U Skupštini Kosova vodi se rasprava o Sporazumu o demarkaciji Kosova i Crne Gore, a na kraju koje se očekuje i glasanje. Na samom početku za riječ se javilo više od 30 poslanika koji mogu da govore do deset minuta.
Za sada je još neizvesno da li postoji dovoljan broj glasova za ratifikaciju ovog sporazuma. Za ratifikaciju potrebno je 80 od 120 glasova poslanika.
Poslanici vladajućih partija rekli su kako ratifikacija Sporazuma okončava izolaciju Kosova, otvara zemlji perspektivu i omogućava korekcije u procesu demarkacije ukoliko se utvrdi da je bilo grešaka.
Poslanici iz redova Samoopredeljenje optužili su one koji podržavaju sporazum da krše poslanički mandat na osnovu kojeg trebaju da brane teritorijalni integritet zemlje. Ova partija tvrdi da je Kosovo tim sporazumom izgubilo 8.000 hektara svoje teritorije.
Drugi koji su podržali demarkaciju rekli su da ona treba da prođe "u inat Srpske liste", te da je dobro to što ona nije prisutna, zato što je potrebno da albanska većina odluči o ovom pitanju.
Nakon tri godine, ratifikacija Sporazuma o demarkacije granice Kosova i Crne Gore bi mogla da dobije epilog.
Vanredna sednica Skupštine koja je počela 23. februara, nastavljena je danas u 16.30 časova, ovog puta sa nešto većom dozom optimizma da su obezbeđeni glasovi poslanika, što u prethodna tri pokušaja nije bio slučaj.
U obraćanju Skupštini premijer Kosova Ramush Haradinaj je rekao da je Kosovo nakon teške faze uspelo da pronađe zajednički jezik sa Crnom Gorom o ovom pitanju.
"Glas 'za' je glas za državu Kosovo, za evroatlantsku perspektivu, za slobodno kretanje. Analizirali smo sve dokaze i rizike i garantujemo vam da ovaj zakon ne rizikuje Kosovo", kazao je Haradinaj.
Šef poslaničkog kluba Demokratske partije Kosova Memlji Krasniqi kazao je da poslanici danas trebaju da, pre svega, deluju u interesu građana, a ne u interesu svoje politike.
Šef opozicionog poslaničkog kluba Demokratskog saveza Kosova Avdullah Hoti izrazio je zadovoljstvo što Skupština odlučuje o istom onom sporazumu iz 2015. godine, kada je na čelu kosovske vlade bio lider ove partije Isa Mustafa.
Hoti je takođe kazao da nakon ratifikacije Sporazuma premijer Haradinaj treba da podnese ostavku, a Kosovo treba da ide u nove izbore.
Međutim, Samoopredeljenje ostaje protiv demarkacije. Ova partija je sa sobom u Skupšitnu donela peticiju s potpisima više od 200.000 građana koji su se izrazili protiv demarkacije, te je podsetila Haradinaja kako je u prošlom mandatu, dok je bio u opoziciji, sam u Skupštinu doneo fascikle sa sakupljenim potpisima.
Poslanici Samooopredeljenja su te fascikle danas predali Haradinaju na početku sednice.
"Ako dignete ruku za ovaj sporazum, nema više korekcija, moguće je da se promeni koji metar van i unutar granice, ali, zaboravite Kulu, zaboravite Čakor", kazao je šef poslaničkog kluba pokreta Samoopredeljanja Gljauk Konjufca.
Protiv Sporazuma su Srpska lista, koja se protivi glasanju državnih granica Kosova, kao i pokret Samoopredeljenje, koji veruje da je Sporazum naneo štetu teritorijalnoj celovitosti Kosova. Protiv je i i Grupa nezavisnih poslanika, odnosno 12 poslanika koji su prošle nedelje napustili pokret Samoopredeljenje.
'Sporazum u interesu građana Kosova'
Uoči početka sednice Haradinaj je izjavio novinarima da postoji dovoljan broj glasova za ratifikaciju Sporazuma o demarkacije granice Kosova i Crne Gore.
"Ne bi došli na sednicu da nemamo 80 glasova", kazao je Haradinaj.
Istakao je da postoje dovoljno argumenata da Sporazum bude izglasan, te je zatražio glas poslanika bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi je takođe uoči sednice izjavio da je uzdržanost ili odsustnost sa sednice glas protiv sporazuma i interesa građana Kosova.
"Svaki glas je važan. Ako ovaj sporazum ne prođe onda će registar glasanja pokazati ko je izneverio građane Kosova", kazao je Delavi.
Ambasador Delavi je naveo da je Kosovo zbog ovog pitanja izgubilo dve i po godine mogućeg napretka i integracije u Evropu, te da Kosovo više nema vremena za gubljenje.
"Onoliko koliko je ovo pitanje važno za liberalizaciju viza, toliko je važno i rešavanje granice sa jednim saveznikom, susedom, članicom NATO-a, Crnom Gorom", dodao je Delavi.
Gljauk Konjufca iz pokreta opozicionog pokreta Samoopredeljenje je rekao da je najvažniji teritorijalni integritet Kosova. Naglasio je da će se u svojim govorima ovaj pokret usprotiviti demarkaciji.
Protiv ovog sporazuma su bili i poslanici Alijanse za budućnost Kosova premijera Ramuša Haradinaja. Međutim, nedavna zajednička izjava predsednika Kosova i Crne Gore, Hašima Tačija i Filipa Vujanovića, ubedila ih je da glasaju budući da se njome predviđaju moguće korekcije u pravcu Kule i Čakora.
Ratifikacija Sporazuma je bitna po Kosovo zato što je to jedan od poslednjih uslova Evropske komisije za ukidanje viznog režima Kosovu.
Građani Kosova su jedini na Zapadnom Balkanu koji i dalje čekaju u red za vize, proces koji postaje sve mukotrpniji. Drugi, poslednji uslov vizne liberalizacije jesu opipljivi rezultati u borbi protiv korupcije među visokim zvaničnicima.
