Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija nastavljaju da napreduju sa inicijativom „Otvoreni Balkan“. Crna Gora će se vjerovatno pridružiti inicijativi nakon promene vlasti u Podgorici, jer je premijer Dritan Abazović u svom posljednjem intervjuu izrazio odobravanje „Otvorenog Balkana“, rekavši da nije loše sve što dolazi preko granice. Kosovo i Bosna i Hercegovina, sa druge strane, ostaju jedina dva protivnika.
Ovu ideju podržava i zvanični Vašington. Ambasador SAD u Beogradu Christopher Hill izrazio je podršku ovoj inicijativi.
Na pitanje da li smatraju da bi Kosovo trebalo da se pridruži ovoj inicijativi, u odgovoru za Express iz ambasade SAD na Kosovu, rekli su da je „Kosovo nezavisna država koja ima pravo da sama određuje svoje spoljnopolitičke prioritete“, dodajući kako SAD podržava sveobuhvatne napore usmjerene na unapređenje regionalne saradnje, uključujući „Otvoreni Balkan“.
Ističući ovo, Ambasada SAD navodi da ideje poput „Otvorenog Balkana“, zajedničkog regionalnog tržišta i Berlinskog procesa mogu uspjeti samo ako su otvorene za sve zemlje i ako su u skladu sa evropskim standardima.
„Kao suverena i nezavisna država, Kosovo ima pravo da određuje svoje spoljnopolitičke prioritete. Uz to, SAD podržavaju sveobuhvatne napore da se osigura regionalna ekonomska integracija. To uključuje Berlinski proces, Zajedničko regionalno tržište, CEFTA i ‘Otvoreni Balkan’. Međutim, ove inicijative mogu uspjeti samo ako su otvorene za sve zemlje i obezbeđuju odgovarajuće pravne i regulatorne sisteme koji se integrišu sa evropskim standardima“, rekao je portparol američke ambasade na Kosovu za Gazeta Express.
Premijer i predsjednica Kosova Albin Kurti i Vjosa Osmani otvoreno se protive inicijativi „Otvoreni Balkan“. Šef kosovske vlade, Albin Kurti, je poslije sastanka koji je imao sa nemačkim kancelarom Olafom Scholzom u Berlinu rekao da Kosovo ne podržava druge inicijative paralelne sa Berlinskim procesom.
„Razgovarali smo i o regionalnoj saradnji. Za Kosovo, regionalna saradnja nije zamena za članstvo u EU, već ubrzanje. U potpunosti podržavamo Berlinski proces i pozdravljamo kancelarovu posvećenost da nastavi ovaj proces novom dinamikom. Takođe podržavamo Zajedničko regionalno tržište koje se nalazi u okviru Berlinskog procesa i pravila EU, sveobuhvatno je, sadrži četiri slobode i stoga ne podržavamo druge paralelne inicijative. Za Kosovo je važno da u ovom procesu građani budu krajnji korisnici, baš kao što je rekao kancelar Scholz. Jednakost strana i jednak tretman su važni, a priznavanje dokumenata je od suštinskog značaja za sprovođenje svakog postignutog sporazuma“, rekao je Kurti poslije sastanka sa njemačkim kancelarom.
Čak je i Vjosa Osmani posle sastanka koji je imala sa kolegom iz Albanije, Ilirom Metom, izrazila protivljenje inicijativi „Otvoreni Balkan“.
Predsjednik Crne Gore, Milo Đukanović, koji misli drugačije od Abazovića pridružuje se anti-„Otvoreni Balkan“ stavu tandema Meta-Osmani.
Novi premijer Crne Gore, Dritan Abazović, je u intervjuu za Deutsche welle rekao da pitanje „Otvorenog Balkana“ ne treba dramatizovati i da je njegovo mišljenje da su dobrodošle inicijative koje pomažu u EU integracijama, ali ne i one koje teže da bude zamjena za integraciju.
„Za mene je ova situacija jednostavna i ne treba je dramatizovati. Sve što se može iskoristiti kao sredstvo za brzu integraciju u EU je dobra stvar. Bilo šta drugo što se može posmatrati kao zamjena za evropske integracije, nas ne zanima. Dakle, sve što nam pomaže da brže uđemo u EU, kao region ili kao država, za nas je u redu“, rekao je Abazović.
Upitan da li je „Otvoreni Balkan“ protivan konceptu Berlinskog procesa, Abazović je rekao da tako nešto nije tačno i da je Otvoreni Balkan kompatibilan sa Berlinskim procesom.
On dalje kaže da ljudi na Zapadnom Balkanu pokušavaju da dramatizuju svako pitanje, a dodaje da sve inicijative poput Berlinskog procesa, CEFTA i „Otvorenog Balkana“ imaju zajedničku poruku regionalne saradnje.
Nakon ovakvog stava, Abazović i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastali su se prije nekoliko dana u Davosu, odakle je predsjednik Srbije pozvao premijera Crne Gore da se pridruži sljedećem skupu „Otvoreni Balkan” koji će se održati u Ohridu.
Izvor: Gazeta Express/Kossev
Ali šta kažu iz američke ambasade na Kosovu?
Na pitanje da li smatraju da bi Kosovo trebalo da se pridruži ovoj inicijativi, u odgovoru za Express iz ambasade SAD na Kosovu, rekli su da je „Kosovo nezavisna država koja ima pravo da sama određuje svoje spoljnopolitičke prioritete“, dodajući kako SAD podržava sveobuhvatne napore usmjerene na unapređenje regionalne saradnje, uključujući „Otvoreni Balkan“.
Ističući ovo, Ambasada SAD navodi da ideje poput „Otvorenog Balkana“, zajedničkog regionalnog tržišta i Berlinskog procesa mogu uspjeti samo ako su otvorene za sve zemlje i ako su u skladu sa evropskim standardima.
„Kao suverena i nezavisna država, Kosovo ima pravo da određuje svoje spoljnopolitičke prioritete. Uz to, SAD podržavaju sveobuhvatne napore da se osigura regionalna ekonomska integracija. To uključuje Berlinski proces, Zajedničko regionalno tržište, CEFTA i ‘Otvoreni Balkan’. Međutim, ove inicijative mogu uspjeti samo ako su otvorene za sve zemlje i obezbeđuju odgovarajuće pravne i regulatorne sisteme koji se integrišu sa evropskim standardima“, rekao je portparol američke ambasade na Kosovu za Gazeta Express.
Premijer i predsjednica Kosova Albin Kurti i Vjosa Osmani otvoreno se protive inicijativi „Otvoreni Balkan“. Šef kosovske vlade, Albin Kurti, je poslije sastanka koji je imao sa nemačkim kancelarom Olafom Scholzom u Berlinu rekao da Kosovo ne podržava druge inicijative paralelne sa Berlinskim procesom.
„Razgovarali smo i o regionalnoj saradnji. Za Kosovo, regionalna saradnja nije zamena za članstvo u EU, već ubrzanje. U potpunosti podržavamo Berlinski proces i pozdravljamo kancelarovu posvećenost da nastavi ovaj proces novom dinamikom. Takođe podržavamo Zajedničko regionalno tržište koje se nalazi u okviru Berlinskog procesa i pravila EU, sveobuhvatno je, sadrži četiri slobode i stoga ne podržavamo druge paralelne inicijative. Za Kosovo je važno da u ovom procesu građani budu krajnji korisnici, baš kao što je rekao kancelar Scholz. Jednakost strana i jednak tretman su važni, a priznavanje dokumenata je od suštinskog značaja za sprovođenje svakog postignutog sporazuma“, rekao je Kurti poslije sastanka sa njemačkim kancelarom.
Čak je i Vjosa Osmani posle sastanka koji je imala sa kolegom iz Albanije, Ilirom Metom, izrazila protivljenje inicijativi „Otvoreni Balkan“.
Predsjednik Crne Gore, Milo Đukanović, koji misli drugačije od Abazovića pridružuje se anti-„Otvoreni Balkan“ stavu tandema Meta-Osmani.
Novi premijer Crne Gore, Dritan Abazović, je u intervjuu za Deutsche welle rekao da pitanje „Otvorenog Balkana“ ne treba dramatizovati i da je njegovo mišljenje da su dobrodošle inicijative koje pomažu u EU integracijama, ali ne i one koje teže da bude zamjena za integraciju.
„Za mene je ova situacija jednostavna i ne treba je dramatizovati. Sve što se može iskoristiti kao sredstvo za brzu integraciju u EU je dobra stvar. Bilo šta drugo što se može posmatrati kao zamjena za evropske integracije, nas ne zanima. Dakle, sve što nam pomaže da brže uđemo u EU, kao region ili kao država, za nas je u redu“, rekao je Abazović.
Upitan da li je „Otvoreni Balkan“ protivan konceptu Berlinskog procesa, Abazović je rekao da tako nešto nije tačno i da je Otvoreni Balkan kompatibilan sa Berlinskim procesom.
On dalje kaže da ljudi na Zapadnom Balkanu pokušavaju da dramatizuju svako pitanje, a dodaje da sve inicijative poput Berlinskog procesa, CEFTA i „Otvorenog Balkana“ imaju zajedničku poruku regionalne saradnje.
Nakon ovakvog stava, Abazović i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastali su se prije nekoliko dana u Davosu, odakle je predsjednik Srbije pozvao premijera Crne Gore da se pridruži sljedećem skupu „Otvoreni Balkan” koji će se održati u Ohridu.
Izvor: Gazeta Express/Kossev
