Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je rekao u Prištini da povećanje vojnog prisustva na Kosovu za 1.000 vojnika pokazuje koliko Alijansa ozbiljno shvata nasilje koje je izbilo posljednjih mjeseci na Kosovu.
Stoltenberg je na konferenciji za novinare sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani istakao važnost stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana. On je dodao da KFOR, vojna misija NATO na Kosovu, sprovodi svoj mandat i da će obezbediti mirno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice.
On je pozdravio i novi nacrt statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
"Osnivanje Zajednice bi bio ključni korak ka normalizaciji odnosa i ka održivom miru u regionu", rekao je Stoltenberg.
Zajednica je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije i pripadnicima srpske zajednice bi trebalo da pruži veću autonomiju.
Na pitanje kakve su mogućnosti da Kosovo postane deo programa Partnerstvo za mir, Stoltenberg je rekao da je za to potrebna jednoglasna odluka svih članica Alijanse.
Stoltenberg je rekao da Alijansa razmatra da li bi trebalo trajno povećati vojno prisustvo na Kosovu, nakon izbijanja nasilja u septembru.
"Uradićemo ono što je potrebno. Trenutno razmatramo aranžmane oko našeg prisustva", rekao je on i dodao da je NATO nakon napada na Banjskoj iskoristio rezervne trupe da poveća vojno prisustvo na Kosovu.
U međuvremenu, predsednica Kosova je navela da se ruski uticaj na Zapadnom Balkanu može posmatrati sa tri aspekta.
"Propaganda – koja podržava stav Srbije u vezi oko destabilizacije regiona; oružje koje Rusija prodaje Srbiji, a koje Srbija onda koristi za napad na Kosovo ili druge zemlje; politička podrška koju Rusija stalno daje Srbiji u tim naporima destabilizacije", rekla je ona.
Osmani je navela da, kada se ova tri aspekta spoje, vrlo je jasno da je u interesu Rusije da otvori još jedan front protiv Zapada.
"I naravno, ovaj front želi da se otvori u delovima Evrope koji još nisu deo NATO-a. Dakle, ovo naše članstvo u NATO-u čini još imperativnijim", rekla je ona.
On je naveo da će ovu poruku preneti i vlastima u Srbiji tokom sastanaka 21. novembra u Beogradu.
"U septembru smo videli ozbiljno izbijanje nasilja na severu Kosova, što je izazvalo zabrinutost da bi se širi sukob mogao vratiti na Zapadni Balkan. U maju su napadnute naše trupe KFOR-a, pri čemu su povređena 93 vojnika, neki teže, neki sa doživotnim ranama", rekao je Stoltenberg.
Ocenio je da su takvi napadi neprihvatljivi.
Kosovo je za napad u Banjskoj, kada je ubijen jedan policajac, okrivilo Srbiju. Međutim, Beograd je negirao svoju umešanost.
Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
Stoltenberg je na Kosovo došao nakon posete Bosni i Hercegovini, gde se sastao sa šefovima država i visokim međunarodnim predstavnikom Kristijanom Šmitom. U Sarajevu je šef NATO-a rekao da je alijansa zabrinuta retorikom razdvajanja i ruskim uticajem u regionu.
Stoltenbergova poseta regionu dolazi usred upozorenja iz Ukrajine da Rusija namerava da podstakne sukob između država Zapadnog Balkana.
I Evropska unija je sa Ukrajinom podelila ovu zabrinutost, dok je američki Stejt department za Radio Slobodna Evropa naveo da "zloćudni uticaj Rusije u regionu Zapadnog Balkana ometa put zemalja ka evroatlantskim integracijama".
Nakon poste Kosovu, šef NATO-a boraviće u Srbiji 21. novembra, gde je predviđeno da se sastane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom ove zemlje Anom Brnabić. Istog dana posetiće Severnu Makedoniju, državu članicu NATO-a, gde će se sastati sa šefovima država i obratiti se pred poslanicima Skupštine.
On će 22. novembra zaključiti balkansku turneju sastankom sa liderima zemalja članica NATO iz regiona.
On je pozdravio i novi nacrt statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
"Osnivanje Zajednice bi bio ključni korak ka normalizaciji odnosa i ka održivom miru u regionu", rekao je Stoltenberg.
Zajednica je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije i pripadnicima srpske zajednice bi trebalo da pruži veću autonomiju.
Na pitanje kakve su mogućnosti da Kosovo postane deo programa Partnerstvo za mir, Stoltenberg je rekao da je za to potrebna jednoglasna odluka svih članica Alijanse.
Stoltenberg je rekao da Alijansa razmatra da li bi trebalo trajno povećati vojno prisustvo na Kosovu, nakon izbijanja nasilja u septembru.
"Uradićemo ono što je potrebno. Trenutno razmatramo aranžmane oko našeg prisustva", rekao je on i dodao da je NATO nakon napada na Banjskoj iskoristio rezervne trupe da poveća vojno prisustvo na Kosovu.
U međuvremenu, predsednica Kosova je navela da se ruski uticaj na Zapadnom Balkanu može posmatrati sa tri aspekta.
"Propaganda – koja podržava stav Srbije u vezi oko destabilizacije regiona; oružje koje Rusija prodaje Srbiji, a koje Srbija onda koristi za napad na Kosovo ili druge zemlje; politička podrška koju Rusija stalno daje Srbiji u tim naporima destabilizacije", rekla je ona.
Osmani je navela da, kada se ova tri aspekta spoje, vrlo je jasno da je u interesu Rusije da otvori još jedan front protiv Zapada.
"I naravno, ovaj front želi da se otvori u delovima Evrope koji još nisu deo NATO-a. Dakle, ovo naše članstvo u NATO-u čini još imperativnijim", rekla je ona.
'Odgovorni u Banjskoj da se suoče sa pravdom'
Komentarišući napad oružane grupe Srba na policiju Kosova 24. septembra u Banjskoj kod Zvečana Stoltenberg je rekao da se odgovorni moraju suočiti sa pravdom.On je naveo da će ovu poruku preneti i vlastima u Srbiji tokom sastanaka 21. novembra u Beogradu.
"U septembru smo videli ozbiljno izbijanje nasilja na severu Kosova, što je izazvalo zabrinutost da bi se širi sukob mogao vratiti na Zapadni Balkan. U maju su napadnute naše trupe KFOR-a, pri čemu su povređena 93 vojnika, neki teže, neki sa doživotnim ranama", rekao je Stoltenberg.
Ocenio je da su takvi napadi neprihvatljivi.
Kosovo je za napad u Banjskoj, kada je ubijen jedan policajac, okrivilo Srbiju. Međutim, Beograd je negirao svoju umešanost.
Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
Stoltenberg je na Kosovo došao nakon posete Bosni i Hercegovini, gde se sastao sa šefovima država i visokim međunarodnim predstavnikom Kristijanom Šmitom. U Sarajevu je šef NATO-a rekao da je alijansa zabrinuta retorikom razdvajanja i ruskim uticajem u regionu.
Stoltenbergova poseta regionu dolazi usred upozorenja iz Ukrajine da Rusija namerava da podstakne sukob između država Zapadnog Balkana.
I Evropska unija je sa Ukrajinom podelila ovu zabrinutost, dok je američki Stejt department za Radio Slobodna Evropa naveo da "zloćudni uticaj Rusije u regionu Zapadnog Balkana ometa put zemalja ka evroatlantskim integracijama".
Nakon poste Kosovu, šef NATO-a boraviće u Srbiji 21. novembra, gde je predviđeno da se sastane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom ove zemlje Anom Brnabić. Istog dana posetiće Severnu Makedoniju, državu članicu NATO-a, gde će se sastati sa šefovima država i obratiti se pred poslanicima Skupštine.
On će 22. novembra zaključiti balkansku turneju sastankom sa liderima zemalja članica NATO iz regiona.
