Poslanik Demokratskog saveza Kosova i bivši premijer Avdullah Hoti rekao je da se ispostavilo da je ekonomski rast kosovske privrede od više od 10 odsto u 2021. rezultat spoljnih faktora, a ne vladine politike, kao i da se takvi rezultati ne mogu ponoviti, prenosi Gazeta express.
Hoti je ukazao na izvještaj koji je Svjetska banka nedavno objavila i u kojem se za 2023. predviđa, kako je navedeno, "skromni privredni rast" Kosova, koji neće biti veći od 3,7 odsto.
Gazeta express piše da je vsina privrednog rasta izazvala sukob vlasti i opozicije, pa je tako Vlada tvrdila da su podaci odlični, dok je opozicija rekla da je riječ o nominalnim ciframa kojima je manipulisala izvršna vlast.
Svjetska banka objavila je 6. aprila izvještaj za Kosovo, gdje se ističe da je privredni rast za 2022. godinu iznosio 3,5 odsto, dok se za ovu godinu očekuje skroman rast privrede, koji može ići do 3,7 odsto.
Ovi podaci za 2022. i 2023. dolaze nakon što je Kosovo 2021. ostvarilo ekonomski rast od preko 10 odsto.
Za Hotija, ovi podaci pokazuju da je dvocifren učinak kosovske privrede za 2021. nastao zbog normalizacije društvenog i ekonomskog života, kao rezultat prethodne godine u kojoj je kovid-19 pandemija bila u centru, a većina segmenata ekonomsko-socijalne organizacije bila je blokirana.
„Rast 2021. bio je rast nakon pandemije. Očekuje se da će privredni rast u prvoj godini nakon pandemije biti visok, pošto se poređenje pravi sa veoma niskom ekonomskom bazom iz godine pandemije kada je pad iznosio pet odsto. Efekat pandemije se mora ukloniti da bi se izračunao održiv i realan ekonomski rast. To se radi pronalaženjem prosjeka dugoročnog privrednog rasta, koji obuhvata četiri do pet uzastopnih godina, kao i uklanjanjem iz proračuna godine pandemije i godine neposredno posle pandemije", rekao je Hoti.
Vlada Albina Kurtija je više puta i kao uspjeh isticala privredni rast koji je približno 11 odsto, ali Hoti kaže da javnost ne treba da se obmanjuje nominalnim podacima.
„Oni koji ne razumeju ovakav pristup daju pogrešne informacije javnosti i obmanjuju sebe i javnost“, rekao je ovaj opozicioni poslanik.
Za njega, izvještaj Svjetske banke koji tvrdi da ekonomski rast nije visok zbog spoljnih faktora - inflacije i energetske krize, 'nije sporan, ali dodaje da nedostaje stimulativna politika izvršne vlasti.
„Jedno je ekonomska kriza zbog inflacije i energetska kriza, koju smo uvezli iz inostranstva, ali se ona produbila na domaćem tržištu zbog nepostojanja adekvatnih mjera za sprečavanje pada agregatne tražnje na nivou zemlje. Drugi problem je nedostatak podsticajnih politika za povećanje ponude uopšte i stranih investicija posebno“, naveo je Hoti.
Izvor: Kosovo Online/Gazeta Express
Gazeta express piše da je vsina privrednog rasta izazvala sukob vlasti i opozicije, pa je tako Vlada tvrdila da su podaci odlični, dok je opozicija rekla da je riječ o nominalnim ciframa kojima je manipulisala izvršna vlast.
Svjetska banka objavila je 6. aprila izvještaj za Kosovo, gdje se ističe da je privredni rast za 2022. godinu iznosio 3,5 odsto, dok se za ovu godinu očekuje skroman rast privrede, koji može ići do 3,7 odsto.
Ovi podaci za 2022. i 2023. dolaze nakon što je Kosovo 2021. ostvarilo ekonomski rast od preko 10 odsto.
Za Hotija, ovi podaci pokazuju da je dvocifren učinak kosovske privrede za 2021. nastao zbog normalizacije društvenog i ekonomskog života, kao rezultat prethodne godine u kojoj je kovid-19 pandemija bila u centru, a većina segmenata ekonomsko-socijalne organizacije bila je blokirana.
„Rast 2021. bio je rast nakon pandemije. Očekuje se da će privredni rast u prvoj godini nakon pandemije biti visok, pošto se poređenje pravi sa veoma niskom ekonomskom bazom iz godine pandemije kada je pad iznosio pet odsto. Efekat pandemije se mora ukloniti da bi se izračunao održiv i realan ekonomski rast. To se radi pronalaženjem prosjeka dugoročnog privrednog rasta, koji obuhvata četiri do pet uzastopnih godina, kao i uklanjanjem iz proračuna godine pandemije i godine neposredno posle pandemije", rekao je Hoti.
Vlada Albina Kurtija je više puta i kao uspjeh isticala privredni rast koji je približno 11 odsto, ali Hoti kaže da javnost ne treba da se obmanjuje nominalnim podacima.
„Oni koji ne razumeju ovakav pristup daju pogrešne informacije javnosti i obmanjuju sebe i javnost“, rekao je ovaj opozicioni poslanik.
Za njega, izvještaj Svjetske banke koji tvrdi da ekonomski rast nije visok zbog spoljnih faktora - inflacije i energetske krize, 'nije sporan, ali dodaje da nedostaje stimulativna politika izvršne vlasti.
„Jedno je ekonomska kriza zbog inflacije i energetska kriza, koju smo uvezli iz inostranstva, ali se ona produbila na domaćem tržištu zbog nepostojanja adekvatnih mjera za sprečavanje pada agregatne tražnje na nivou zemlje. Drugi problem je nedostatak podsticajnih politika za povećanje ponude uopšte i stranih investicija posebno“, naveo je Hoti.
Izvor: Kosovo Online/Gazeta Express
