Američki stručnjak za Balkan Daniel Serwer izjavio je juče da Srbija treba da pristane na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i da uspostavi formalne odnose sa Kosovom na diplomatskom nivou, a da SAD, Velika Britanija i EU moraju da insistiraju na cjelovitosti BiH i ustavnim promjenama u toj državi, prenosi N1.
Serwer je na svom blogu „peacefare.net“ predložio sopstveni "non pejper" za Zapadni Balkan, u kojem je naveo da su suverenitet i teritorijalni integritet svih država u regionu neupitni, uz insistiranje na poštovanju prava manjinskih naroda.
„Za Zapad je važno da djeluje sada, jer rusko stvaranje problema i kinesko finansiranje potkopavaju demokratizaciju Srbije, ponovo uspostavljaju regionalne ambicije Beograda, slabe Crnu Goru i bosansku državnost. Ako region ostane u trenutnom stanju, možemo da očekujemo rastuću nestabilnost, etničke sukobe, slabost država, povećane migracije stanovništva i rast autoritarnosti“, napisao je Serwer.
On je ocjenio da dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU gotovo da nije doneo napredak tokom proteklih osam godina, prije svega jer su ga ometale podjele između Vašingtona i Brisela.
„Ne treba žuriti s oživljavanjem dijaloga. Predsjednik Vučić jasno je rekao da neće priznati Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu pre sljedećih predsedničkih izbora u Srbiji, u proljeće 2022. godine. Do tada je potrebna godina za pripremu terena u EU, kao i u Srbiji i na Kosovu, za normalizaciju na temelju uzajamnog priznavanja“, naveo je Serwer.
Predložio je da bi to vrijeme Srbija trebalo da iskoristi za daleko ozbiljniju raspravu o tome „kako je i zašto izgubila suverenitet nad Kosovom“ pod nekadašnjim liderom slobodanom Miloševićem i zašto on ne može da bude vraćen.
Na Kosovu bi tu godinu trebalo iskoristiti za daleko ozbiljniju raspravu o obezbjeđivanju prava srpskog stanovništva i Srpske pravoslavne crkve, ali i o tome zašto unija s Albanijom nije samo loša ideja, već i destruktivna, dodao je Serwer.
„Dijalog pod pokroviteljstvom EU trebalo bi nastaviti kada obe strane budu spremne, ali jedino ako su spremne na uzajamnu podršku, umesto da se međusobno potkopavaju na svakom koraku, kao što to čine danas“, naveo je Serwer.
Prema njegovim riječima, nema nade da će Bosna i Hercegovina moći da postane funkcionalnija država bez ustavnih promjena, koje treba da oslabe, ako ne i da eliminišu, gušenje u upravljanju državom etnički definisanim strankama.
„Put napred naznačen je u odluci Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci i drugim sudskim presudama. Svi pojedinci moraju da imaju pravo na bilo koji položaj u državi bez obzira na etničku pripadnost, a svi građani bi trebalo da imaju pravo da glasaju za koga žele, bez obzira na etničku pripadnost“, rekao je Serwer.
Naveo je da treba ukloniti aranžmane za podjelu vlasti u BiH koji osiguravaju vlast etnički definisanih političkih stranaka, zajedno s nepotrebnim nivoima upravljanja koji uglavnom postoje kako bi tim političkim strankama bilo osigurano pokroviteljstvo i mogućnost za korupciju.
Dodao je da bi to trebalo da sprovede Visoki predstavnik u BiH, uz nedvosmislenu podršku SAD, Velike Britanije i EU, koji treba odlučno da se suprotstave antidemokratskim intervencijama susednih zemalja.
Serwer je naveo i da bi na celom Zapadnom Balkanu trebalo raditi na smanjivanju barijera u trgovini, kretanju ljudi, uslugama i ulaganjima.
„Jedinstveno regionalno tržište nije zamena za pristupanje EU. Ono će poboljšati konkurentnost, povećati prihode i ojačati međuzavisnost, dok se čeka na poboljšanje uslova za proširenje EU. Taj dan će doći: nakon što prođe pandemija korona virusa i s njom povezana recesija, Evropa će tražiti jeftiniju radnu snagu i povećanu konkurentnost, kao što je to bilo u Istočnoj Evropi nakon pada Berlinskog zida. Balkan je očiti izvor. Balkanske države koje nisu članice EU sada bi trebalo da se pripreme za to“, napisao je Serwer.
Izvor: N1
„Za Zapad je važno da djeluje sada, jer rusko stvaranje problema i kinesko finansiranje potkopavaju demokratizaciju Srbije, ponovo uspostavljaju regionalne ambicije Beograda, slabe Crnu Goru i bosansku državnost. Ako region ostane u trenutnom stanju, možemo da očekujemo rastuću nestabilnost, etničke sukobe, slabost država, povećane migracije stanovništva i rast autoritarnosti“, napisao je Serwer.
On je ocjenio da dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU gotovo da nije doneo napredak tokom proteklih osam godina, prije svega jer su ga ometale podjele između Vašingtona i Brisela.
„Ne treba žuriti s oživljavanjem dijaloga. Predsjednik Vučić jasno je rekao da neće priznati Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu pre sljedećih predsedničkih izbora u Srbiji, u proljeće 2022. godine. Do tada je potrebna godina za pripremu terena u EU, kao i u Srbiji i na Kosovu, za normalizaciju na temelju uzajamnog priznavanja“, naveo je Serwer.
Predložio je da bi to vrijeme Srbija trebalo da iskoristi za daleko ozbiljniju raspravu o tome „kako je i zašto izgubila suverenitet nad Kosovom“ pod nekadašnjim liderom slobodanom Miloševićem i zašto on ne može da bude vraćen.
Na Kosovu bi tu godinu trebalo iskoristiti za daleko ozbiljniju raspravu o obezbjeđivanju prava srpskog stanovništva i Srpske pravoslavne crkve, ali i o tome zašto unija s Albanijom nije samo loša ideja, već i destruktivna, dodao je Serwer.
„Dijalog pod pokroviteljstvom EU trebalo bi nastaviti kada obe strane budu spremne, ali jedino ako su spremne na uzajamnu podršku, umesto da se međusobno potkopavaju na svakom koraku, kao što to čine danas“, naveo je Serwer.
Prema njegovim riječima, nema nade da će Bosna i Hercegovina moći da postane funkcionalnija država bez ustavnih promjena, koje treba da oslabe, ako ne i da eliminišu, gušenje u upravljanju državom etnički definisanim strankama.
„Put napred naznačen je u odluci Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci i drugim sudskim presudama. Svi pojedinci moraju da imaju pravo na bilo koji položaj u državi bez obzira na etničku pripadnost, a svi građani bi trebalo da imaju pravo da glasaju za koga žele, bez obzira na etničku pripadnost“, rekao je Serwer.
Naveo je da treba ukloniti aranžmane za podjelu vlasti u BiH koji osiguravaju vlast etnički definisanih političkih stranaka, zajedno s nepotrebnim nivoima upravljanja koji uglavnom postoje kako bi tim političkim strankama bilo osigurano pokroviteljstvo i mogućnost za korupciju.
Dodao je da bi to trebalo da sprovede Visoki predstavnik u BiH, uz nedvosmislenu podršku SAD, Velike Britanije i EU, koji treba odlučno da se suprotstave antidemokratskim intervencijama susednih zemalja.
Serwer je naveo i da bi na celom Zapadnom Balkanu trebalo raditi na smanjivanju barijera u trgovini, kretanju ljudi, uslugama i ulaganjima.
„Jedinstveno regionalno tržište nije zamena za pristupanje EU. Ono će poboljšati konkurentnost, povećati prihode i ojačati međuzavisnost, dok se čeka na poboljšanje uslova za proširenje EU. Taj dan će doći: nakon što prođe pandemija korona virusa i s njom povezana recesija, Evropa će tražiti jeftiniju radnu snagu i povećanu konkurentnost, kao što je to bilo u Istočnoj Evropi nakon pada Berlinskog zida. Balkan je očiti izvor. Balkanske države koje nisu članice EU sada bi trebalo da se pripreme za to“, napisao je Serwer.
Izvor: N1
