Lideri zemalja Zapadnog Balkana i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji u četvrtak u Tirani sastaju se na regionalnom samitu o planu ekonomskog rasta Evropske unije za ovaj region.
Premijer Albanije Edi Rama naveo je na Facebooku da će taj plan omogućiti "novu podršku za šest zemalja našeg regiona". EU je za ovaj plan za period 2024-27. izdvojila šest milijardi eura.
Premijer Kosova Albin Kurti, "zbog prethodnih obaveza", neće biti fizički prisutan na samitu, rekao je za Radio Slobodna Evropa portparol Vlade Kosova Perparim Krieziu.
"Ipak, Kurti će biti deo samita virtuelno putem video obraćanja", rekao je Krieziu.
Plan EU za zapadni Balkan ima za cilj ekonomski rast regiona, ubrzanje odgovarajućih reformi i ulaganje koje može unaprediti proces proširenja EU sa ovim zemljama.
Sličan samit za ovaj plan održan je 22. januara u Skoplju, u Severnoj Makedoniji.
Šta je plan za ekonomski rast Zapadnog Balkana?
Novi plan ekonomskog rasta u zemljama Zapadnog Balkana, koji je Evropska komisija odobrila 8. novembra 2023. godine, zasniva se na četiri stuba.
Prvi stub je "jačanje ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU", što će zavisiti od prilagođavanja zemalja regiona pravilima jedinstvenog tržišta i, paralelno, otvaranja njihovog tržišta u relevantnim sektorima prema susednim zemljama.
Drugi stub ovog plana je "jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište". To će, prema EU, uticati na potencijalni privredni rast od 10 odsto.
Treći stub plana je "ubrzanje temeljnih reformi", što takođe znači vladavinu prava koja pomaže privlačenju stranih direktnih investicija i jača regionalnu stabilnost.
Četvrti stub novog plana Evropske komisije za ekonomski rast na Zapadnom Balkanu je "povećanje finansijske pomoći za podršku reformama", što uključuje i predlog za pomoć od šest milijardi evra.
Budući da zemlje regiona u svojim trgovinskim odnosima sa Evropskom unijom takođe imaju koristi od relevantnih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska komisije predlaže da se ide dalje od toga, unoseći izmene u ove sporazume kako bi se omogućili jednaki uslovi na tržištu i za zemlje u regionu u proces proširenja i zemlje članice EU.
Premijer Kosova Albin Kurti, "zbog prethodnih obaveza", neće biti fizički prisutan na samitu, rekao je za Radio Slobodna Evropa portparol Vlade Kosova Perparim Krieziu.
"Ipak, Kurti će biti deo samita virtuelno putem video obraćanja", rekao je Krieziu.
Plan EU za zapadni Balkan ima za cilj ekonomski rast regiona, ubrzanje odgovarajućih reformi i ulaganje koje može unaprediti proces proširenja EU sa ovim zemljama.
Sličan samit za ovaj plan održan je 22. januara u Skoplju, u Severnoj Makedoniji.
Šta je plan za ekonomski rast Zapadnog Balkana?
Novi plan ekonomskog rasta u zemljama Zapadnog Balkana, koji je Evropska komisija odobrila 8. novembra 2023. godine, zasniva se na četiri stuba.
Prvi stub je "jačanje ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU", što će zavisiti od prilagođavanja zemalja regiona pravilima jedinstvenog tržišta i, paralelno, otvaranja njihovog tržišta u relevantnim sektorima prema susednim zemljama.
Drugi stub ovog plana je "jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište". To će, prema EU, uticati na potencijalni privredni rast od 10 odsto.
Treći stub plana je "ubrzanje temeljnih reformi", što takođe znači vladavinu prava koja pomaže privlačenju stranih direktnih investicija i jača regionalnu stabilnost.
Četvrti stub novog plana Evropske komisije za ekonomski rast na Zapadnom Balkanu je "povećanje finansijske pomoći za podršku reformama", što uključuje i predlog za pomoć od šest milijardi evra.
Budući da zemlje regiona u svojim trgovinskim odnosima sa Evropskom unijom takođe imaju koristi od relevantnih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska komisije predlaže da se ide dalje od toga, unoseći izmene u ove sporazume kako bi se omogućili jednaki uslovi na tržištu i za zemlje u regionu u proces proširenja i zemlje članice EU.
