Epilog najnovije runde dijaloga Srbije i Kosova u Briselu ne ostavlja previše razloga za optimizam. Sagovornici DW ocenjuju da preti krah čitavog procesa, ako se situacija oko Zajednice srpskih opština ne odblokira.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon razgovora u Briselu da „Priština ne želi da ispuni svoju obavezu od pre deset godina i da je to bilo jasno od početka kada je predstavljen nacrt statuta Zajednice srpskih opština (ZSO)“. Vučić je ipak izrazio nadu da će dijalog biti nastavljen, ali je naglasio i da „očekuje da će neko uticati na Prištinu da promeni stavove ili smo u protivnom u ćorsokaku”. Pozdravio je usvajanje Deklaracije o nestalim osobama i obećao da će Srbija pretražiti svaku lokaciju za koju Albanci za Kosova izraze sumnju da se tu nalaze posmrtni ostaci njihovih bližnjih, ali je i podvukao da Beograd to isto očekuje od Prištine.
Albanska strana se i dalje protivi formiranju ZSO i, kako je rekao premijer Kosova Aljbin Kurti, „nacrt statuta koji je Upravljački tim predstavio na sastanku s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem suštinski je nespojiv s Ustavom Kosova. Jasno je da Srbija nastoji da uspostavi Republiku Srpsku na Kosovu“, izjavio je Kurti. Priština je otišla i korak dalje i razrešila Upravljački tim za izradu statuta Zajednice srpskih opština. Istovremeno, kosovski premijer je predstavio svoju verziju nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
Tvrd stav Prištine nije doveo u pitanje nastavak dijaloga, jer će se nekakvi susreti sigurno nastaviti, ali je već sada nejasno da li ti razgovori imaju ikakvog smisla ukoliko jedna strana uporno odbija sprovođenje potpisanog i dogovorenog.
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da će „takav stav Prištine sve više iritirati i zapadne posrednike, pre svega Amerikance, jer se pokazuje da oni nemaju nikakav uticaj da promene čvrste stavove Aljbina Kurtija. Oni će nešto morati da urade, pre svega zbog sopstvenog diplomatskog imidža“, kaže Jakšić za DW.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je tim povodom da „primena Ohridskog sporazuma mora da počne od ZSO“ i naglasio da „obe strane, posebno Kosovo, moraju da shvate ovaj proces veoma ozbiljno i ubrzano krenu da ga završe“.
Na prvi pogled zaista je nejasno kako će se pregovori dalje odvijati nakon nepromenjenog stava albanske strane, ocenjuje za DW Filip Švarm, glavni urednik nedeljnika Vreme.
„Očito je da albanska strana smatra da nije dobila dovoljno ili vrlo malo u ovim pregovorima, i da oni na ovaj način pokušavaju da podignu cenu. Takođe, ne postoji razlog ni da se srpska strana ponaša drugačije, jer i ona smatra da su ušli u ove pregovore, a ne vide neku perspektivu ubrzavanja evropskog puta ili nešto slično. I zato imamo ćorsokak u tim pregovorima“, ističe Švarm.
Zajednica srpskih opština trebalo bi da predstavlja temelj nekakvog napretka u dijalogu, dodaje Boško Jakšić, i „ako toga nema, onda nema ni načina da se implementira bilo šta drugo. ZSO je osim toga jedan od visokih prioriteta i na Zapadu. Ako se to ne odblokira, onda preti krah čitavog ovog procesa.“
Zapadni zvaničnici do sada su naglašavali važnost ispunjavanja svih potpisanih dogovora, ali u Srbiji se sve više sumnja da pritisak na Prištinu zapravo uopšte ne postoji ili je on očito veoma slab.
Filip Švarm primećuje da su „ovi pregovori vrlo zatvoreni, jer o njima govore vodeći predstavnici srpske i albanske strane, i nekoliko zapadnih diplomata. S druge strane, svedoci smo rata u Ukrajini i preokupacije Evropske unije i Amerike tim sukobom. U tom smislu, Kosovo je sporedna predstava gde je samo važno da nema nasilja, a sve ostalo je u drugom planu“, ocenjuje glavni urednik Vremena.
Činjenica da je Priština razrešila Upravljački tim za izradu statuta Zajednice srpskih opština za Boška Jakšića predstavlja „dokaz da se sistematski radi na demontaži i onoga što je do sada dogovoreno, i sada je zaista pitanje koliko će Zapad tolerisati tog političkog diverzanta u Prištini“, navodi naš sagovornik.
Kao jedina pozitivna stvar nakon ove runde dijaloga ističe se usvajanje Deklaracije o nestalima. Filip Švarm kaže da „to pokazuje da nijedna strana ne želi da odustane od pregovora, da žele da pokažu humanost, i to bi trebalo pozdraviti“.
Boško Jakšić primećuje da „taj momenat nije nevažan kako bi se moglo pomisliti na prvi pogled. U kosovskim zahtevima je ta deklaracija bila visoko plasirana, ali tim pre što je to mnogo više uspeh Prištine, onda bi po logici stvari morao da usledi i uspeh Beograda, a to je ZSO“, naglašava Jakšić.
Zvanični Beograd, ali i evropske diplomate, upozoravaju da ovakav razvoj događaja otvara put za nove probleme i krizu na severu Kosova. Filip Švarm kaže da „na severu Kosova postoji stalna kriza. Ne verujem da će ovo imati neke veće posledice od onoga što se sada dešava, uključujući tu i ove poslednje izbore“.
Sever Kosova je poligon za političke eksperimente obe strane i sigurno će i ovo imati uticaja na tamošnju situaciju, smatra Boško Jakšić: „Tamo se obaraju ruke i nije nemoguće da se ponovo vratimo nekim barikadama i protestima, jer nakon ovakvog razvoja događaja nije isključen porast napetosti i tenzija.“
Albanska strana se i dalje protivi formiranju ZSO i, kako je rekao premijer Kosova Aljbin Kurti, „nacrt statuta koji je Upravljački tim predstavio na sastanku s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem suštinski je nespojiv s Ustavom Kosova. Jasno je da Srbija nastoji da uspostavi Republiku Srpsku na Kosovu“, izjavio je Kurti. Priština je otišla i korak dalje i razrešila Upravljački tim za izradu statuta Zajednice srpskih opština. Istovremeno, kosovski premijer je predstavio svoju verziju nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
Priština iritira zapadne posrednike
Tvrd stav Prištine nije doveo u pitanje nastavak dijaloga, jer će se nekakvi susreti sigurno nastaviti, ali je već sada nejasno da li ti razgovori imaju ikakvog smisla ukoliko jedna strana uporno odbija sprovođenje potpisanog i dogovorenog.
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da će „takav stav Prištine sve više iritirati i zapadne posrednike, pre svega Amerikance, jer se pokazuje da oni nemaju nikakav uticaj da promene čvrste stavove Aljbina Kurtija. Oni će nešto morati da urade, pre svega zbog sopstvenog diplomatskog imidža“, kaže Jakšić za DW.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je tim povodom da „primena Ohridskog sporazuma mora da počne od ZSO“ i naglasio da „obe strane, posebno Kosovo, moraju da shvate ovaj proces veoma ozbiljno i ubrzano krenu da ga završe“.
Nezadovoljne obe strane
Na prvi pogled zaista je nejasno kako će se pregovori dalje odvijati nakon nepromenjenog stava albanske strane, ocenjuje za DW Filip Švarm, glavni urednik nedeljnika Vreme.
„Očito je da albanska strana smatra da nije dobila dovoljno ili vrlo malo u ovim pregovorima, i da oni na ovaj način pokušavaju da podignu cenu. Takođe, ne postoji razlog ni da se srpska strana ponaša drugačije, jer i ona smatra da su ušli u ove pregovore, a ne vide neku perspektivu ubrzavanja evropskog puta ili nešto slično. I zato imamo ćorsokak u tim pregovorima“, ističe Švarm.
Zajednica srpskih opština trebalo bi da predstavlja temelj nekakvog napretka u dijalogu, dodaje Boško Jakšić, i „ako toga nema, onda nema ni načina da se implementira bilo šta drugo. ZSO je osim toga jedan od visokih prioriteta i na Zapadu. Ako se to ne odblokira, onda preti krah čitavog ovog procesa.“
Nepostojeći pritisak na Prištinu?
Zapadni zvaničnici do sada su naglašavali važnost ispunjavanja svih potpisanih dogovora, ali u Srbiji se sve više sumnja da pritisak na Prištinu zapravo uopšte ne postoji ili je on očito veoma slab.
Filip Švarm primećuje da su „ovi pregovori vrlo zatvoreni, jer o njima govore vodeći predstavnici srpske i albanske strane, i nekoliko zapadnih diplomata. S druge strane, svedoci smo rata u Ukrajini i preokupacije Evropske unije i Amerike tim sukobom. U tom smislu, Kosovo je sporedna predstava gde je samo važno da nema nasilja, a sve ostalo je u drugom planu“, ocenjuje glavni urednik Vremena.
Deklaracija o nestalima – uspeh Prištine
Činjenica da je Priština razrešila Upravljački tim za izradu statuta Zajednice srpskih opština za Boška Jakšića predstavlja „dokaz da se sistematski radi na demontaži i onoga što je do sada dogovoreno, i sada je zaista pitanje koliko će Zapad tolerisati tog političkog diverzanta u Prištini“, navodi naš sagovornik.
Kao jedina pozitivna stvar nakon ove runde dijaloga ističe se usvajanje Deklaracije o nestalima. Filip Švarm kaže da „to pokazuje da nijedna strana ne želi da odustane od pregovora, da žele da pokažu humanost, i to bi trebalo pozdraviti“.
Boško Jakšić primećuje da „taj momenat nije nevažan kako bi se moglo pomisliti na prvi pogled. U kosovskim zahtevima je ta deklaracija bila visoko plasirana, ali tim pre što je to mnogo više uspeh Prištine, onda bi po logici stvari morao da usledi i uspeh Beograda, a to je ZSO“, naglašava Jakšić.
Nastavak krize na severu Kosova
Zvanični Beograd, ali i evropske diplomate, upozoravaju da ovakav razvoj događaja otvara put za nove probleme i krizu na severu Kosova. Filip Švarm kaže da „na severu Kosova postoji stalna kriza. Ne verujem da će ovo imati neke veće posledice od onoga što se sada dešava, uključujući tu i ove poslednje izbore“.
Sever Kosova je poligon za političke eksperimente obe strane i sigurno će i ovo imati uticaja na tamošnju situaciju, smatra Boško Jakšić: „Tamo se obaraju ruke i nije nemoguće da se ponovo vratimo nekim barikadama i protestima, jer nakon ovakvog razvoja događaja nije isključen porast napetosti i tenzija.“
