Analitičar iz Prištine i glavni urednik lista "Koha ditore" Agron Bajrami smatra da bi dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova garantovao Srbiji status kandidata.
U intervjuu datom Tanjugu Bajrami dodaje da bi možda Beograd dobio status i bez dogovora s Prištinom, ali bi sa dogovorom to bila "sasvim sigurna stvar". On, takođe, ističe da je trenutno stav Prištine tvrđi nego prošle nedjelje.
"Do sada je Edita Tahiri govorila da je za Kosovo neprihvatljivo da se u fusnoti spominje rezolucija 1244 i da se rješenje mora naći poput makedonskog modela (što znači da je ona pristala na fusnotu), ali su od prije nekoliko dana gotovo svi zvaničnici Kosova počeli govoriti da ne dolazi u obzir da se prihvati da ispred imena Kosova ne stoji Republika", navodi Bajrami.
Lično, kaže, misli da će taj stav omekšati, ali dodaje da nije siguran da li će obezbjediti i postizanje dogovora.
"Tvrdi stav Prištine, ipak, može poslužiti EU da bude naklonjenija Beogradu oko davanja statusa kandidata, iako svi uslovi iz decembra nisu i izgleda da neće biti ispunjeni", rekao je Bajrami.
Pod tim da nisu ispunjeni svi uslovi iz decembra, Bajrami misli da su "barikade još tamo, na sjeveru, carina ne funkcioniše na Brnjaku i Jarinju, situacija na sjeveru je zamrznuta, ali nije rješena".
"To je zamrznuti konflikt koji svaki čas može da se odmrzne. A ipak, danas se ne govori o situaciji na sjeveru, već samo o tome da Beograd i Priština treba da se dogovore oko regionalnog predstavljanja. Sjever je zaboravljen – do daljeg", primećuje on.
Upitan da li bi Priština pristala na rješenje da uz naziv Kosova na regionalnim skupovima stoji i Rezolucija 1244 zajedno sa mišljenjem Međunarodnog suda pravde, o kome se posljednjih dana govori, Bajrami ponavlja da su i Hashim Thaçi i Edita Tahiri bili ranije izričiti da je neprihvatljivo pominjanje Rezolucije 1244.
"No, to što su rekli prošle nedjelje ne mora uopšte da bude presudno. Političari su odavno navikli da radikalno mijenjaju stavove preko noći, pa neće biti nikakvo iznenađenje ako se prihvati neka takva varijanta", smatra Bajrami.
A na pitanje da li bi takvim rješenjem bile donekle zadovoljene obje strane, on kaže da mu se čini da se obje strane zadovoljavaju jedino ako dobiju nešto što će im služiti u borbi za vlast.
"Previše je tu isprepleteno uskih političkih interesa. Ne čini mi se da su ušli u taj dijalog sa iskrenim ciljem da dođu do nekih rješenja. Tako da, dogovor u Briselu, i zadovoljenje jedne ili obje strane ne mora da znači da će sve to i funksionisati", kazao je Bajrami.
Procenjujući da li bi Srbija, pod uslovom da se nekakav dogovor o predstavljanju postigne, dobila u martu status kandidata, on je rekao da bi dogovor sigurno garantovao Srbiji status, mada je on moguć i bez dogovora.
Priština, smatra Bajrami, nema mnogo šta da dobije ako Srbija postane i zvanično kandidat.
"Naprotiv, kratkoročno će sigurno biti dosta problema za vladu i pregovarački tim, pošto su oni od početka dijaloga bili kritikovani da ulaze u proces samo da bi Tadiću pomogli da dobije kandidaturu", navodi on i dodaje da dugoročno gledano on očekuje i nada se da bi neki od ovih dogovora mogli da funkcionišu, a da sa statusom kandidata Beograd postane konstruktivniji prema Kosovu.
"To će zasigurno biti potrebno za obje strane. Naročito ako se dijalog bude nastavio i ako se bude pričalo o nekim još osjetljivijim stvarima, kao što je sjever, na primjer", zaključio je Bajrami.
