Ometanja pravde Hag istražuje Kancelariju Vlade Kosova, u njoj osporavaju postupak

To je deo javnog dokumenta koji se odnosi na zahtev Lajçijevog advokata o razmatranju ustavnosti intervjuisanja.

Naime, Lajçi koji je ispitan u Hagu 17. oktobra, branio se ćutnjom. Njegov advokat Toby Kedman (Cadman) potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je pri Specijalizovanim većem Ustavnog suda Kosova u Hagu podneo zahtev o ustavnosti postupka intervjuisanja, što je i deo javne dokumentacije.

On, međutim, u ovom trenutku nije mogao da govori više o sadržaju tog zahteva ili o bilo kom aspekatu slučaja, „budući da je to pitanje sub judice“, odnosno predmet koji je na sudu.

RSE je imao uvid u javni zahtev koji je na nekoliko sati bio objavljen na web stranici Specijalizovanog veća, nakon čega je uklonjen.

Kako je za RSE izjavila portparolka veća Angela Griep, zahtev se može povući sa veb stranice u slučaju da postoje zabrinutosti stranaka, te se nakon razmatranja nadležnog veća mogu ponovo objaviti ili klasifikovati kao poverljivi.

U zahtevu međutim stoji da Lajçi, i pored njegovog insistiranja, nije bio unapred obavešten o kakvim se specifičnim krivičnim delima radi, o dokaznim osnovama za sumnju da je počinio krivično delo, a o specifičnim navodima nije bio upoznat ni tokom samog intervjua.

Njegov advokat Kedman je iz tog razloga zatražio razmatranje ustavnosti postupka intervjuisanja, tvrdeći da se radi o kršenju Ustava i relevantnih zakona.

Kedman u molbi insistira i na uspostavljanju prakse a koja će omogućiti da svi budući intervjui "budu u skladu sa zakonom", a da se Ljajćijev intervju održan 17. oktobra smatra nezakonskim i neprihvatljivim.

Specijalizovano veće Ustavnog suda Kosova u Hagu je krajnja instanca za tumačenje Ustava po pitanjima koja se tiču rada Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva. Kedman se tom veću obratio u ime Lajçiija, pozivajući se na član Ustava Kosova koji navodi da "pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje Ustav prekršena od strane javnih organa, kada se iscrpe sva pravna sredstva“.

Isti smatra da procedure usvojene u svrhu intervjua u skladu s tim pozivom nisu u skladu sa Ustavom Kosova, Pravilnikom o postupku i dokazima Specijalizovanih veća, i obavezama Kosova, a isto tako i Veća, da deluje u skladu sa međunarodnim ljudskim pravima.

Na upit RSE Specijalizovano tužilaštvo odbilo je da pruži bilo kakav komentar.

Zločini protiv sprovođenja pravde, odnosno zločini počinjeni tokom sudskih procesa kao što su uništavanje dokaza, zastrašivanje svedoka i drugo, jedno je od dela nad kojim Specijalni sud ima nadležnost, pored zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnim delima prema kosovskim zakonima koji se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija.

Kako stoji u navedenom zahtevu advokata Kedmana, rukovodilac kancelarije Driton Lajçi krajem septembra je dobio poziv da se 17. oktobra javi na razgovor u Hagu, u svojstvu osumnjičenog, a u vezi "službene kriminalističke istrage Kancelarije specijalizovanog tužioca". Kako je objašnjeno, poziv je usledio zbog toga što "postoje razlozi za verovanje da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela iz nadležnosti Specijalizovanih veća Kosova".

Na Ljajćijev upit tužiocu o kakvim se specifičnim navodima radi, i na zahtev da pre razgovora u Hagu bude obavešten o navodnim krivičnim delima a kako bi bio svestan onoga na šta se od njega traži da odgovori i o navodnim osnovama, Specijalizovano Tužilaštvo je putem e-maila odgovorilo da im „zakonom nije predviđeno da u ovom trenutku pruže detalje u vezi dokaza kojima tužilaštvo raspolaže“.

Šta tužilaštvo istražuje?

U odgovoru se međutim dodaje da tužilaštvo "istražuje ulogu (Ljajćijeve) kancelarije i samog Ljajćija u mogućem ometanju pravde, uključujući kršenja članova Krivičnog zakonika Kosova koji se odnose na opstrukciju dokaza ili zvaničnih postupaka i zastrašivanje tokom vođenja postupka".

S obzirom da tužilac nije otkrio dokazni materijal, što bi, kako stoji u zahtevu, pomoglo advokatu da savetuje svog klijenta na odgovarajući način, Ljajći je odlučio da odbije da odgovori na pitanja na dan ispitivanja, o čemu je bio obavešten i sam tužilac veče pre ispitivanja kada je putem telefona kontaktirao tadašnjeg Ljajćijevog advokata Artana Ćerkinija, i pitao ga da li Ljajći planira da ne pruži informacije tokom intervjua ('no comment' interview).

Intervju 17. oktobra trajao je oko sat vremena, Lajçi se na sva postavljena pitanja branio ćutnjom.

Njegov tadašnji advokat Artan Qerkini kazao je za RSE da i dalje stoji njegova ranija izjava a to je da je Tužilaštvo bilo zainteresovano za funkcionisanje Kancelarije za pravnu zaštitu potencijalno optuženih pred sudom.

U zahtevu o razmatranju zakonitosti postupka intervjuisanja stoji i da je tokom postavljanja pitanja tužilac "neprekidno i nekorektno pitao Ljajćija da li je njegovo odbijanje da odgovori na pitanja bazirano na njegovo pravo na slobodu od samoinkriminacije". Advokat dodaje da su pravo na ćutnju i pravo na slobodu od samoinkriminacije odvojena prava.

Lajçiijev advokat Kedman tvrdi da, ukoliko se uzme u obzir Zakon o specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, te i ostali relevantni dokumenti, "prilikom utvrđivanja optužbi, optuženi ima pravo da blagovremeno i detaljno bude obavešten o prirodi i razlogu optužbe protiv njega".

Takođe ukazuje i na član Pravilnika o postupku na osnovu kojeg prilikom ispitivanja osumnjičeni ima pravo da bude obavešten da postoje osnovi sumnje da je izvršio krivično delo iz nadležnosti Specijalizovanih veća i dr.

Stoga Lajçijev advokat tvrdi da njegov razgovor sa tužiocem ne može biti prihvatljiv u postupcima u slučaju optužnice.

Kancelarija za pravnu zaštitu potencijalno optuženih pred sudom u Hagu funkcioniše pri kosovskom Ministarstvu pravde, a formirana je u skladu sa Zakonom o pravnoj zaštiti i finansijskoj podršci potencijalnim optuženim licima pred Specijalizovanim većima.