Na Kosovu je ove godine povećan uvoz zlata, a prema zvaničnim podacima Carine Kosova, od januara do avgusta uvezeno je više od 72 kilograma tog plemenitog metala, što je za oko 30 kilograma više nego prošle godine, prenosi Koha.
Navodi se da je da je 2020. uvezeno oko 33 kilograma, 2019. godine 45 kilograma, 2018. oko 56 kilograma, a 2017. godine 44 kilograma zlata. Portparol Carine Adriatik Stavileci kaže da je tako za pet godina uvezeno oko 270 kilograma, čija vrijednost premašuje sedam miliona eura. Uvozi se uglavnom iz Turske i Italije.
Jedan kilogram zlata, prema podacima Udruženja zanatlija Kosova, košta oko 49.000 eura.
Predsjednik tog udruženja Enver Pakashtica rekao je za Radio Slobodna Evropa da je ove godine povećana prodaje plemenitih metala u odnosu na prethodne godine. Ove godine su, za razliku od prethodne, dozvoljena organizovanja vjenčanja i zabave, što je dovelo do povećanja prodaje nakita od zlata, a veća prodaja je ostvarena zahvaljujući građanima iz dijapore.
„Za razliku od prošle godine, prodaja je bila dobra. Veća prodaja nakita u prodavnicama je zbog građana koji su došli iz dijaspore. Oni na Kosovu nisu bili 15 mjeseci, a ove godine su trošili više”, kaže Pakashtica.
Navodi da ima slučajeva kada građani kupuju zlato kao rezervu, jer je plemeniti metal najisplativija investicija. Ministarstvo trgovine i industrije nije navelo podatak o broju prodavnica koje se bave prodajom zlata na Kosovu.
Za razliku od građana koji pojedinačno kupuju zlato, Kosovo je jedino u regionu koje nema zlatne rezerve.
Srbija ima 19,8 tona zlatnih rezervi, Sjeverna Makedonija 6,9 tona, Bosna i Hercegovina tri tone i Albanija 1,6 tona.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
Jedan kilogram zlata, prema podacima Udruženja zanatlija Kosova, košta oko 49.000 eura.
Predsjednik tog udruženja Enver Pakashtica rekao je za Radio Slobodna Evropa da je ove godine povećana prodaje plemenitih metala u odnosu na prethodne godine. Ove godine su, za razliku od prethodne, dozvoljena organizovanja vjenčanja i zabave, što je dovelo do povećanja prodaje nakita od zlata, a veća prodaja je ostvarena zahvaljujući građanima iz dijapore.
„Za razliku od prošle godine, prodaja je bila dobra. Veća prodaja nakita u prodavnicama je zbog građana koji su došli iz dijaspore. Oni na Kosovu nisu bili 15 mjeseci, a ove godine su trošili više”, kaže Pakashtica.
Navodi da ima slučajeva kada građani kupuju zlato kao rezervu, jer je plemeniti metal najisplativija investicija. Ministarstvo trgovine i industrije nije navelo podatak o broju prodavnica koje se bave prodajom zlata na Kosovu.
Za razliku od građana koji pojedinačno kupuju zlato, Kosovo je jedino u regionu koje nema zlatne rezerve.
Srbija ima 19,8 tona zlatnih rezervi, Sjeverna Makedonija 6,9 tona, Bosna i Hercegovina tri tone i Albanija 1,6 tona.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
