Zamišljen kao poluga koja će Srbiju i Kosovo da približi makar na ekonomskom polju, Vašingtonski sporazum potpisan u Bijeloj kući 4. septembra prošle godine, iza sebe nije ostavio prepoznatljive rezulate. Politika ipak nije ostala po strani.
Entuzijazam koji je prošle godine iskazivao i tadašnji prvi čovjek Amerike Donald Trump, u čijem prisustvu su odvojene sporazume o normalizaciji ekonomskih odnosa, sa po 16 tačaka, potpisali predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši premijer Kosova Avdullah Hoti, vremenom je klonuo. Pa ipak, uprkos nezainteresovanosti aktuelne Vlade Kosova da se bavi onim što stoji u ovom dokumentu, Amerika i poslije dolaska nove administracije od aranžmana sklopljenog u Bijeloj kući nije sasvim digla ruke. Pokušaji Beograda da se po nekim tačkama, kao što je ona koja se odnosi na "mini Šengen", nađe zajednički jezik, pali su u vodu.
Profesor Slobodan Zečević sa Instituta za Evropske studije u Beogradu, kaže za Kosovo onlajn da su Albanci gotovo u potpunosti minirali Vašingtonski sporazum.
"Sproveli su dio koji se odnosi na ambasadu Kosova u Jerusalimu, a sve druge suštinske elemente koji se odnose na normalizaciju ekonomskih odnosa Srbije i Kosova, Albin Kurti je praktično minirao. I u ovom slučaju oni se ponašaju isto kao i kod Briselskog sporazuma, odnosno - kako dođe nova vlast na Kosovu ona kaže da ono što je potpisala prethodna nije dobro, da će to poništiti Ustavni sud i da oni to neće da sprovedu. Potpuno ignorišu pravilo da kada neka prethodna vlast nešto potpiše, da to obavezuje i onu sljedeću", navodi Zečević.
Slobodan Zečević
On ukazuje da su Amerikanci "pokušavali da ih isteraju na čistac", i to čak Bidenova administracija, putem rezolucije o sprovođenju Vašingtonskog sporazuma koja se prošlog mjeseca našla u Parlamentu Kosova, ali pošto se Kurtijeva stranka uzdržala pri glasanju, time je sprovođenje odbijeno i - de facto.
"Kurti se protivi autoputu od Niša ka Kosovu i daje neke nemušte izjave kako smatra da to uništava kosovska sela.., protivi se sporazumu oko Gazivoda i ne priznaje studiju izvodljivosti u kojoj su Amerikanci izašli sa preliminarnim rješenjem oko zajedničkog upravljanja rijekom Ibar i jezerom, jer on smatra da je jezero u potpunoj nadležnosti Vlade Kosova. Dio sporazuma je bio i „mini Šengen“, i to neće da prihvati, a problemtičan je i dio oko crkve jer se povređuju zaštitne zone oko manastira. Dakle, minirali su gotovo 90 odsto sporazuma", navodi Zečević.
Ekonomski i politički analitičar iz Prištine Dardan Sejdiu u izjavi za Kosovo onlajn ocjenjuje da se Vašingtonskim sporazumom dobila godina međunarodnog mira, u smislu tenzija između Kosova i Srbije i, kaže, da u tom periodu nismo imali dnevnu nacionalističku priču između Kosova i Srbije, u kojoj elite tu temu drže kao prioritet javnog dijaloga. Iako naziv sporazuma govori o normalizaciji ekonomskih odnosa, Sejdiu kaže da do sada nije bilo neke ekonomske dobiti i ne očekuje da će biti nastavka realizacije sporazuma.
Dardan Sejdiu
"Postoje dvije velike prepreke tom sporazumu. Prva je pandemija. Od 4. septembra prošle godine do 4. septembra ove godine bili smo u nekom čudnom vremenu, više smo se bavili pandemijom nego ekonomijom. Druga je održavanje parlamentarnih izbora na Kosovu. Sada imamo novu Vladu koja je preuzela vlast, a koja se javno izjasnila da Vašingtonski sporazum nije njen posao. Za Kosovo je, naravno, značajno priznanje i otvaranje ambasade u Izraelu. Nadam se da će neke teme koje su otvorene Vašingtonskim sporazumom pružiti veću nadu, u smislu regionalne digitalne integracije ili u smislu infrastrukture", kaže Sejdiu.
O tome da li je Vašington, poslije odlaska Trumpa uopšte zaintersovan da održi sporazum u životu, profesor Slobodan Zečević kaže da su Amerikanci relativno zainteresovani da se dogovor sprovede i da nisu potpuno odustali zbog toga što ga je zaključila Trumpova administracija. Kako kaže, SAD su velika sila i mogu sebi mnogo toga da dozvole, ali imaju svijest o kontinuitetu spoljne politike i sporazuma koji su zakjučeni.
"Vašington sam po sebi ne može da sprovodi sporazum, već mora da ima ljude na Kosovu koji će to da sprovedu, a očigledno da Kurti nije taj. Sve zavisi od toga hoće li biti prijetnji Kurtiju u vezi sa nesprovođenjem. Ne mislim da Amerikanci potpuno odustaju, već je riječ o tome da Kurti neće da sprovede ono što je potpisano. Moj utisak je da Amerikanci oklijevaju i ne znaju šta će sa Kurtijem, jer su već jednom mijenjali vlast na Kosovu, a Kurti kao ekstremni nacionalista očigledno neće da odustane od svoje strategije. Albanci jednostavno krše sve regonalne sporazume čiji su učesnici, od Briselskog, preko CEFTA, do Vašingtonskog", kaže Zečević.
Vašingtonskim sporazumom Kosovo se obavezalo na jednogodišnji moratorijum na lobiranja za članstva u međunarodnim organizacijama, a kako taj rok ističe 4. septembra, Dardan Sejdiu očekuje da će Vlada premijera Kurtija već u ponedjeljak poslati aplikacije u Interpol i druge evropske organizacije.
"Srbija će nastaviti sa svojom kampanjom zaustavljanja ili otpriznavanja Republike Kosova. Ako nemamo neki novi moratorijum za još jednu godinu, onda ulazimo u drugo stanje, a to je da Kosovo traži priznanja i učlanjenje u međunarodne organizacije, a Srbija će nastaviti da bez prekida lobira protiv kosovske državnosti", ukazuje Sejdiu.
Povodom američkog izvještaja o upravljanju jezerom Gazivode, on kaže da su Amerikanci odradili ono što piše u Vašingtonskom sporazumu i dali izvještaj Vladama Kosova i Srbije, na kojima je sada hoće li to da primjene ili ne, a o „mini Šengenu“ on kaže da je „dobra “pi- ar” priča.
"Sloboda kretanja u sebi ima tri veoma važne komponente: sloboda kretanja, ljudi, robe i kapitala i ona ne znači da neko treba da se odrekne svoje državnosti. Kosovo je država i ne treba da se odrekne toga u tom sporazumu. To treba da bude bilateralni sporazum između država u regonu, da uđu u neku multilateralnu temu, a to je taj „mini- Šengen“. Ako je on samo prazna priča u smislu da ta komunikacija bude samo kretanje ljudi, robe i kapitala, a da treba da se odrekneš nečega, onda to nije to. Prvo treba da se desi neko priznanje da postoji entitet, pa da se ulazi u bilateralu. Ne može Kosovo da se odrekne svoje državnosti da bi ušlo u neku „mini Šengen“ varijantu sa nekim državama koje nemaju problem međusobnog priznavanja. Kosovo ima problem priznavanja sa Srbijom, Srbija nastoji da se Kosovo odrekne svoje državnosti da bi bilo deo neke regionalne multilateralne teme, a to je nešto što Kosovo ne sme da prihvati", smatra Sejdiu.
Prema Vašingtonskom sporazumu, Izrael i Kosovo trebalo je da uspostave diplomatske odnose i to je jedina tačka koju je Kosovo požurila da ispuni. Izrael je priznao Kosovo, a Kosovo otvorilo ambasadu u Jerusalimu. Do premještanja ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021. godine, kako je predviđao sporazum, nije došlo, jer je prethodno Izrael priznao Kosovo, a kako je objasnio srpski predsjednik Aleksandar Vučić „Srbija postupa u skladu sa svojim interesima, koji su promjenjeni nakon što je Izrael priznao Kosovo“.
Što se tiče onoga na šta su se obavezale SAD, otvorena je kancelarija Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu, a američki Sekretarijat za energetiku i Pacifička sjeverozapadna nacionalna laboratorija dostavili su u junu vladama Srbije i Kosova izvještaj o upravljanju Gazivodama koji sugeriše da se razmotri aranžman u skladu sa američko-kanadskim ugovorom o rijeci Kolumbija.
Iako sporazum predviđa da obe strane pristupe „mini-Šengen zoni“, koju su Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine, premijer Kosova Albin Kurti umjesto toga promoviše svoju inicijativu: da se CEFTA (Centralnoevropski trgovinski sporazum) preobrazi u SEFTU (Sporazum o slobodnoj trgovini jugoistočne Evrope).
Dokument iz Bijele kuće obavezuje obe strane da primene sporazum o autoputu Beograd-Priština, i prema najavama zvaničnika Srbije, krajem septembra bi trebalo da počne gradnja autoputa od Niša, preko Prištine, do Tirane i Dursa. Uprkos tome što se od Kurtija čuo stav da su „ljudi umorni od velikih autoputeva, koji uništavaju kosovska sela i pretvaraju Kosovo u tranzitnu zemlju", prije dva dana je iz njegove vlade najavljeno da će na proljeće početi izgradnja Autoputa mira.
Izvor: Kosovo Online
Zečević: Kosovo miniralo 90 odsto sporazuma
Profesor Slobodan Zečević sa Instituta za Evropske studije u Beogradu, kaže za Kosovo onlajn da su Albanci gotovo u potpunosti minirali Vašingtonski sporazum.
"Sproveli su dio koji se odnosi na ambasadu Kosova u Jerusalimu, a sve druge suštinske elemente koji se odnose na normalizaciju ekonomskih odnosa Srbije i Kosova, Albin Kurti je praktično minirao. I u ovom slučaju oni se ponašaju isto kao i kod Briselskog sporazuma, odnosno - kako dođe nova vlast na Kosovu ona kaže da ono što je potpisala prethodna nije dobro, da će to poništiti Ustavni sud i da oni to neće da sprovedu. Potpuno ignorišu pravilo da kada neka prethodna vlast nešto potpiše, da to obavezuje i onu sljedeću", navodi Zečević.
Slobodan Zečević
On ukazuje da su Amerikanci "pokušavali da ih isteraju na čistac", i to čak Bidenova administracija, putem rezolucije o sprovođenju Vašingtonskog sporazuma koja se prošlog mjeseca našla u Parlamentu Kosova, ali pošto se Kurtijeva stranka uzdržala pri glasanju, time je sprovođenje odbijeno i - de facto.
"Kurti se protivi autoputu od Niša ka Kosovu i daje neke nemušte izjave kako smatra da to uništava kosovska sela.., protivi se sporazumu oko Gazivoda i ne priznaje studiju izvodljivosti u kojoj su Amerikanci izašli sa preliminarnim rješenjem oko zajedničkog upravljanja rijekom Ibar i jezerom, jer on smatra da je jezero u potpunoj nadležnosti Vlade Kosova. Dio sporazuma je bio i „mini Šengen“, i to neće da prihvati, a problemtičan je i dio oko crkve jer se povređuju zaštitne zone oko manastira. Dakle, minirali su gotovo 90 odsto sporazuma", navodi Zečević.
Sejdiu: Izostale tenzije, ali i ekonomska dobit
Ekonomski i politički analitičar iz Prištine Dardan Sejdiu u izjavi za Kosovo onlajn ocjenjuje da se Vašingtonskim sporazumom dobila godina međunarodnog mira, u smislu tenzija između Kosova i Srbije i, kaže, da u tom periodu nismo imali dnevnu nacionalističku priču između Kosova i Srbije, u kojoj elite tu temu drže kao prioritet javnog dijaloga. Iako naziv sporazuma govori o normalizaciji ekonomskih odnosa, Sejdiu kaže da do sada nije bilo neke ekonomske dobiti i ne očekuje da će biti nastavka realizacije sporazuma.
Dardan Sejdiu
"Postoje dvije velike prepreke tom sporazumu. Prva je pandemija. Od 4. septembra prošle godine do 4. septembra ove godine bili smo u nekom čudnom vremenu, više smo se bavili pandemijom nego ekonomijom. Druga je održavanje parlamentarnih izbora na Kosovu. Sada imamo novu Vladu koja je preuzela vlast, a koja se javno izjasnila da Vašingtonski sporazum nije njen posao. Za Kosovo je, naravno, značajno priznanje i otvaranje ambasade u Izraelu. Nadam se da će neke teme koje su otvorene Vašingtonskim sporazumom pružiti veću nadu, u smislu regionalne digitalne integracije ili u smislu infrastrukture", kaže Sejdiu.
"Amerikanci ne znaju šta će sa Kurtijem"
O tome da li je Vašington, poslije odlaska Trumpa uopšte zaintersovan da održi sporazum u životu, profesor Slobodan Zečević kaže da su Amerikanci relativno zainteresovani da se dogovor sprovede i da nisu potpuno odustali zbog toga što ga je zaključila Trumpova administracija. Kako kaže, SAD su velika sila i mogu sebi mnogo toga da dozvole, ali imaju svijest o kontinuitetu spoljne politike i sporazuma koji su zakjučeni.
"Vašington sam po sebi ne može da sprovodi sporazum, već mora da ima ljude na Kosovu koji će to da sprovedu, a očigledno da Kurti nije taj. Sve zavisi od toga hoće li biti prijetnji Kurtiju u vezi sa nesprovođenjem. Ne mislim da Amerikanci potpuno odustaju, već je riječ o tome da Kurti neće da sprovede ono što je potpisano. Moj utisak je da Amerikanci oklijevaju i ne znaju šta će sa Kurtijem, jer su već jednom mijenjali vlast na Kosovu, a Kurti kao ekstremni nacionalista očigledno neće da odustane od svoje strategije. Albanci jednostavno krše sve regonalne sporazume čiji su učesnici, od Briselskog, preko CEFTA, do Vašingtonskog", kaže Zečević.
Vašingtonskim sporazumom Kosovo se obavezalo na jednogodišnji moratorijum na lobiranja za članstva u međunarodnim organizacijama, a kako taj rok ističe 4. septembra, Dardan Sejdiu očekuje da će Vlada premijera Kurtija već u ponedjeljak poslati aplikacije u Interpol i druge evropske organizacije.
"Prvo da se desi priznanje"
"Srbija će nastaviti sa svojom kampanjom zaustavljanja ili otpriznavanja Republike Kosova. Ako nemamo neki novi moratorijum za još jednu godinu, onda ulazimo u drugo stanje, a to je da Kosovo traži priznanja i učlanjenje u međunarodne organizacije, a Srbija će nastaviti da bez prekida lobira protiv kosovske državnosti", ukazuje Sejdiu.
Povodom američkog izvještaja o upravljanju jezerom Gazivode, on kaže da su Amerikanci odradili ono što piše u Vašingtonskom sporazumu i dali izvještaj Vladama Kosova i Srbije, na kojima je sada hoće li to da primjene ili ne, a o „mini Šengenu“ on kaže da je „dobra “pi- ar” priča.
"Sloboda kretanja u sebi ima tri veoma važne komponente: sloboda kretanja, ljudi, robe i kapitala i ona ne znači da neko treba da se odrekne svoje državnosti. Kosovo je država i ne treba da se odrekne toga u tom sporazumu. To treba da bude bilateralni sporazum između država u regonu, da uđu u neku multilateralnu temu, a to je taj „mini- Šengen“. Ako je on samo prazna priča u smislu da ta komunikacija bude samo kretanje ljudi, robe i kapitala, a da treba da se odrekneš nečega, onda to nije to. Prvo treba da se desi neko priznanje da postoji entitet, pa da se ulazi u bilateralu. Ne može Kosovo da se odrekne svoje državnosti da bi ušlo u neku „mini Šengen“ varijantu sa nekim državama koje nemaju problem međusobnog priznavanja. Kosovo ima problem priznavanja sa Srbijom, Srbija nastoji da se Kosovo odrekne svoje državnosti da bi bilo deo neke regionalne multilateralne teme, a to je nešto što Kosovo ne sme da prihvati", smatra Sejdiu.
Šta je ispunjeno?
Prema Vašingtonskom sporazumu, Izrael i Kosovo trebalo je da uspostave diplomatske odnose i to je jedina tačka koju je Kosovo požurila da ispuni. Izrael je priznao Kosovo, a Kosovo otvorilo ambasadu u Jerusalimu. Do premještanja ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021. godine, kako je predviđao sporazum, nije došlo, jer je prethodno Izrael priznao Kosovo, a kako je objasnio srpski predsjednik Aleksandar Vučić „Srbija postupa u skladu sa svojim interesima, koji su promjenjeni nakon što je Izrael priznao Kosovo“.
Što se tiče onoga na šta su se obavezale SAD, otvorena je kancelarija Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu, a američki Sekretarijat za energetiku i Pacifička sjeverozapadna nacionalna laboratorija dostavili su u junu vladama Srbije i Kosova izvještaj o upravljanju Gazivodama koji sugeriše da se razmotri aranžman u skladu sa američko-kanadskim ugovorom o rijeci Kolumbija.
Iako sporazum predviđa da obe strane pristupe „mini-Šengen zoni“, koju su Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine, premijer Kosova Albin Kurti umjesto toga promoviše svoju inicijativu: da se CEFTA (Centralnoevropski trgovinski sporazum) preobrazi u SEFTU (Sporazum o slobodnoj trgovini jugoistočne Evrope).
Dokument iz Bijele kuće obavezuje obe strane da primene sporazum o autoputu Beograd-Priština, i prema najavama zvaničnika Srbije, krajem septembra bi trebalo da počne gradnja autoputa od Niša, preko Prištine, do Tirane i Dursa. Uprkos tome što se od Kurtija čuo stav da su „ljudi umorni od velikih autoputeva, koji uništavaju kosovska sela i pretvaraju Kosovo u tranzitnu zemlju", prije dva dana je iz njegove vlade najavljeno da će na proljeće početi izgradnja Autoputa mira.
Izvor: Kosovo Online
