Prema mišljenju Evropskog revizorskog suda posvećenom planu ekonomskog rasta od šest milijardi eura Evropske komisije za zemlje Zapadnog Balkana, u sjenci paketa proširenja, ocjenjuje se da će nedostatak napretka u dijalogu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije predstavljati jedan od glavnih izazova za paket finansijske pomoći, prenosi Albanijan post.
S obzirom na to da ni Kosovo ni Srbija neće moći da imaju koristi od plana rasta za Zapadni Balkan ako ne bude konkretnog napretka u ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz Osnovnog sporazuma (Brisel, 27. februar 2023.) i Aneksa za implementaciju (Ohrid, mart 18, 2023), ovaj preduslov „ilustruje jedan od izazova ka cilju“ na osnovu mišljenja Evropskog revizorskog suda.
Šest zemalja regiona ima za cilj da se pridruži Evropskoj uniji (EU) i nalaze se u različitim fazama postizanja ovog cilja, dok plan rasta za Zapadni Balkan ima za cilj da promoviše ekonomski rast, uključujući povećanje društveno-ekonomske konvergencije i ubrzanje približavanja zemlje regiona EU do slj edećeg članstva u bloku.
Iako revizori EU „pozdravljaju” uvođenje strogih uslova za zemlje u regionu kako bi imale koristi od plana rasta, povezujući fondove EU sa ispunjavanjem uslova koji će biti postavljeni u reformskim agendama za pojedine zemlje, nedostatak napretka u proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije smatra se izazovom sam po sebi.
EK definiše dva skupa preduslova koje zemlje moraju da poštuju kako bi imale koristi od plana ekonomskog rasta, „zemlje Zapadnog Balkana moraju nastaviti da podržavaju i poštuju demokratske mehanizme, uključujući vladavinu prava, dok Kosovo i Srbija moraju da se angažuju na konstruktivan način u normalizaciji veze“.
„S tim u vezi, važno je da EK nastavi da prati ispunjenje oba preduslova u okviru godišnjih izveštaja o proširenju. Ako zemlja prekrši uslove, onda EK može odlučiti da zamrzne sredstva“, upozorio je Evropski revizorski sud, misleći na paket finansijske pomoći od 6 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine.
Međutim, nije pošteđena kritika ni EK za planiranje plana ekonomskog rasta, dok bi jedna od ključnih institucija EU, pored praćenja procesa implementacije reformi, trebalo da bude u mogućnosti da od nacionalnih vlada traži i region da revidira i modifikuje tražene relevantne reformske agende.
„Postoji rizik da uslovi isplate nisu dovoljno ambiciozni i da indikatori nisu dovoljno jasni i mjerljivi. Takođe je i dalje teško osigurati da reforme budu održive, posebno imajući u vidu slabe administrativne kapacitete regiona“, upozorio je Evropski revizorski sud u nedavnom izvještaju.
Nivo ekonomske konvergencije Albanije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Srbije - od EU godinama je ocjenjen kao veoma nizak. Kao odgovor na ovo, evropske institucije su prošlog novembra predložile stvaranje specifičnog instrumenta za finansiranje Zapadnog Balkana.
Izvor: Kosovo Online/Albanian post
Šest zemalja regiona ima za cilj da se pridruži Evropskoj uniji (EU) i nalaze se u različitim fazama postizanja ovog cilja, dok plan rasta za Zapadni Balkan ima za cilj da promoviše ekonomski rast, uključujući povećanje društveno-ekonomske konvergencije i ubrzanje približavanja zemlje regiona EU do slj edećeg članstva u bloku.
Iako revizori EU „pozdravljaju” uvođenje strogih uslova za zemlje u regionu kako bi imale koristi od plana rasta, povezujući fondove EU sa ispunjavanjem uslova koji će biti postavljeni u reformskim agendama za pojedine zemlje, nedostatak napretka u proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije smatra se izazovom sam po sebi.
EK definiše dva skupa preduslova koje zemlje moraju da poštuju kako bi imale koristi od plana ekonomskog rasta, „zemlje Zapadnog Balkana moraju nastaviti da podržavaju i poštuju demokratske mehanizme, uključujući vladavinu prava, dok Kosovo i Srbija moraju da se angažuju na konstruktivan način u normalizaciji veze“.
„S tim u vezi, važno je da EK nastavi da prati ispunjenje oba preduslova u okviru godišnjih izveštaja o proširenju. Ako zemlja prekrši uslove, onda EK može odlučiti da zamrzne sredstva“, upozorio je Evropski revizorski sud, misleći na paket finansijske pomoći od 6 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine.
Međutim, nije pošteđena kritika ni EK za planiranje plana ekonomskog rasta, dok bi jedna od ključnih institucija EU, pored praćenja procesa implementacije reformi, trebalo da bude u mogućnosti da od nacionalnih vlada traži i region da revidira i modifikuje tražene relevantne reformske agende.
„Postoji rizik da uslovi isplate nisu dovoljno ambiciozni i da indikatori nisu dovoljno jasni i mjerljivi. Takođe je i dalje teško osigurati da reforme budu održive, posebno imajući u vidu slabe administrativne kapacitete regiona“, upozorio je Evropski revizorski sud u nedavnom izvještaju.
Nivo ekonomske konvergencije Albanije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Srbije - od EU godinama je ocjenjen kao veoma nizak. Kao odgovor na ovo, evropske institucije su prošlog novembra predložile stvaranje specifičnog instrumenta za finansiranje Zapadnog Balkana.
Izvor: Kosovo Online/Albanian post
