Kosovske i srpske nevladine organizacije i civilni aktivisti, formulisali su skup načela kojima su definisali rad na, kako su saopštili, normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Smatraju dalje da time iskazuju posvećenost u formulisanju zajedničkog pristupa, ne samo za dijalog Kosova i Srbije, već i ka širem doprinosu održivom miru na zapadnom Balkanu.
Ukupno 18 nevladinih organizacija i jedan profesor univerziteta formulisali su 10 načela iza kojih je stala i međunarodna nevladina organizacija "Peaceful Change".
Smatraju da je potrebno da se proširi debata o normalizaciji odnosa izvan dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU.
„Da uključimo pitanja koja će, ukoliko se ne budu rješavala, negativno uticati na buduće odnose, uključujući tranzicionu pravdu, obrazovanje i saradnju među ljudima“, prvo je načelo.
„Razvijemo konsultativne mehanizme kako bi osigurali da su zajedničke izjave pripremljene kroz široke konsultacije, uključujući i sa pogođenim zajednicama, vodeći računa da su zasnovane na potpunim, blagovremenim i tačnim informacijama. Takav proces će ispitati elemente kao što su:
Motivacija – zašto se određena izjava daje u datom trenutku?
Uokviravanje – kako se motiv izjave predstavlja publici u pitanju?
Sadržaj – koje oblasti izjava nije uspjela da uzme u obzir, posebno kada su u pitanju manjinske zajednice?
Jezik – da li upotreba određenih riječi ili terminologije nepotrebno stvara antagonizam u odnosima između zajednica?“
U trećem načelu založili su se za održavanje otvorene komunikacije – uključujući sa centralnim i lokalnim institucijama.
„Kako bi se pružila perspektiva iz različitih zajednica, uključujući konsultativne brifinge o konkretnim pitanjima, čime bi se poboljšao kvalitet debata o pitanjima koja se odnose na normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije“, navodi se.
„Predstavimo kako pozitivne, tako i negativne perspektive usmerene na čovjeka o uticaju dijaloga između Kosova i Srbije sa akcentom na nenamjerne ili nepredviđene posljedice primjene na svakodnevni život“.
Zatraženo je i da se radi stvaranja povoljnijeg okruženja za građansko angažovanje reaguje na pitanja od zajedničkog interesa u vezi sa i srpskim i kosovskim građanskim društvom, kao što su strateške tužbe protiv javnog angažovanja, napadi na medije, nevladine organizacije koje su pod kontrolom države, donatorsko finansiranje, itd.
Žele da promivišu konkretne korake koji bi mogli da doprinesu normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, a to će učiniti zagovaranjem i to zajedničkim i koordinisanim, a prema centralnim i lokalnim vlastima, kao i prema međunarodnoj zajednici.
Takođe i da zajednički pohvaljuju i kritikuju postupke centralne i lokalne vlade, te međunarodne zajednice – „koji pozitivno ili negativno utiču na normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije“.
„Usvojimo stavove koji podstiču naše zajednice da preduzmu proaktivne korake koji doprinose normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, posebno kada je riječ o pitanjima integracije i saradnje. Sledimo inicijative da podržimo prava najugroženijih članova društva, bez obzira kojoj zajednici pripadaju, uključujući reagovanje na slučajeve govora mržnje koji negativno utiču na odnose među zajednicama kao što su negiranje ratnih zločina, veličanje ratnih zločinaca i etničke uvrede. Povećamo vidljivost doprinosa građanskog društva normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije promovisanjem inicijativa jedni drugih, posebno pozitivnih priča o saradnji i međuljudskim odnosima“, ostala su načela.
Ovu inicijativu usvojili su: Aktiv, Artpolis, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za mir i toleranciju (CPT), Fondacija Heartefact, Institut za javna istraživanja (IJI), Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS), Kosovski institut za pravo (KLI), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Lokalni mir, Livrit, Institut za socijalne politike „Musine Kokallari“, Naš Svet Naša pravila Vranje, Nova društvena inicijativa (NSI), Vjollca Krasniqi, profesorka, Univerzitet u Prištini, REC – Zajednice koje osnažuju pomirenje, Mitrovica, Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE), Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija, Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo.
Smatraju da je potrebno da se proširi debata o normalizaciji odnosa izvan dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU.
„Da uključimo pitanja koja će, ukoliko se ne budu rješavala, negativno uticati na buduće odnose, uključujući tranzicionu pravdu, obrazovanje i saradnju među ljudima“, prvo je načelo.
„Razvijemo konsultativne mehanizme kako bi osigurali da su zajedničke izjave pripremljene kroz široke konsultacije, uključujući i sa pogođenim zajednicama, vodeći računa da su zasnovane na potpunim, blagovremenim i tačnim informacijama. Takav proces će ispitati elemente kao što su:
Motivacija – zašto se određena izjava daje u datom trenutku?
Uokviravanje – kako se motiv izjave predstavlja publici u pitanju?
Sadržaj – koje oblasti izjava nije uspjela da uzme u obzir, posebno kada su u pitanju manjinske zajednice?
Jezik – da li upotreba određenih riječi ili terminologije nepotrebno stvara antagonizam u odnosima između zajednica?“
U trećem načelu založili su se za održavanje otvorene komunikacije – uključujući sa centralnim i lokalnim institucijama.
„Kako bi se pružila perspektiva iz različitih zajednica, uključujući konsultativne brifinge o konkretnim pitanjima, čime bi se poboljšao kvalitet debata o pitanjima koja se odnose na normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije“, navodi se.
„Predstavimo kako pozitivne, tako i negativne perspektive usmerene na čovjeka o uticaju dijaloga između Kosova i Srbije sa akcentom na nenamjerne ili nepredviđene posljedice primjene na svakodnevni život“.
Zatraženo je i da se radi stvaranja povoljnijeg okruženja za građansko angažovanje reaguje na pitanja od zajedničkog interesa u vezi sa i srpskim i kosovskim građanskim društvom, kao što su strateške tužbe protiv javnog angažovanja, napadi na medije, nevladine organizacije koje su pod kontrolom države, donatorsko finansiranje, itd.
Žele da promivišu konkretne korake koji bi mogli da doprinesu normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, a to će učiniti zagovaranjem i to zajedničkim i koordinisanim, a prema centralnim i lokalnim vlastima, kao i prema međunarodnoj zajednici.
Takođe i da zajednički pohvaljuju i kritikuju postupke centralne i lokalne vlade, te međunarodne zajednice – „koji pozitivno ili negativno utiču na normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije“.
„Usvojimo stavove koji podstiču naše zajednice da preduzmu proaktivne korake koji doprinose normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, posebno kada je riječ o pitanjima integracije i saradnje. Sledimo inicijative da podržimo prava najugroženijih članova društva, bez obzira kojoj zajednici pripadaju, uključujući reagovanje na slučajeve govora mržnje koji negativno utiču na odnose među zajednicama kao što su negiranje ratnih zločina, veličanje ratnih zločinaca i etničke uvrede. Povećamo vidljivost doprinosa građanskog društva normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije promovisanjem inicijativa jedni drugih, posebno pozitivnih priča o saradnji i međuljudskim odnosima“, ostala su načela.
Ovu inicijativu usvojili su: Aktiv, Artpolis, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za mir i toleranciju (CPT), Fondacija Heartefact, Institut za javna istraživanja (IJI), Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS), Kosovski institut za pravo (KLI), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Lokalni mir, Livrit, Institut za socijalne politike „Musine Kokallari“, Naš Svet Naša pravila Vranje, Nova društvena inicijativa (NSI), Vjollca Krasniqi, profesorka, Univerzitet u Prištini, REC – Zajednice koje osnažuju pomirenje, Mitrovica, Glas Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE), Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija, Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo.
