Iako ne postoji tačan podatak, u IT krugovima se vjeruje da u zemljama bivše Jugoslavije broj računara za ‘rudarenje’ nije ispod 4.000, te da se godišnje ‘iskopa’ gotovo 1.000 bitcoina.
U svetu vlada prava “pomama” investitora i biznismena, kao i običnih ljudi za digitalnim kripto-valutama.
Kriptovalute (cryptocurrency) deluju kao savršeni način za “brzo bogaćenje” – potreban je samo računar za “rudarenje” i pristup internetu. Stvarnost je, kao i uvek, mnogo drugačija i posve neizvesna za vlasnike bitcoina, ethereuma ili NFT-a.
Ni danas se sa sigurnošću ne zna ko je zaista autor kompjuterskog koda koji pokreće “rudarenje” bitcoina. Osoba pod pseudonimom Satoshi Nakamoto je sredinom 2008. godine kupila prava na web adresu “bitcoin.org”. Nekoliko meseci kasnije, na internetu je objavljeno tehničko objašnjenje (white paper) o načinu rada bitcoin softvera, kao i o potencijalu za stvaranje globalne, decentralizovane digitalne valute, tj. elektronskog novca.
U januaru 2009. objavljena je prva “zvanična” verzija bitcoin softvera na sajtu za programere SourceForge. Kada je globalna mreža za rudarenje (mining) bitcoina počela sa radom, prvo “rudarenje” je generisalo 50 bitcoina, za koje se veruje da i danas pripadaju osobi koja sebe naziva Satoshi Nakamoto. Pošto svaki bitcoin ima svoj jedinstveni digitalni potpis, kao način za njegovu verifikaciju, očekivalo se da će tokom godina neki od prvih 50 bitcoina (tzv. blok nula) biti ponuđeni na prodaju, ali se to nikada nije desilo, čak i kada je bitcoin beležio vrtoglavi rast vrednosti. Treba reći da je Nakamoto nekoliko godina aktivno sarađivao sa bitcoin zajednicom širom sveta, te vršio unapređenja bitcoin softvera.
Danas prevladava mišljenje da je Satoshi Nakamoto zapravo Hal Finney, briljantni američki programer, kao i vodeći svetski stručnjak na polju kriptografije i digitalne enkripcije. Finney je bio i prvi zvanični bitcoin “rudar” nakon što je Nakamoto objavio svoj softver. Takođe, on je razvio i softver pod nazivom “bcflick”, jednu vrstu digitalnog novčanika koji se koristi u procesu trgovanja bitcoinima. Ono što je zanimljivo je i da je sam Finney imao kolegu pod imenom Dorian Satoshi Nakamoto, koji je takođe živeo u njegovoj blizini. Ovaj “pravi” Nakamoto je takođe bio programer i stručnjak za softver, radio je u oblasti odbrambene industrije, na razvoju raketnih sistema za Ministarstvo odbrane SAD-a. On je takođe radio i za nekoliko velikih međunarodnih bankarskih korporacija, ali je 2014. godine u intervjuu tvrdio da “(Dorian) Nakamoto nije onaj Nakamoto koji je stvorio bitcoin”. Neki su tvrdili i da je Nakamoto zapravo japanski matematički genije Shinichi Mochizuki, koji je godinama radio na algoritmima sličnim onima koji se koriste prilikom “rudarenja bitcoina”.
Postoji još jedna osoba koja (potencijalno) može biti Satoshi Nakamoto – u pitanju je milijarder Elon Musk. Musk je rođen u Južnoj Africi i osnivač je kompanija Tesla, koja se bavi proizvodnjom električnih automobila, te SpaceX, koja izrađuje svemirske letelice i satelite za komercijalnu i vojnu namenu. Musk je pre ovih kompanija pokrenuo dve kompanije za elektronsku trgovinu i transfer novca. Prva kompanija se zvala “X.com”, i bila je prva zvanična “elektronska online banka” u SAD-u 1999. godine. Naredne godine ova elektronska banka će se spojiti sa sličnom kompanijom Confinity, a koja je već imala svoju naprednu uslugu za online plaćanja – PayPal. Danas je ova kompanija jedan od svetskih lidera na polju digitalnog transfera novca i elektronskog plaćanja putem interneta.
I upravo ovakva velika fluktuacija vrednosti bitcoina, kao i svih drugih kriptovaluta, u kratkom vremenskom periodu privlači brojne investitore širom sveta. Finansijski stručnjaci i dalje smatraju kriptovalute za najisplativija ulaganja današnjice, mnogo više nego što su to berzanske akcije, hartije od vrednosti ili nekretnine. Kriptovalute imaju i najveći ROI indeks (return of investment, povraćaj uloženog kapitala) od svih drugih finansijskih proizvoda na tržištu. Prognozira se i da će u nekom trenutku do 2025. godine bitcoin preći i vrednost od “magičnih” 100.000 dolara za jedan novčić. Upravo zbog ovoga, najveći broj vlasnika digitalnih novčanika sa bitcoin, ethereum ili dogecoin valutama čeka dalji rast vrednosti kriptovaluta.
Većina “digitalnih rudara” ima samo nekoliko novčića, u najvećem broju slučajeva manje od 10, često manje i od pet. Ipak, i tada je u pitanju ozbiljan kapital u dolarima, između sto i nekoliko stotina hiljada dolara. Da je bitcoin izuzetno “nepouzdan” u smislu pada i rasta vrednosti, potvrđuje i trenutna cena od oko 33.000 dolara – gotovo polovina njegove vrednosti iz novembra.
“I zaista, postoje ljudi sa nekoliko bitcoina u svojim ‘walletima’, a ima i ozbiljnih investitora koji kupuju ove digitalne valute na svetskom tržištu. Uprkos globalnoj pandemiji i strahovima od sporog oporavka svetske ekonomije, te novim rizicima poput krize na Bliskom istoku i najnovije krize između Rusije i Ukrajine, kriptovalute ostaju izuzetno tražene i popularne kako na berzama, tako i kod velikih banaka i međunarodnih institucija”, navodi Savić.
U poslednjih godinu dana, dodaje, zabeležen je i ogroman iznenadni rast vrednosti NFT proizvoda, nove vrste digitalne robe i virtuelnih proizvoda, koja je sledeći logični korak nakon globalnog usvajanja trgovine kriptovalutama.
“Takođe, na domaćem internetu konstantno imate veliki broj oglasa za opremu za ‘rudarenje’ bitcoina, tzv. ‘mining rigove’. Iako inicijalno skupi, ovakvi ‘mining rigovi’ se veoma brzo isplate, budući da je najveći trošak kod rudarenja bitcoina zapravo cena struje, a ona je na Balkanu i dalje među najjeftinijom u Evropi”, objašnjava Savić.
Na svetskim berzama, pak, procenjuju da ma koliko u bliskoj budućnosti vredele kriptovalute, njihova vrednost će nastaviti da značajno oscilira. “To je nešto sa čime kripto-investitori moraju da se pomire. Ako bude bilo snažnije tražnje, pre svega iz Kine, i ako se nastavi rast na tržištu SAD-a, već 2023. godine možemo da očekujemo vrednost bitkoina blizu 100.000 dolara” navode stručnjaci.
Neke od manje popularnih kriptovaluta imaju pad ili rast vrednosti od čak 70 do 80 odsto za nekoliko meseci. Za one koji žele da ulože ozbiljan novac, to je jednostavno neprihvatljivo. Ipak, najviše gube, kao i uvek, oni koji imaju najmanje. Vlasnik jednog bitcoina tako može u kratkom vremenskom periodu dobiti ili izgubiti čak i 100 odsto vrednosti svog ‘novčića’ – kao što se to nedavno i desilo.
Kriptovalute (cryptocurrency) deluju kao savršeni način za “brzo bogaćenje” – potreban je samo računar za “rudarenje” i pristup internetu. Stvarnost je, kao i uvek, mnogo drugačija i posve neizvesna za vlasnike bitcoina, ethereuma ili NFT-a.
Ni danas se sa sigurnošću ne zna ko je zaista autor kompjuterskog koda koji pokreće “rudarenje” bitcoina. Osoba pod pseudonimom Satoshi Nakamoto je sredinom 2008. godine kupila prava na web adresu “bitcoin.org”. Nekoliko meseci kasnije, na internetu je objavljeno tehničko objašnjenje (white paper) o načinu rada bitcoin softvera, kao i o potencijalu za stvaranje globalne, decentralizovane digitalne valute, tj. elektronskog novca.
U januaru 2009. objavljena je prva “zvanična” verzija bitcoin softvera na sajtu za programere SourceForge. Kada je globalna mreža za rudarenje (mining) bitcoina počela sa radom, prvo “rudarenje” je generisalo 50 bitcoina, za koje se veruje da i danas pripadaju osobi koja sebe naziva Satoshi Nakamoto. Pošto svaki bitcoin ima svoj jedinstveni digitalni potpis, kao način za njegovu verifikaciju, očekivalo se da će tokom godina neki od prvih 50 bitcoina (tzv. blok nula) biti ponuđeni na prodaju, ali se to nikada nije desilo, čak i kada je bitcoin beležio vrtoglavi rast vrednosti. Treba reći da je Nakamoto nekoliko godina aktivno sarađivao sa bitcoin zajednicom širom sveta, te vršio unapređenja bitcoin softvera.
Ko je Satoshi Nakamoto?
Veliki broj stručnjaka koji su istraživali pravi identitet Nakamota smatra da se sigurno radi o osobi koja je dugi niz godina radila u bankarstvu ili sektoru finansijskih IT usluga. Izuzetno široko znanje o načinu rada globalnog bankarskog sektora, te duboko razumevanje problema finansijskih tržišta upućuju na osobu koja je bila u samom vrhu svetskih finansija – za takva znanja je potrebno veliko iskustvo, kao i veoma visoko prethodno obrazovanje. Sam Nakamoto je tvrdio da je on (u to vreme) japanski državljanin, sa skoro 40 godina, te da se bavi programiranjem. Većina stručnjaka i novinara odmah je odbacilo ove tvrdnje, budući da je Nakamoto koristio engleski jezik na način sličan građanima Velike Britanije ili Australije, te je imao insajderske informacije o radu Wall Streeta i evropskih finansijskih krugova u Frankfurtu.Danas prevladava mišljenje da je Satoshi Nakamoto zapravo Hal Finney, briljantni američki programer, kao i vodeći svetski stručnjak na polju kriptografije i digitalne enkripcije. Finney je bio i prvi zvanični bitcoin “rudar” nakon što je Nakamoto objavio svoj softver. Takođe, on je razvio i softver pod nazivom “bcflick”, jednu vrstu digitalnog novčanika koji se koristi u procesu trgovanja bitcoinima. Ono što je zanimljivo je i da je sam Finney imao kolegu pod imenom Dorian Satoshi Nakamoto, koji je takođe živeo u njegovoj blizini. Ovaj “pravi” Nakamoto je takođe bio programer i stručnjak za softver, radio je u oblasti odbrambene industrije, na razvoju raketnih sistema za Ministarstvo odbrane SAD-a. On je takođe radio i za nekoliko velikih međunarodnih bankarskih korporacija, ali je 2014. godine u intervjuu tvrdio da “(Dorian) Nakamoto nije onaj Nakamoto koji je stvorio bitcoin”. Neki su tvrdili i da je Nakamoto zapravo japanski matematički genije Shinichi Mochizuki, koji je godinama radio na algoritmima sličnim onima koji se koriste prilikom “rudarenja bitcoina”.
Postoji još jedna osoba koja (potencijalno) može biti Satoshi Nakamoto – u pitanju je milijarder Elon Musk. Musk je rođen u Južnoj Africi i osnivač je kompanija Tesla, koja se bavi proizvodnjom električnih automobila, te SpaceX, koja izrađuje svemirske letelice i satelite za komercijalnu i vojnu namenu. Musk je pre ovih kompanija pokrenuo dve kompanije za elektronsku trgovinu i transfer novca. Prva kompanija se zvala “X.com”, i bila je prva zvanična “elektronska online banka” u SAD-u 1999. godine. Naredne godine ova elektronska banka će se spojiti sa sličnom kompanijom Confinity, a koja je već imala svoju naprednu uslugu za online plaćanja – PayPal. Danas je ova kompanija jedan od svetskih lidera na polju digitalnog transfera novca i elektronskog plaćanja putem interneta.
Bitcoin kao (ne)sigurna investicija
Bitcoin je u novembru prošle godine zabeležio svoj rekord, sa vrednošću od 68.000 dolara za jedan novčić (coin). Sa druge strane, u vreme početka pandemije 2020. godine, bitcoin je vredeo daleko manje, tek nešto preko 10.000 dolara.I upravo ovakva velika fluktuacija vrednosti bitcoina, kao i svih drugih kriptovaluta, u kratkom vremenskom periodu privlači brojne investitore širom sveta. Finansijski stručnjaci i dalje smatraju kriptovalute za najisplativija ulaganja današnjice, mnogo više nego što su to berzanske akcije, hartije od vrednosti ili nekretnine. Kriptovalute imaju i najveći ROI indeks (return of investment, povraćaj uloženog kapitala) od svih drugih finansijskih proizvoda na tržištu. Prognozira se i da će u nekom trenutku do 2025. godine bitcoin preći i vrednost od “magičnih” 100.000 dolara za jedan novčić. Upravo zbog ovoga, najveći broj vlasnika digitalnih novčanika sa bitcoin, ethereum ili dogecoin valutama čeka dalji rast vrednosti kriptovaluta.
Većina “digitalnih rudara” ima samo nekoliko novčića, u najvećem broju slučajeva manje od 10, često manje i od pet. Ipak, i tada je u pitanju ozbiljan kapital u dolarima, između sto i nekoliko stotina hiljada dolara. Da je bitcoin izuzetno “nepouzdan” u smislu pada i rasta vrednosti, potvrđuje i trenutna cena od oko 33.000 dolara – gotovo polovina njegove vrednosti iz novembra.
Veliki broj oglasa za opremu za ‘rudarenje’
IT stručnjak Dušan Savić kaže da su kriptovalute izuzetno zanimljive i ljudima u regionu, jer “možete imati pravo ‘bogatstvo’ u bitcoinima, a živeti ovde”.“I zaista, postoje ljudi sa nekoliko bitcoina u svojim ‘walletima’, a ima i ozbiljnih investitora koji kupuju ove digitalne valute na svetskom tržištu. Uprkos globalnoj pandemiji i strahovima od sporog oporavka svetske ekonomije, te novim rizicima poput krize na Bliskom istoku i najnovije krize između Rusije i Ukrajine, kriptovalute ostaju izuzetno tražene i popularne kako na berzama, tako i kod velikih banaka i međunarodnih institucija”, navodi Savić.
U poslednjih godinu dana, dodaje, zabeležen je i ogroman iznenadni rast vrednosti NFT proizvoda, nove vrste digitalne robe i virtuelnih proizvoda, koja je sledeći logični korak nakon globalnog usvajanja trgovine kriptovalutama.
“Takođe, na domaćem internetu konstantno imate veliki broj oglasa za opremu za ‘rudarenje’ bitcoina, tzv. ‘mining rigove’. Iako inicijalno skupi, ovakvi ‘mining rigovi’ se veoma brzo isplate, budući da je najveći trošak kod rudarenja bitcoina zapravo cena struje, a ona je na Balkanu i dalje među najjeftinijom u Evropi”, objašnjava Savić.
Svakome po jedan bitcoin
Nedavna zaplena više od 272 računara za “rudarenje” bitcoina na Kosovu potvrđuje da je interesovanje za kriptovalute na ovim prostorima veliko. Iako, iz razumljivih razloga, ne postoji tačan podatak, u IT krugovima se veruje da u zemljama bivše SFRJ broj računara za “rudarenje” nije ispod 4.000, te da se godišnje “iskopa” gotovo 1.000 bitcoina. Koliko god bitcoin vredeo na svetskom tržištu, tih 1.000 novčića predstavlja značajan kapital, pogotovo kada se ima u vidu da se radi o zemljama regiona.Na svetskim berzama, pak, procenjuju da ma koliko u bliskoj budućnosti vredele kriptovalute, njihova vrednost će nastaviti da značajno oscilira. “To je nešto sa čime kripto-investitori moraju da se pomire. Ako bude bilo snažnije tražnje, pre svega iz Kine, i ako se nastavi rast na tržištu SAD-a, već 2023. godine možemo da očekujemo vrednost bitkoina blizu 100.000 dolara” navode stručnjaci.
Neke od manje popularnih kriptovaluta imaju pad ili rast vrednosti od čak 70 do 80 odsto za nekoliko meseci. Za one koji žele da ulože ozbiljan novac, to je jednostavno neprihvatljivo. Ipak, najviše gube, kao i uvek, oni koji imaju najmanje. Vlasnik jednog bitcoina tako može u kratkom vremenskom periodu dobiti ili izgubiti čak i 100 odsto vrednosti svog ‘novčića’ – kao što se to nedavno i desilo.
