"Zamrznuti konflikt na Kosovu, ne samo da ništa ne rješava, nego sprečava Srbiju da napreduje i eventualno jednog dana uđe u Evropsku uniju (EU)", izjavila je FoNetu sociološkinja Vesna Pešić i naglasila da je mnogo bolje postići sporazum sa kosovskim Albancima.
Pešić je, u serijalu razgovora Kosinus, rekla da ne zna šta vlast u Srbiji podrazumjeva pod kompromisom na Kosovu, jer to nikada nije ni objašnjeno.
„Vučić neprekidno ponavlja da bi se to kompromisno rješenje odnosilo na neku vrstu razgraničenja po kome bi sjever Kosova pripao Srbiji“, protumačila je Pešić i navela da ne zna da li bi i Srbija u tom slučaju morala nečega da se odrekne. Ona je novinaru Milenku Obradoviću rekla da se Aleksandar Vučić nekoliko puta javno ljutio zato što građani Srbije ne podržavaju ideju o razgraničenju, a sa druge strane i sam priznaje da nikada nije objasnio šta to znači.
Pešić upozorava da etnička razgraničenja nisu dobra, jer se time pravi presedan na Balkanu koji je sastavljen od više naroda i vjera. Šta ako sutradan i Bošnjaci u Sandžaku zatraže „da se razgraničimo“, upitala je ona, pominjući i situaciju u Bosni i Hercegovini.
Prema njenom stavu, ako se jedanput probije princip i ako se krene po etničkim linijama, to bi moglo da znači stogodišnji rat. Bilo bi dobro održati međunarodnu konferenciju o Kosovu, ističe Pešić, ali napominje da bi takva konferencija morala unaprijed da bude pripremljena. Ta konferencija mora da bude pripremljena, jer se na konferencije obično dolazi sa nekakvim rješenjem, poput Dejtonskog sporazuma, podsjetila je Pešić i objasnila da se onda u toku razgovora prave korekcije. To je sasvim moguće, konstatovala je ona i dodala da bi strane u sporu mogle da se „vrate“ i na međunarodni pravni sporazum o normalizaciji odnosa. Pešić se ne protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), jer smatra da Srbija mora da se suoči sa tim da je na tom prostoru napravljena država.
„Što da ne uđu u Interpol? Mi moramo da se suočimo sa tim da je tamo napravljena jedna država i da Srbija više ne raspolaže Kosovom“, predočila je Pešić. Ona je skrenula pažnju i na to da se od Srbije u sporazumu o normalizaciji odnosa ne traži da formalno prizna Kosovo.
Pešić je uvjerena da bi eventualni referendum o Kosovu „bio nasilan i pod pritiskom“, jer bi se na njemu samo „proturilo rješenje koje traži vrh države“. U situaciji kada ne postoje uslovi za slobodne izbore, šta bi značio nekakav referendum, upitala je Pešić i napomenula da Srbija nije Švicarska i da to ne bi bilo slobodno izjašnjavanje građana. Njoj su prve asocijacije na Kosovo problemi sa kojima se Srbija tamo suočavala, ali i crkve i manastiri na tom prostoru. Smatram da bi Srbija trebalo da gleda kako da sredi svoju državu, jer mi smo u stvari jedina država na Balkanu, a mislim i u Evropi, koja ne zna gdje su joj granice, zaključila je Pešić.
„Vučić neprekidno ponavlja da bi se to kompromisno rješenje odnosilo na neku vrstu razgraničenja po kome bi sjever Kosova pripao Srbiji“, protumačila je Pešić i navela da ne zna da li bi i Srbija u tom slučaju morala nečega da se odrekne. Ona je novinaru Milenku Obradoviću rekla da se Aleksandar Vučić nekoliko puta javno ljutio zato što građani Srbije ne podržavaju ideju o razgraničenju, a sa druge strane i sam priznaje da nikada nije objasnio šta to znači.
Pešić upozorava da etnička razgraničenja nisu dobra, jer se time pravi presedan na Balkanu koji je sastavljen od više naroda i vjera. Šta ako sutradan i Bošnjaci u Sandžaku zatraže „da se razgraničimo“, upitala je ona, pominjući i situaciju u Bosni i Hercegovini.
Prema njenom stavu, ako se jedanput probije princip i ako se krene po etničkim linijama, to bi moglo da znači stogodišnji rat. Bilo bi dobro održati međunarodnu konferenciju o Kosovu, ističe Pešić, ali napominje da bi takva konferencija morala unaprijed da bude pripremljena. Ta konferencija mora da bude pripremljena, jer se na konferencije obično dolazi sa nekakvim rješenjem, poput Dejtonskog sporazuma, podsjetila je Pešić i objasnila da se onda u toku razgovora prave korekcije. To je sasvim moguće, konstatovala je ona i dodala da bi strane u sporu mogle da se „vrate“ i na međunarodni pravni sporazum o normalizaciji odnosa. Pešić se ne protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), jer smatra da Srbija mora da se suoči sa tim da je na tom prostoru napravljena država.
„Što da ne uđu u Interpol? Mi moramo da se suočimo sa tim da je tamo napravljena jedna država i da Srbija više ne raspolaže Kosovom“, predočila je Pešić. Ona je skrenula pažnju i na to da se od Srbije u sporazumu o normalizaciji odnosa ne traži da formalno prizna Kosovo.
Pešić je uvjerena da bi eventualni referendum o Kosovu „bio nasilan i pod pritiskom“, jer bi se na njemu samo „proturilo rješenje koje traži vrh države“. U situaciji kada ne postoje uslovi za slobodne izbore, šta bi značio nekakav referendum, upitala je Pešić i napomenula da Srbija nije Švicarska i da to ne bi bilo slobodno izjašnjavanje građana. Njoj su prve asocijacije na Kosovo problemi sa kojima se Srbija tamo suočavala, ali i crkve i manastiri na tom prostoru. Smatram da bi Srbija trebalo da gleda kako da sredi svoju državu, jer mi smo u stvari jedina država na Balkanu, a mislim i u Evropi, koja ne zna gdje su joj granice, zaključila je Pešić.
