Godinu dana od uvođenja taksi ekonomija Srbije je pretrpela štetu od oko 410 miliona eura, dok je dijalog između Beograda i Prištine stao. Ocenjuje se da se ovaj problem može rešiti samo političkim sporazumom.
Dnevni gubitak od više od milion evra, prekid saradnje poslovne zajednice i nepostojanje političkog dijaloga su neki od efekata odluke kosovske vlade da pre godinu dana uvede carine od 100% na uvoz robe iz Srbije.
Ocenjuje se da su takse imale politički cilj, koji je doveo do blokade dijaloga, a ekonomski srpska privreda je zabeležila značajnu štetu.
Aleksandar Radovanović iz Privredne komore Srbije kaže za RTK da se radi o značajnom gubitku za srpsku privredu iako je izvoz robe na Kosovo činio 2,5% ukupnog izvoza Srbije. Do uvođenja taksi iz Srbije na kosovskom tržištu plasirana je roba u vrednosti od 440 miliona evra godišnje.
“Prema našim analizama trenutna šteta u neisporučenim robama i proizvodima je blizu 400 miliona evra na ovaj posmatrani period od godinu dana”, ističe Radovanović.
Štetu trpe manja preduzeća
U Srbiji je najviše pogođena roba široke potrošnje odnosno prehrambena industrija ali i građevinska i hemijska.
“Štetu su pretrpela najviše mala i srednja preduzeća jer oni nisu kao velike multinacionalne kompanije koje na različite načine i zbog svoje veličine uspevaju da reše ovaj problem, a i uspele su da reše ovaj problem tako što su prizvode svojih fabrika iz regiona preusmerile na Kosovo”, kaže Radovanović.
I dok multinacionalne kompanije koje su izvozile iz Srbije na Kosovo sada izvoze iz drugih zemalja regiona, u Srbiji je najviše pogođena roba široke potrošnje odnosno prehrambena industrija kao dominantna, a štetu trpe i proizvođači građevinskih i hemijskih proizvoda.
Ekonomski stručnjak Mijat Lakićević kaže za RTK da je za privredu Srbije nastala određena šteta, koja iznosi milion evra dnevno.
“Tu se radi o preduzećima koja inače malo izvoze koja su na neki način deo industrijske porizvodnje, koja je ove godine u Srbiji manja nego prošle godine, to je opet zbog toga što je dobar deo tih industrijskih proizvoda koji je išao na Kosovo. Verovatno je tamo pala potražnja, nisu nađena neka druga tržišta za tu robu, tako da ta mera iz ekonomskog aspekta sigurno je imala taj efekat da je privredi Srbije naneta određena šteta”, rekao je Lakićević.
PKS: Mere pogodile i kosovske proizvođače
Iz Privredne komore Srbije kažu da mnoga preduzeća u Srbiji pokušavaju da nađu druga tržišta, te da je za ovih godinu dana Srbija povećala izvoz u druge zemlje regiona. Radovanović ističe da štetu od kosovskih taksi trpe i kosovski proizvođači.
“Privredna komora je analizirajući namenu robe koja se plasira na Kosovo došla do rezultata da je oko 65% roba koja je proizvedena u Srbiji bila namenjene proizvodnom sektoru na Kosovu. Tu se radi pre svega o sirovinama koje služe za dalju preradu na Kosovu, a radi se o tehnologiji, mašinama, strojevim, koje kosovski proizvođači kupuju iz Srbije. Tako da su ove mere značajno pogodile i kosovsku privredu odnosno proivođački sektor”, objašnjava Radovanović.
Politička mera zahteva političko rešenje
Odmah po uvođenju taksi od 100% na uvoz robe iz Srbije ocenjeno je da se ne radi o ekonomskoj već političkoj meri, kako bi se Beograd primorao da zaustavi kampanju protiv Kosova. Zvanični Beograd ocenjuje da se radi o necivilizacijskim merama, a njihovo povlačenje je ključan zahtev za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa.
Kako naglašava Lakićević, s obzirom da je mera bila pre svega politički usmerena, kosovske vlasti nije zanimala ta ekonomska šteta.
“To je bio više jedan utuk na utuk, da se vrati Srbiji za te neke njene poteze oko ulaska Kosova u Interpol i neke druge stvari koje su tada bile u igri. To je bila jedna mera koja je imala pre svega politički značaj i bez političkog rešavanja odnosa između Srbije i Kosova ta mera neće biti uklonjena”, kaže on.
I predstavnik Privredne komore Radovanović upozorava da ovakva mera pogađa pre svega poslovnu zajednicu i na Kosovu i u Srbiji.
“Mi kao asocijacija poslovnih ljudi smo veoma zainteresovani za rešavanje ovog pitanja i pomno pratimo dešavanja kada je u pitanju formiranje nove vlade Kosova. Nadamo se da po formiranju vlade u Prištini će se steći uslovi za rešavanje ovog pitanja a sve u cilju da poslovni svet ne bude pod ovakvim političkim merama, odnosno da se normalizuje ekonomska saradnja između poslovnih ljudi Srbije i Kosova”, naglašava Radovanović.
U međuvremenu u Srbiji je postavljeno pitanje uvođenja kontramera, ali zvanični Beograd iako je najavio da razmatra nije doneo odluku objašnjavajući da bi to pogodilo Srbe i druge zajednice koje tamo žive.
Zvaničnici su više puta isticali da će Srbija nastaviti da snabdeva srpsko stanovništvo na Kosovu sa osnovnim životnim namirnicama.
