Jesu li FIFA i UEFA licemjerne kad govore o poštenju u utakmicama, a s druge strane dozvoljavaju da nekažnjeno prođu igrači koji na nepošten način osiguraju svojim klubovima i/ili reprezentacijama pobjede? Odgovor nije težak - DA.
Odavno su UEFA i FIFA prerasle okvire običnih saveza koji se bave fudbalom i fudbalerima. Danas su to institucije za štampanje novca. I to velikog novca. Pritom ništa ne smije zasmetati kontinuiranom multipliciranju zarade. Nije li apsurdno govoriti o tzv. problemima kladionica kad te iste kladionice sponzorišu Real Madrid ili Milan, i to UEFA-i ne smeta. Sve dok lova curi.
Slabe nacije i njihovi klubovi, čija marketinška vrijednost nije velika, odavno se u tim institucijama ne smatraju ravnopravnima. Bez obzira što su dužne jednako braniti interese svih svojih članica, naravno, one to ne čine. Tako će na ispade (veće ili manje) nekog kluba iz Hrvatske, Rumunije, Albanije itd., reagovati kao što bi SAD reagovao na bombardovanje New Yorka - bez milosti, okrutno i ekspresno.
Zato danas imamo apsurdnu situaciju da se sa jedne strane čuju glasovi iz FIFA-e i UEFA-e koji kažnjavaju sve što imaju prste umočene u bilo kakve nelegalne radnje u vezi fudbala, dok sa druge strane ti isti glasovi se ne čuju, ili nestanu, kad se treba izjasniti o, recimo, igranju rukom Henryja protiv Iraca te odbraniti integritet i čistoću fudbalske igre.
Zamislimo samo da je rukom umjesto Henryja igrao Eduardo ili Džeko, šta bi se onda dogodilo? Poučeni dosadašnjim iskustvima, UEFA i FIFA bi rigale vatru na te saveze i te igrače.
Slažemo se da bilo kakve nelegalne radnje treba iskorijeniti iz sporta. Nema veze radi li se o fudbalu, košarci ili atletici. Treba iskorijeniti i doping i namještanje rezultata i svih ostale anomalije. Ali UEFA i FIFA bi takođe trebale ispitati svoje stavove i zapitati se koliko u njima ima krivice za sve ovo što se događa u fudbalu.
