Viši savjetnik State departmenta Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Derek Chollet razgovarao je sa predsjednicom Kosova Vjosom Osmani o dijalogu Prištine i Beograda i "potrebi za deeskalacijom situacije" na severu Kosova.
Chollet se zajedno sa izaslanikom Vašingtona za Zapadni Balkan Gabrielom Escobarom sastao sa Osmani u Njujorku.
"Dobar razgovor sa predsednicom Vjosom Osmani o našoj zajedničkoj posvećenosti evroatlantskoj budućnosti Kosova, o potrebi deeskalacije situacije i hitnom angažovanju u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom, kojim posreduje EU – što je ključno za regionalnu stabilnost i integraciju ka EU", napisao je Chollet na društvenoj mreži X.
S druge strane, predsednica Kosova, koja održava sastanke na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, istakla je značaj "principijelnog pristupa punoj i uravnoteženoj primeni dogovora postignutih u okviru dijaloga".
"Uloga SAD je ključna za uspešno okončanje procesa, utirući put za međusobno priznanje", napisala je Osmani na društvenoj mreži X.
Ovaj sastanak između Osmani i visokih američkih zvaničnika dolazi nedelju dana nakon poslednje runde dijaloga na visokom političkom nivou između Kosova i Srbije.
Sastanak je završen bez rezultata a EU je saopštila da premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti nije bio spreman da za napredak, za razliku od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je "prihvatio njihov predlog" za primenu sporazuma o normalizaciji odnosa.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell, koji je zajedno sa izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom prisustvovao sastanku 14. septembra, rekao je da je Kurti insistirao na formalizovanju, pre svega, de fakto priznanja Kosova od strane Srbije.
Međutim, premijer Kurti je 18. septembra optužio Lajčaka da se "pozicionirao" protiv Kosova.
Kurti je rekao da je u Briselu predstavio svoj plan za primenu sporazuma o normalizaciji odnosa i Aneks dokumenta za njegovu implementaciju, koje su Kosovo i Srbija prihvatili ranije ove godine. Prema Kurtijevim rečima, Srbija i EU su odbili njegov plan.
U međuvremenu se Lajčak sastao sa Cholletom i Eskobarom, te istakao da sa njima deli iste stavove oko situacije na Zapadnom Balkanu.
Sporazum o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda ne predviđa međusobno priznanje na kome insistira Kosovo, ali se njime od Srbije traži da prihvati kosovska dokumenta i simbole. Strane bi, pored ostalog, trebale i da realizuju sve do sada postignute dogovore postignute u okviru dijaloga.
Kosovo i Srbija vode dijalog uz posredovanje EU od 2011. Ovaj proces podržavaju SAD.
Poslednja runda dijaloga je bila i prvi sastanak Kurtija i Vučića nakon krize na severu Kosova, koja je izbila krajem maja zbog ulaska albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Lokalni Srbi, koji su bojkotovali aprilske izbore, ne prihvataju nove gradonačelnike a SAD i EU su zatražile smirivanje tenzija i raspisivanje novih izbora.
"Dobar razgovor sa predsednicom Vjosom Osmani o našoj zajedničkoj posvećenosti evroatlantskoj budućnosti Kosova, o potrebi deeskalacije situacije i hitnom angažovanju u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom, kojim posreduje EU – što je ključno za regionalnu stabilnost i integraciju ka EU", napisao je Chollet na društvenoj mreži X.
S druge strane, predsednica Kosova, koja održava sastanke na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, istakla je značaj "principijelnog pristupa punoj i uravnoteženoj primeni dogovora postignutih u okviru dijaloga".
"Uloga SAD je ključna za uspešno okončanje procesa, utirući put za međusobno priznanje", napisala je Osmani na društvenoj mreži X.
Ovaj sastanak između Osmani i visokih američkih zvaničnika dolazi nedelju dana nakon poslednje runde dijaloga na visokom političkom nivou između Kosova i Srbije.
Sastanak je završen bez rezultata a EU je saopštila da premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti nije bio spreman da za napredak, za razliku od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je "prihvatio njihov predlog" za primenu sporazuma o normalizaciji odnosa.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell, koji je zajedno sa izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom prisustvovao sastanku 14. septembra, rekao je da je Kurti insistirao na formalizovanju, pre svega, de fakto priznanja Kosova od strane Srbije.
Međutim, premijer Kurti je 18. septembra optužio Lajčaka da se "pozicionirao" protiv Kosova.
Kurti je rekao da je u Briselu predstavio svoj plan za primenu sporazuma o normalizaciji odnosa i Aneks dokumenta za njegovu implementaciju, koje su Kosovo i Srbija prihvatili ranije ove godine. Prema Kurtijevim rečima, Srbija i EU su odbili njegov plan.
U međuvremenu se Lajčak sastao sa Cholletom i Eskobarom, te istakao da sa njima deli iste stavove oko situacije na Zapadnom Balkanu.
Sporazum o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda ne predviđa međusobno priznanje na kome insistira Kosovo, ali se njime od Srbije traži da prihvati kosovska dokumenta i simbole. Strane bi, pored ostalog, trebale i da realizuju sve do sada postignute dogovore postignute u okviru dijaloga.
Kosovo i Srbija vode dijalog uz posredovanje EU od 2011. Ovaj proces podržavaju SAD.
Poslednja runda dijaloga je bila i prvi sastanak Kurtija i Vučića nakon krize na severu Kosova, koja je izbila krajem maja zbog ulaska albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Lokalni Srbi, koji su bojkotovali aprilske izbore, ne prihvataju nove gradonačelnike a SAD i EU su zatražile smirivanje tenzija i raspisivanje novih izbora.
