Kosovo najviše žita i brašna uveze iz Srbije, prenio je danas dnevnik "Zëri. Kako se navodi, za godinu dana na Kosovo je uvezeno žita i brašna za oko 40 miliona eura, uglavnom iz Srbije i Ruske Federacije.
Prema podacima Carine Kosova u 2012. godini je uvezeno 48,6 miliona kilograma brašna od čega je iz Srbije uvezeno 43,6 miliona kilograma, 2,3 miliona kilograma iz Austrije i 1,4 miliona kilograma iz Mađarske.
Od 107,6 miliona kilograma ukupno uvezenog žita tokom 2012. godine 85,2 miliona kilograma je uvezeno iz Srbije, 9,3 miliona kilograma iz Rusije i 8,3 miliona iz Bugarske.
"Vrijednost žita i brašna uvezenog tokom 2012. i u prvom dijelu 2013. godine dostiže 44 miliona eura, za koje je Carina naplatila taksu od 6,2 miliona eura", saopštio je portparol Carine Kosova Adriatik Stavileci.
Dok statistike Carine govore o hiljadama tona uvezenog žita i brašna, dužnosnici Ministarstva poljoprivrede stalno izjavljuju da od domaće proizvodnje ispunjava se više od 70 posto potreba domaćeg tržišta.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, od 102 hiljade hektara žitarica, koliko je bilo 2007, u 2011. godini površina je dosegla oko 160 hiljada hektara. Ova brojka, prema njima, raste iz godinu u godinu.
S druge strane, stručnjaci u oblasti poljoprivrede kažu da se domaćom proizvodnjom pšenice ispunjavaju ne više od 50 do 55 posto domaćih potreba.
"Vjerujem da od domaće proizvodnje pšenice ispunjava se samo 50-55 posto domaćih potreba. Ostatak je potrebno uvesti", kaže Imer Rusinovci, stručnjak u oblasti poljoprivrede.
Od 107,6 miliona kilograma ukupno uvezenog žita tokom 2012. godine 85,2 miliona kilograma je uvezeno iz Srbije, 9,3 miliona kilograma iz Rusije i 8,3 miliona iz Bugarske.
"Vrijednost žita i brašna uvezenog tokom 2012. i u prvom dijelu 2013. godine dostiže 44 miliona eura, za koje je Carina naplatila taksu od 6,2 miliona eura", saopštio je portparol Carine Kosova Adriatik Stavileci.
Dok statistike Carine govore o hiljadama tona uvezenog žita i brašna, dužnosnici Ministarstva poljoprivrede stalno izjavljuju da od domaće proizvodnje ispunjava se više od 70 posto potreba domaćeg tržišta.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, od 102 hiljade hektara žitarica, koliko je bilo 2007, u 2011. godini površina je dosegla oko 160 hiljada hektara. Ova brojka, prema njima, raste iz godinu u godinu.
S druge strane, stručnjaci u oblasti poljoprivrede kažu da se domaćom proizvodnjom pšenice ispunjavaju ne više od 50 do 55 posto domaćih potreba.
"Vjerujem da od domaće proizvodnje pšenice ispunjava se samo 50-55 posto domaćih potreba. Ostatak je potrebno uvesti", kaže Imer Rusinovci, stručnjak u oblasti poljoprivrede.
