Predsjednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen izjavila je u Beogradu da Srbija mora da počne implementaciju postojećih sporazuma iz dijaloga sa Kosovom i da ne "gubi vreme na to".
Upitana šta znači de facto priznanje Kosova od strane Srbije o čemu je dan ranije govorila u Prištini, Leyen je rekla da se radi o sprovođenju Ohridskog sporazuma.
Taj sporazum su u martu u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, postigli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti uz posredovanje EU.
Reč je o Aneksu za sprovođenje evropskog predloga za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova koji je u februaru usaglašen u Briselu.
Leyen je objasnila da Ohridski sporazum predviđa različite korake koji uključuju, na primer, i priznanje kosovskih dokumenata i institucija od strane Srbije.
Navela je da to ide, sa druge strane, uz osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom što treba da realizuje Kosovo.
"To će utrti put normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. To je neophodan preduslov za evropski put", poručila je ona.
Leyen je na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem navela da je važno da Srbija podrži statut Zajednice opština sa srpskom većinom, a Kosovo da sprovede taj statut.
Ona je poručila da je neophodna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova.
"Nasilni napad 24. septembra na severu Kosova je potpuno neprihvatljiv, počinioci moraju da budu privedeni pravdi i da snose odgovornost. Krucijalno je za obe strane da se angažuju i da idu putem normalizacije", navela je.
U selu Banjska na severu Kosova 24. septembra je naoružana grupa Srba napala kosovsku policiju, ubivši jednog policajca. Tokom sukoba ubijena su i tri srpska napadača.
"I to sam već bezbroj puta rekao i nije mi teško i nije me sramota, ponosim se time da to kažem i pred predsednicom EK", poručio je Vučić.
On je dodao da "znamo šta su naše obaveze iz dijaloga i te svoje obaveze smo spremni da ispunimo."
Napomenuo je, međutim, da je jasno šta Srbija ne može da učini protivno svom Ustavu, navodeći da ta pozicija Srbije ostaje. Prema Ustavu Srbije Kosovo je deo Srbije.
"I o tome smo upoznali sve naše partnere mnogo puta. Mi znamo šta je to što je Srbija prihvatila, a o čemu smo govorili i donosili zaključke u Skupštini Srbije. I u skladu sa tim odgovorno ćemo se ponašati u ispunjavanju naših obaveza, očekujući da neki drugi ispune svoje obaveze što je trebalo da učine pre više od 11 godina", poručio je Vučić.
Briselskim sporazumom iz 2013. godine dogovoreno je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu što Priština nije ispunila do sada.
Vučić i Kurti su 27. februara u Briselu postigli dogovor o putu ka normalizaciji odnosa, a 18. marta u Ohridu je usaglašen aneks primene ovog dogovora.
Dogovor između ostalog predviđa da Srbija prizna državne simbole Kosova, ne prigovara članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, te da strane uzajamno poštuju teritorijalni integritet i suverenitet.
Odgovarajući na pitanja novinara, Vučić je rekao da je statut Zajednice opština sa srpskom većinom dobra osnova za razgovore, ali da ne može da govori o detaljima nacrta koji je dobio tokom posete "velike petorke" Beogradu.
Beograd su 21. oktobra posetili specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), kao i savetnici lidera Francuske, Nemačke i Italije.
Vučić je naveo da su u ovom trenutku dve ključne prepreke na putu Srbije ka EU- sankcije Rusiji i odnos sa Prištinom.
Srbija se nije pridružila spoljnoj politici EU u uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, a normalizacija odnosa sa Kosovom je uslov za napredovanje na putu pridruživanja EU.
Srbija i Kosovo pregovaraju pod okriljem EU o normalizaciji odnosa nakon što je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost.
Za to su, kako je navela, potrebna jednaka pravila do kojih će dovesti reforme.
"Ako sprovedete reforme, mi ćemo doći sa investicijama", poručila je predsednica EK.
"Za Srbiju, na primer, to bi bilo unapređenje poslovnog okruženja, rad na energetskom sektoru, fokus na obrazovanju. To su samo neke od oblasti gde bismo mogli da ulažemo i reformišemo zajedno", navela je Leyen.
Poručila je i da je nezavisnost pravosuđa suštinska i dodala da su u oblasti medija završene važne reforme.
"Sada to treba da sprovedete i da nastavite da radite u tom sektoru", dodala je.
Prema njenim rečima novi plan rasta uključuje i paket od šest milijardi evra za privrede Zapadnog Balkana.
To će, kako je navela, pospešiti privredu, otvoriti nova radna mesta i podržati Srbiju na putu ka EU.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom zajedničkog obraćanja naveo i da je EU najznačajniji ekonomski partner Srbiji i da su najveći investitori u Srbiji iz EU.
Taj sporazum su u martu u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, postigli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti uz posredovanje EU.
Reč je o Aneksu za sprovođenje evropskog predloga za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova koji je u februaru usaglašen u Briselu.
Leyen je objasnila da Ohridski sporazum predviđa različite korake koji uključuju, na primer, i priznanje kosovskih dokumenata i institucija od strane Srbije.
Navela je da to ide, sa druge strane, uz osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom što treba da realizuje Kosovo.
"To će utrti put normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. To je neophodan preduslov za evropski put", poručila je ona.
Leyen je na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem navela da je važno da Srbija podrži statut Zajednice opština sa srpskom većinom, a Kosovo da sprovede taj statut.
Ona je poručila da je neophodna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova.
"Nasilni napad 24. septembra na severu Kosova je potpuno neprihvatljiv, počinioci moraju da budu privedeni pravdi i da snose odgovornost. Krucijalno je za obe strane da se angažuju i da idu putem normalizacije", navela je.
U selu Banjska na severu Kosova 24. septembra je naoružana grupa Srba napala kosovsku policiju, ubivši jednog policajca. Tokom sukoba ubijena su i tri srpska napadača.
Vučić: Za nas priznanje Kosova nije pitanje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uzvartio je da za Srbiju priznanje Kosova nije pitanje."I to sam već bezbroj puta rekao i nije mi teško i nije me sramota, ponosim se time da to kažem i pred predsednicom EK", poručio je Vučić.
On je dodao da "znamo šta su naše obaveze iz dijaloga i te svoje obaveze smo spremni da ispunimo."
Napomenuo je, međutim, da je jasno šta Srbija ne može da učini protivno svom Ustavu, navodeći da ta pozicija Srbije ostaje. Prema Ustavu Srbije Kosovo je deo Srbije.
"I o tome smo upoznali sve naše partnere mnogo puta. Mi znamo šta je to što je Srbija prihvatila, a o čemu smo govorili i donosili zaključke u Skupštini Srbije. I u skladu sa tim odgovorno ćemo se ponašati u ispunjavanju naših obaveza, očekujući da neki drugi ispune svoje obaveze što je trebalo da učine pre više od 11 godina", poručio je Vučić.
Briselskim sporazumom iz 2013. godine dogovoreno je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu što Priština nije ispunila do sada.
Vučić i Kurti su 27. februara u Briselu postigli dogovor o putu ka normalizaciji odnosa, a 18. marta u Ohridu je usaglašen aneks primene ovog dogovora.
Dogovor između ostalog predviđa da Srbija prizna državne simbole Kosova, ne prigovara članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, te da strane uzajamno poštuju teritorijalni integritet i suverenitet.
Odgovarajući na pitanja novinara, Vučić je rekao da je statut Zajednice opština sa srpskom većinom dobra osnova za razgovore, ali da ne može da govori o detaljima nacrta koji je dobio tokom posete "velike petorke" Beogradu.
Beograd su 21. oktobra posetili specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), kao i savetnici lidera Francuske, Nemačke i Italije.
Vučić je naveo da su u ovom trenutku dve ključne prepreke na putu Srbije ka EU- sankcije Rusiji i odnos sa Prištinom.
Srbija se nije pridružila spoljnoj politici EU u uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, a normalizacija odnosa sa Kosovom je uslov za napredovanje na putu pridruživanja EU.
Srbija i Kosovo pregovaraju pod okriljem EU o normalizaciji odnosa nakon što je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost.
Leyen: Ako sprovedete reforme doći ćemo sa investicijama
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Leyen govoreći o planu za rast za Zapadni Balkan, rekla je da on podrazumeva otvaranje jedinstvenog tržišta EU kompanijama sa Zapadnog Balkana i otvaranje privreda Zapadnog Balkana svojim susedima kako bi se uspostavilo zajedničko tržište.Za to su, kako je navela, potrebna jednaka pravila do kojih će dovesti reforme.
"Ako sprovedete reforme, mi ćemo doći sa investicijama", poručila je predsednica EK.
"Za Srbiju, na primer, to bi bilo unapređenje poslovnog okruženja, rad na energetskom sektoru, fokus na obrazovanju. To su samo neke od oblasti gde bismo mogli da ulažemo i reformišemo zajedno", navela je Leyen.
Poručila je i da je nezavisnost pravosuđa suštinska i dodala da su u oblasti medija završene važne reforme.
"Sada to treba da sprovedete i da nastavite da radite u tom sektoru", dodala je.
Prema njenim rečima novi plan rasta uključuje i paket od šest milijardi evra za privrede Zapadnog Balkana.
To će, kako je navela, pospešiti privredu, otvoriti nova radna mesta i podržati Srbiju na putu ka EU.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom zajedničkog obraćanja naveo i da je EU najznačajniji ekonomski partner Srbiji i da su najveći investitori u Srbiji iz EU.
