Tokom prošle godine nije bilo značajnijih promena u stanju ljudskih prava na Kosovu, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.
Među najznačajnijim pitanjima iz oblasti ljudskih prava na Kosovu Stejt department je izdvojio ozbiljne probleme sa nezavisnošću pravosuđa, ograničenje slobode izražavanja i slobode medija, uključujući nasilje ili pretnje nasiljem protiv novinara, korupciju u vladi, rodno zasnovano nasilje i krivična dela koja obuhvataju nasilje ili pretnje nasiljem usmerena na etničke manjine ili druge marginalizovane zajednice.
"Vlada je preduzela kredibilne, ali nedosledne korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su možda počinili kršenje ljudskih prava", kaže se u izveštaju.
"Pravosudne strukture bile su predmet političkog uplitanja, spornih imenovanja i nejasnih mandata", navodi se u izveštaju.
Civilno društvo je često kritikovalo vladu Kosova zbog javnog mešanja u nezavisnost i nepristrasnost pravosudnih institucija, posebno u vezi sa istragama o korupciji vladinih zvaničnika.
Navodi se da su neki predstavnici kosovskih Srba tvrdili da vladine institucije nisu izvršile sudske presude u korist pripadnika te manjine, posebno u imovinskim sporovima.
Kosovska policija je do septembra prijavila sedam slučajeva "podsticanja mržnje i etničke podele", uglavnom u vezi s grafitima. Udruženje novinara na Kosovu (AJK) izvestilo je da je nekoliko puta bilo meta kampanja digitalnog klevetanja kada je branilo novinare i medije. AJK je izvestio da su vladini zvaničnici, uključujući premijera i članove vladajuće političke partije, učestvovali u klevetničkim kampanjama u cilju podrivanja poverenja javnosti u medije.
Navodi se i slučaj iz jula, kada je Vlada objavila suspenziju dozvole za poslovanje najvećeg privatnog emitera u zemlji, Klan Kosova, zbog navodnog kršenja registracije. Privredni sud u Prištini je u avgustu presudio protiv Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine i poništio suspenziju.
Izveštaj navodi da su etničke manjine imale pristup ličnim dokumentima u matičnim knjigama, a povećao se i broj kosovskih Srba sa ovim dokumentima. Predstavnici kosovskih Srba i civilno društvo tvrdili su da neki izazovi ostaju, posebno za pojedince koji su pribavili lične i druge građanske dokumente od ilegalnih institucija koje je osnovala Vlada Srbije da bi kopirale institucije koje vodi Vlada Kosova, navodi Stejt department.
Predstavnici kosovskih Srba i civilno društvo takođe su se žalili na, kako smatraju, arbitrarna tumačenja i primenu zakona o državljanstvu i građanskom statusu od strane vlade.
Ukazuje se da je Vlada Srbije je nastavila da radi na "nelegalnim paralelnim vladinim strukturama u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i u oblastima koje uglavnom naseljavaju kosovski Goranci".
"Srpska vlada je često koristila ove strukture da utiče na zajednice kosovskih Srba i kosovskih Goranaca i njihove političke predstavnike", navodi Stejt department.
Dodaj da je partijska pripadnost često igrala ulogu u pristupu državnim službama i socijalnim prilikama i mogućnostima zapošljavanja, kao i da su izgledi za opozicione stranke u oblastima kosovskih Srba ograničeni zbog prijavljenih pritisaka i taktika zastrašivanja da se utiče na kosovske Srbe da podrže Srpsku listu.
Kada je u pitanju korupcija na Kosovu, Stejt department ističe da su nedostatak delotvornog sudskog nadzora i opšta slabost u vladavini prava doprineli problemu.
U delu koji govori o rasnom i etničkom nasilju i diskriminaciji, navodi se da je ono i dalje prisutno, a kaže se da i dalje postoji i problem sa procesuiranjem i kažnjavanjem počinilaca rodno zasnovanog nasilja i zlostavljanja.
Pristup pravdi za građane u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu ostao je ograničen nakon ostavki svih predstavnika u lokalnim pravosudnim i policijskim sektorima, što je pogoršalo postojeće probleme, navodi Stejt department.
"Vlada je preduzela kredibilne, ali nedosledne korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su možda počinili kršenje ljudskih prava", kaže se u izveštaju.
"Pravosudne strukture bile su predmet političkog uplitanja, spornih imenovanja i nejasnih mandata", navodi se u izveštaju.
Civilno društvo je često kritikovalo vladu Kosova zbog javnog mešanja u nezavisnost i nepristrasnost pravosudnih institucija, posebno u vezi sa istragama o korupciji vladinih zvaničnika.
Navodi se da su neki predstavnici kosovskih Srba tvrdili da vladine institucije nisu izvršile sudske presude u korist pripadnika te manjine, posebno u imovinskim sporovima.
Kosovska policija je do septembra prijavila sedam slučajeva "podsticanja mržnje i etničke podele", uglavnom u vezi s grafitima. Udruženje novinara na Kosovu (AJK) izvestilo je da je nekoliko puta bilo meta kampanja digitalnog klevetanja kada je branilo novinare i medije. AJK je izvestio da su vladini zvaničnici, uključujući premijera i članove vladajuće političke partije, učestvovali u klevetničkim kampanjama u cilju podrivanja poverenja javnosti u medije.
Navodi se i slučaj iz jula, kada je Vlada objavila suspenziju dozvole za poslovanje najvećeg privatnog emitera u zemlji, Klan Kosova, zbog navodnog kršenja registracije. Privredni sud u Prištini je u avgustu presudio protiv Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine i poništio suspenziju.
Izveštaj navodi da su etničke manjine imale pristup ličnim dokumentima u matičnim knjigama, a povećao se i broj kosovskih Srba sa ovim dokumentima. Predstavnici kosovskih Srba i civilno društvo tvrdili su da neki izazovi ostaju, posebno za pojedince koji su pribavili lične i druge građanske dokumente od ilegalnih institucija koje je osnovala Vlada Srbije da bi kopirale institucije koje vodi Vlada Kosova, navodi Stejt department.
Predstavnici kosovskih Srba i civilno društvo takođe su se žalili na, kako smatraju, arbitrarna tumačenja i primenu zakona o državljanstvu i građanskom statusu od strane vlade.
Ukazuje se da je Vlada Srbije je nastavila da radi na "nelegalnim paralelnim vladinim strukturama u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i u oblastima koje uglavnom naseljavaju kosovski Goranci".
"Srpska vlada je često koristila ove strukture da utiče na zajednice kosovskih Srba i kosovskih Goranaca i njihove političke predstavnike", navodi Stejt department.
Dodaj da je partijska pripadnost često igrala ulogu u pristupu državnim službama i socijalnim prilikama i mogućnostima zapošljavanja, kao i da su izgledi za opozicione stranke u oblastima kosovskih Srba ograničeni zbog prijavljenih pritisaka i taktika zastrašivanja da se utiče na kosovske Srbe da podrže Srpsku listu.
Kada je u pitanju korupcija na Kosovu, Stejt department ističe da su nedostatak delotvornog sudskog nadzora i opšta slabost u vladavini prava doprineli problemu.
U delu koji govori o rasnom i etničkom nasilju i diskriminaciji, navodi se da je ono i dalje prisutno, a kaže se da i dalje postoji i problem sa procesuiranjem i kažnjavanjem počinilaca rodno zasnovanog nasilja i zlostavljanja.
Pristup pravdi za građane u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu ostao je ograničen nakon ostavki svih predstavnika u lokalnim pravosudnim i policijskim sektorima, što je pogoršalo postojeće probleme, navodi Stejt department.
