Zvaničnici odlazeće Vlade Kosova vide djelimičnu privatizaciju metalurške fabrike Trepča kao najbolji način za oporavak kompanije. Toj ideji se protive predstavnici radnika koji su takođe akcionari kompanije.
Trepča je registrovana kao akcionarsko društvo, gdje je 80 odsto akcija u vlasništvu Vlade Kosova, a 20 pripada zaposlenima.
Shyqyri Sadiku, član nadzornog odbora Trepče, koji zastupa i štiti prava radnika u kompaniji rekao je za RSE da je djelimična privatizacija Trepče neprihvatljiva za radnike.
"Trepča je akcionarsko društvo i akcionar je 80 odsto vlada i 20 odsto zaposlenih i ta privatizacija nije najbolje rješenje. Moramo iscrpiti sve svoje unutrašnje mogućnosti. Trepči su potrebna ulaganja i vlada je obavezna da ulaže kapitalne investicije. Vjerujem da sa ovim ljudima koje imamo, nije nam za sada potrebno da pozivano strane investitore da uđu u Trepču. Mi (radnici) možemo izaći iz ove situacije zajedno sa vladom. Vlada treba da garantuje povoljne zajmove iz međunarodnih finansijskih mehanizama i da razvija Trepču", kaže Sadiku.
Ideju djelimične privatizacije metalurške fabrike "Trepča" izneo je odlazeći ministar ekonomskog razvoja u vladi Kosova, Valdrin Lluka za RSE koji je izjavio da bi to bio najbolji način da se Trepča oporavi.
"Ideja je da prirodni resursi ostanu u državnom vlasništvu, ali dio menadžmenta, operativni dio treba privatizovati da bi bio efikasniji, privukao strane investicije, uključio ih u Trepču i povećao proizvodnju i preradu. To ne samo da će pomoći radnicima Trepče, već će pomoći i izvozu i cijeloj državi Kosovo stavljanjem na svjetsku mapu minerala i njihove prerade", rekao je Lluka.
Metalurško postrojenje Trepča sada je suočeno sa finansijskom krizom i niskim nivoom proizvodnje.
Predslednik nadzornog odbora kompanije Trepča, Ardian Syla, rekao je za RSE da su oni pristalice ulaganja u Trepču od strane vlade Kosova, ali ako ta mogućnost ne postoji, tada bi, prema njegovim riječima, i javno-privatno partnerstvo ili direktne investicije bile rješenja trenutne situacije u Trepči.
"Zakon o Trepči predviđa i druge oblike uključivanja privatnog kapitala u Trepču. To je oblik javno-privatnog partnerstva, to su direktna strana ulaganja, izdavanje i prodaja akcija, ali nema privatizacije u punom smislu te riječi. Postoje i drugi oblici predviđeni Zakonom o Trepči i, naravno, i Zakonom o strateškim ulaganjima, ali ovo je pitanje koje pripada glavnom akcionaru, a to je vlada Kosova", rekao je Syla.
Univerzitetski profesor ekonomije, Muhamet Sadiku, u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je pozitivno to što je Zakon o Trepči otvorio mogućnosti za strana ulaganja.
Dodaje da u tržišnoj ekonomiji ne postoje mehanizmi da vlada održi preduzeća, pa kaže da se privatni kapital može uvesti u nekim segmentima, ali privlačnost tih stranih investicija i dalje je presudna, kaže Sadiku.
"Sve kompanije u zemlji moraju proći transformaciju, odnosno privatizaciju. Za aktere koji se bave privatizacijom težak je posao da dođu u Trepču. Kosovo mora postati država koja je naklonjena investicijama, vladavinu zakona treba ojačati, mora se znati ko trenutno može upravljati ovim međunarodnim procesima. Spasenje ne može doći od države. Država mora osigurati zakonodavstvo, država mora osigurati vladavinu zakona, mora se osigurati ravnopravnost svih tržišnih aktera, transparentnost treba povećati i u okviru ove platforme investitori mogu doći u Trepču", kaže Sadiku.
Trepča je smatrana jednim od najvećih preduzeća ne samo na Kosovu, već i u bivšoj Jugoslaviji.
Trepča se danas, unutar Kosova, sastoji od 41 različite jedinice, koje su uglavnom grupisane u tri velika kompleksa: u flotacijske rudnike, u industrijski park u Mitrovici i u topionice, dok se 17 poslovnih prostora nalazi u republikama bivše Jugoslavije, 11 se nalazi u Srbiji, 3 u Bosni i Hercegovini i 3 u Hrvatskoj.
Shyqyri Sadiku, član nadzornog odbora Trepče, koji zastupa i štiti prava radnika u kompaniji rekao je za RSE da je djelimična privatizacija Trepče neprihvatljiva za radnike.
"Trepča je akcionarsko društvo i akcionar je 80 odsto vlada i 20 odsto zaposlenih i ta privatizacija nije najbolje rješenje. Moramo iscrpiti sve svoje unutrašnje mogućnosti. Trepči su potrebna ulaganja i vlada je obavezna da ulaže kapitalne investicije. Vjerujem da sa ovim ljudima koje imamo, nije nam za sada potrebno da pozivano strane investitore da uđu u Trepču. Mi (radnici) možemo izaći iz ove situacije zajedno sa vladom. Vlada treba da garantuje povoljne zajmove iz međunarodnih finansijskih mehanizama i da razvija Trepču", kaže Sadiku.
Ideju djelimične privatizacije metalurške fabrike "Trepča" izneo je odlazeći ministar ekonomskog razvoja u vladi Kosova, Valdrin Lluka za RSE koji je izjavio da bi to bio najbolji način da se Trepča oporavi.
"Ideja je da prirodni resursi ostanu u državnom vlasništvu, ali dio menadžmenta, operativni dio treba privatizovati da bi bio efikasniji, privukao strane investicije, uključio ih u Trepču i povećao proizvodnju i preradu. To ne samo da će pomoći radnicima Trepče, već će pomoći i izvozu i cijeloj državi Kosovo stavljanjem na svjetsku mapu minerala i njihove prerade", rekao je Lluka.
Metalurško postrojenje Trepča sada je suočeno sa finansijskom krizom i niskim nivoom proizvodnje.
Predslednik nadzornog odbora kompanije Trepča, Ardian Syla, rekao je za RSE da su oni pristalice ulaganja u Trepču od strane vlade Kosova, ali ako ta mogućnost ne postoji, tada bi, prema njegovim riječima, i javno-privatno partnerstvo ili direktne investicije bile rješenja trenutne situacije u Trepči.
"Zakon o Trepči predviđa i druge oblike uključivanja privatnog kapitala u Trepču. To je oblik javno-privatnog partnerstva, to su direktna strana ulaganja, izdavanje i prodaja akcija, ali nema privatizacije u punom smislu te riječi. Postoje i drugi oblici predviđeni Zakonom o Trepči i, naravno, i Zakonom o strateškim ulaganjima, ali ovo je pitanje koje pripada glavnom akcionaru, a to je vlada Kosova", rekao je Syla.
Univerzitetski profesor ekonomije, Muhamet Sadiku, u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je pozitivno to što je Zakon o Trepči otvorio mogućnosti za strana ulaganja.
Dodaje da u tržišnoj ekonomiji ne postoje mehanizmi da vlada održi preduzeća, pa kaže da se privatni kapital može uvesti u nekim segmentima, ali privlačnost tih stranih investicija i dalje je presudna, kaže Sadiku.
"Sve kompanije u zemlji moraju proći transformaciju, odnosno privatizaciju. Za aktere koji se bave privatizacijom težak je posao da dođu u Trepču. Kosovo mora postati država koja je naklonjena investicijama, vladavinu zakona treba ojačati, mora se znati ko trenutno može upravljati ovim međunarodnim procesima. Spasenje ne može doći od države. Država mora osigurati zakonodavstvo, država mora osigurati vladavinu zakona, mora se osigurati ravnopravnost svih tržišnih aktera, transparentnost treba povećati i u okviru ove platforme investitori mogu doći u Trepču", kaže Sadiku.
Trepča je smatrana jednim od najvećih preduzeća ne samo na Kosovu, već i u bivšoj Jugoslaviji.
Trepča se danas, unutar Kosova, sastoji od 41 različite jedinice, koje su uglavnom grupisane u tri velika kompleksa: u flotacijske rudnike, u industrijski park u Mitrovici i u topionice, dok se 17 poslovnih prostora nalazi u republikama bivše Jugoslavije, 11 se nalazi u Srbiji, 3 u Bosni i Hercegovini i 3 u Hrvatskoj.
