u EU", poručuje se ovim dokumentom.
U dokumentu se potvrđuje da Srbija ima 46 bilateralnih investicionih ugovora na snazi, od kojih je 21 s članicama EU. Od zemlje se traži da razvije strategiju za izmenu ili raskid postojećih ugovora koji nisu u skladu sa standardima EU i izlažu zemlju rizicima zbog širokog i otvorenog jezika koji se koristi.
Pregovori o novim takvim ugovorima su u toku sa Južnom Korejom, a najavljeni su za Angolu, Bahrein, Uzbekistan, Indiju i Kirgistan, navodi se u dokumentu.
Komisija stoji iza preporuke da je Srbija spremna za otvaranje novog klastera
U ovogodišnjem izveštaju, Evropska komisija je ponovila ocenu da je Srbija ispunila početna merila za klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje.
Ovu preporuku je Evropska komisija iznela u izveštajima za 2021. i 2022. godinu. Međutim od decembra 2021, Srbija nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima jer članice to ne dozvoljavaju zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
