Premijer Kosova Albin Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić danas su u Briselu na nizu odvojenih sastanaka sa liderima Evropske unije (EU).
Prema riiječima portparola EU Pitera Stana, ovi odvojeni sastanci 26. oktobra su nastavak procesa koji je započeo prošlog vikenda, kada je takozvana "velika petorka" zapadnih izaslanika posetila Prištinu i Beograd.
"Ideja je da se ovi sastanci održe na marginama samita EU, u znak podrške povratku dijalogu. Poruka EU je da očekujemo da se obe strane, Srbija i Kosovo, odmah i nesmetano vrate obavezama koje proističu iz dijaloga, da odmah rade na smanjenju tenzija i ponovnom pokretanju dijaloga", rekao je Stano.
Kurtija i Vučića će odvojeno primiti nemački kancelar Olaf Scholz, francuski predsednik Emmanuel Macron i italijanski premijer Đorđo Meloni.
Sastancima će prisustvovati i šef spoljne politike EU Josep Borrell, koji će i šefove država i vlada EU informisati o situaciji u procesu normalizacije odnosa sa Kosova i Srbije.
Da li će biti zajedničkog sastanka?
Stano je rekao da bilo kakav sastanak Kurtija i Vučića, za sada, nije u planu.
Međutim, neki diplomatski izvori u Briselu rekli su da će njihov zajednički sastanak zavisiti od susreta sa evropskim liderima.
Predstavnici ove poslednje su deo "velike petorke" koja je 21. oktobra posetila Prištinu i Beograd i predstavila plan za normalizaciju odnosa.
Stano je potvrdio da plan sadrži "moderni evropski predlog" statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok se, prema izvorima iz EU, traži od Srbije da potvrdi svoju podršku implementaciji Ohridskog sporazuma za normalizaciju odnosa.
Vlada Kosova saopštila je da se Kurti složio da je ovaj plan "okvir za nastavak daljih razgovora sa savezničkim zemljama".
Vučić je, pak, rekao da je Srbija spremna da razgovara o planu, ali je priznao da "planirani sastanci neće biti laki".
U izjavi Radiju Slobodna Evropa, portparol američkog Stejt departmenta rekao je da SAD nastavljaju da podržavaju dijalog između Kosova i Srbije, uz posredovanje EU, kao "jedini način da se postigne miran i produktivan odnos između Kosova i Srbija".
Desetak dana kasnije dogodio se napad u Banjskoj, gde su naoružane grupe Srba napale kosovsku policiju, ubivši jednog policijskog službenika. Tokom sukoba ubijena su i tri srpska napadača, što je izazvalo zabrinutost za stabilnost u regionu.
Govoreći 25. oktobra za britanski list Fajnenšel tajms, Kurti je rekao da "ako ne bude kazni i sankcija Srbiji posle onoga što je uradila, definitivno neće biti dijaloga".
Ovaj proces u cilju normalizacije odnosa između Kosova i Srbije započeo je 2011. godine uz posredovanje EU i podršku SAD.
Stranke su u tom cilju postigle desetine sporazuma, ali mnogi od njih nikada nisu sprovedeni.
Jedna od njih je i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Iako za to postoji dogovor iz 2013. godine, zvaničnici u Prištini kažu da bi to, kako jeste, loše uticalo na funkcionalnost države i dali su još nekoliko predloga za regulisanje pitanja manjinskih zajednica.
Međutim, i EU i SAD su nedavno pojačale pritisak na Kosovo da formira Asocijaciju.
Dok SAD kažu da bi to trebalo da bude u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova, za EU bi o pitanju kako nastaje asocijacija i kako će funkcionisati treba razgovarati u dijalogu.
"Ideja je da se ovi sastanci održe na marginama samita EU, u znak podrške povratku dijalogu. Poruka EU je da očekujemo da se obe strane, Srbija i Kosovo, odmah i nesmetano vrate obavezama koje proističu iz dijaloga, da odmah rade na smanjenju tenzija i ponovnom pokretanju dijaloga", rekao je Stano.
Kurtija i Vučića će odvojeno primiti nemački kancelar Olaf Scholz, francuski predsednik Emmanuel Macron i italijanski premijer Đorđo Meloni.
Sastancima će prisustvovati i šef spoljne politike EU Josep Borrell, koji će i šefove država i vlada EU informisati o situaciji u procesu normalizacije odnosa sa Kosova i Srbije.
Da li će biti zajedničkog sastanka?
Stano je rekao da bilo kakav sastanak Kurtija i Vučića, za sada, nije u planu.
Međutim, neki diplomatski izvori u Briselu rekli su da će njihov zajednički sastanak zavisiti od susreta sa evropskim liderima.
Predstavnici ove poslednje su deo "velike petorke" koja je 21. oktobra posetila Prištinu i Beograd i predstavila plan za normalizaciju odnosa.
Stano je potvrdio da plan sadrži "moderni evropski predlog" statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok se, prema izvorima iz EU, traži od Srbije da potvrdi svoju podršku implementaciji Ohridskog sporazuma za normalizaciju odnosa.
Vlada Kosova saopštila je da se Kurti složio da je ovaj plan "okvir za nastavak daljih razgovora sa savezničkim zemljama".
Vučić je, pak, rekao da je Srbija spremna da razgovara o planu, ali je priznao da "planirani sastanci neće biti laki".
U izjavi Radiju Slobodna Evropa, portparol američkog Stejt departmenta rekao je da SAD nastavljaju da podržavaju dijalog između Kosova i Srbije, uz posredovanje EU, kao "jedini način da se postigne miran i produktivan odnos između Kosova i Srbija".
Šta je sa dijalogom?
Kurti i Vučić su se poslednji put sastali 14. septembra, ali bez pomaka.Desetak dana kasnije dogodio se napad u Banjskoj, gde su naoružane grupe Srba napale kosovsku policiju, ubivši jednog policijskog službenika. Tokom sukoba ubijena su i tri srpska napadača, što je izazvalo zabrinutost za stabilnost u regionu.
Govoreći 25. oktobra za britanski list Fajnenšel tajms, Kurti je rekao da "ako ne bude kazni i sankcija Srbiji posle onoga što je uradila, definitivno neće biti dijaloga".
Ovaj proces u cilju normalizacije odnosa između Kosova i Srbije započeo je 2011. godine uz posredovanje EU i podršku SAD.
Stranke su u tom cilju postigle desetine sporazuma, ali mnogi od njih nikada nisu sprovedeni.
Jedna od njih je i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Iako za to postoji dogovor iz 2013. godine, zvaničnici u Prištini kažu da bi to, kako jeste, loše uticalo na funkcionalnost države i dali su još nekoliko predloga za regulisanje pitanja manjinskih zajednica.
Međutim, i EU i SAD su nedavno pojačale pritisak na Kosovo da formira Asocijaciju.
Dok SAD kažu da bi to trebalo da bude u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova, za EU bi o pitanju kako nastaje asocijacija i kako će funkcionisati treba razgovarati u dijalogu.
