Komesar za proširenje Olivér Várhelyi rekao je u četvrtak u Tirani da je plan Evropske unije za ekonomski rast na Zapadnom Balkanu ambiciozan plan koji može da omogući udvostručenje šest balkanskih ekonomija.
Na početku regionalnog samita za plan rasta u prestonici Albanije, evropski komesar je rekao da će plan biti operativan samo ako šest država zapadnog Balkana primeni potrebne reforme i kriterijume.
"Imamo puno povjerenje u sve zemlje Zapadnog Balkana da ćete moći da dobijete koristi od ovog plana koji ima potencijal da doprinese udvostručavanju ekonomija Zapadnog Balkana u narednih deset godina", rekao je on na samitu na kome učestvuju regionalni lideri.
Prema Várhelyijevim riječima, plan je dio procesa proširenja i znači da pored reformi koje sprovode države regiona, EU treba da im ponudi "sve prednosti koje članstvo donosi prije nego što vaše države postanu članice EU".
"Mi smo na početku veoma radikalne, ali i veoma brze promjene na Zapadnom Balkanu“, naglasio je on.
EU je za ovaj plan za period 2024-27. predvidjela šest milijardi eura.
Pored premijera Albanije Edija Rame, koji je domaćin, na samitu učestvuju i drugi regionalni lideri: predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Sjeverne Makedonije Talat Xhaferi i predsjednica Savjet ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto.
Premijer Kosova Albin Kurti, "zbog prethodnih obaveza", neće biti fizički prisutan na samitu, rekao je za Radio Slobodna Evropa portparol Vlade Kosova Perparim Kryeziu.
"Ipak, Kurti će biti dio samita virtuelno putem video obraćanja", rekao je Kryeziu.
Plan EU za zapadni Balkan ima za cilj ekonomski rast regiona, ubrzanje odgovarajućih reformi i ulaganje koje može unaprediti proces proširenja EU sa ovim zemljama.
Sličan samit za ovaj plan održan je 22. januara u Skoplju, u Sjevernoj Makedoniji.
Šta je plan za ekonomski rast Zapadnog Balkana?
Novi plan ekonomskog rasta u zemljama Zapadnog Balkana, koji je Evropska komisija odobrila 8. novembra 2023. godine, zasniva se na četiri stuba.
Prvi stub je "jačanje ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU", što će zavisiti od prilagođavanja zemalja regiona pravilima jedinstvenog tržišta i, paralelno, otvaranja njihovog tržišta u relevantnim sektorima prema susjednim zemljama.
Drugi stub ovog plana je "jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište". To će, prema EU, uticati na potencijalni privredni rast od 10 odsto.
Treći stub plana je "ubrzanje temeljnih reformi", što takođe znači vladavinu prava koja pomaže privlačenju stranih direktnih investicija i jača regionalnu stabilnost.
Četvrti stub novog plana Evropske komisije za ekonomski rast na Zapadnom Balkanu je "povećanje finansijske pomoći za podršku reformama", što uključuje i predlog za pomoć od šest milijardi eura.
Budući da zemlje regiona u svojim trgovinskim odnosima sa Evropskom unijom takođe imaju koristi od relevantnih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska komisije predlaže da se ide dalje od toga, unoseći izmene u ove sporazume kako bi se omogućili jednaki uslovi na tržištu i za zemlje u regionu u proces proširenja i zemlje članice EU.
"Imamo puno povjerenje u sve zemlje Zapadnog Balkana da ćete moći da dobijete koristi od ovog plana koji ima potencijal da doprinese udvostručavanju ekonomija Zapadnog Balkana u narednih deset godina", rekao je on na samitu na kome učestvuju regionalni lideri.
Prema Várhelyijevim riječima, plan je dio procesa proširenja i znači da pored reformi koje sprovode države regiona, EU treba da im ponudi "sve prednosti koje članstvo donosi prije nego što vaše države postanu članice EU".
"Mi smo na početku veoma radikalne, ali i veoma brze promjene na Zapadnom Balkanu“, naglasio je on.
EU je za ovaj plan za period 2024-27. predvidjela šest milijardi eura.
Pored premijera Albanije Edija Rame, koji je domaćin, na samitu učestvuju i drugi regionalni lideri: predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Sjeverne Makedonije Talat Xhaferi i predsjednica Savjet ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto.
Premijer Kosova Albin Kurti, "zbog prethodnih obaveza", neće biti fizički prisutan na samitu, rekao je za Radio Slobodna Evropa portparol Vlade Kosova Perparim Kryeziu.
"Ipak, Kurti će biti dio samita virtuelno putem video obraćanja", rekao je Kryeziu.
Plan EU za zapadni Balkan ima za cilj ekonomski rast regiona, ubrzanje odgovarajućih reformi i ulaganje koje može unaprediti proces proširenja EU sa ovim zemljama.
Sličan samit za ovaj plan održan je 22. januara u Skoplju, u Sjevernoj Makedoniji.
Šta je plan za ekonomski rast Zapadnog Balkana?
Novi plan ekonomskog rasta u zemljama Zapadnog Balkana, koji je Evropska komisija odobrila 8. novembra 2023. godine, zasniva se na četiri stuba.
Prvi stub je "jačanje ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU", što će zavisiti od prilagođavanja zemalja regiona pravilima jedinstvenog tržišta i, paralelno, otvaranja njihovog tržišta u relevantnim sektorima prema susjednim zemljama.
Drugi stub ovog plana je "jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište". To će, prema EU, uticati na potencijalni privredni rast od 10 odsto.
Treći stub plana je "ubrzanje temeljnih reformi", što takođe znači vladavinu prava koja pomaže privlačenju stranih direktnih investicija i jača regionalnu stabilnost.
Četvrti stub novog plana Evropske komisije za ekonomski rast na Zapadnom Balkanu je "povećanje finansijske pomoći za podršku reformama", što uključuje i predlog za pomoć od šest milijardi eura.
Budući da zemlje regiona u svojim trgovinskim odnosima sa Evropskom unijom takođe imaju koristi od relevantnih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska komisije predlaže da se ide dalje od toga, unoseći izmene u ove sporazume kako bi se omogućili jednaki uslovi na tržištu i za zemlje u regionu u proces proširenja i zemlje članice EU.
