EP je ocijenio da se 24. septembra dogodio "gnusan i kukavički teroristički napad na kosovske policajce od strane srpskih dobro organizovanih paravojnih formacija u Banjskoj".
Evropski parlament (EP) izglasao je Rezoluciju o Kosovu i Srbiji u svjetlu posljednjih dešavanja, kojom su evropski zastupnici najoštrije osudili napad 24. septembra u Banjskoj na sjeveru Kosova.
EP je ocenio da se 24. septembra dogodio "gnusan i kukavički teroristički napad na kosovske policajce od strane srpskih dobro organizovanih paravojnih formacija u Banjskoj".
U Rezoluciji se poziva Evropska komisija i Savet EU da preduzmu mere protiv Vlade Srbije ako istrage otkriju da je država Srbija direktno umešana u teroristički napad u Banjskoj ili nasilne napade koji su se dogodili na severu Kosova u maju 2023. godine, ili ako srpske vlasti nisu voljne da u potpunosti sarađuju.
U tom kontekstu se poziva Evropska komisija da zamrzne sredstva koja su Srbiji obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć ako rezultati istrage pokažu da je srpska država bila direktno uključena u ove napade.
Autor ovog dokumenta, evropski zastupnik Tonino Picula, ocenio je nakon glasanja da je napad u Banjskoj "prelomni trenutak, bez presedana u posleratnim vremenima koji zahteva ozbiljne političke posledice, kao što su ciljane sankcije protiv destabilizujućih aktera na severu Kosova".
On je ocenio da nastavak bliskih odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom postavlja ozbiljna pitanja o strateškom pravcu zemlje.
"I dalje smo veoma zabrinuti zbog destabilizirajućeg uticaja srpskih vlasti, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, na ceo region", izjavio je Picula.
On je naveo da je jedino rešenje normalizacija odnosa putem kompromisa.
"Za šta nam je potrebna odgovarajuća istraga i krivično gonjenje, bez dalje eskalacije i uz povratak strana dijalogu uz posredovanje EU. U tom kontekstu, takođe pozivamo EU da predloži nov, inovativan i uravnotežen pristup za prevazilaženje zastoja", naveo je Picula.
On je ponovio poziv da se Kosovu ukinu mere, a od zvanične Prištine zatražio da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom u skladu sa sporazumima postignutim u okviru dijaloga.
U tekstu se "osuđuje i žali" postupak srpskih vlasti prema napadu u Banjskoj, uključujući njihovo oklevanje da sarađuju u istrazi, propagandi, veličanju, političkoj podršci, njihov blag odnos prema organizatorima i izvršiocima napada, pa čak i obezbeđivanje skloništa, te retorike koju su srpski lideri koristili tokom ove krize, i pokušaje destabilizacije Kosova.
Poziva se Savet EU da uvede ciljane restriktivne mere, protiv destabilizirajućih aktera na severu Kosova i vođa velikih mreža organizovanog kriminala. U tom kontekstu poziva se Savet EU da sledi primer Sjedinjenih Američkih Država i uvede ciljane mere protiv Milana Radoičića.
"Evropski parlament naglašava da takvo agresivno vojno ponašanje, zajedno sa radikalizovanim političkim porukama u Srbiji i jakim indikacijama umešanosti srpske države u nedavno političko nasilje na severu Kosova, ukazuju na veoma opasnu, ali koherentnu politiku srpske vlade prema Kosovu i zapadnim partnerima", navodi se u nacrtu Rezlucije koja je izglasana u četvrtak 19. oktobra.
"Evropski Parlament poziva Evropsku komisiju da deluje kao pošten posrednik u procesu normalizacije i da izbegava bilo kakvu politiku pomirenja prema Srbiji.
EP izražava zabrinutost zbog nedostatka glasnih kritika od strane Komisije, uprkos neusklađivanja zemlje sa sankcijama Rusiji, stalnim i čestim sastancima na visokom nivou sa ruskim vlastima, uključujući i sastanke u Rusiji, demokratskom nazadovanju zemlje i nedostatku napretka u reformama i uprkos destabilizirajućem efektu srpske politike i za ceo region", navodi se u Rezoluciji.
Evropski zastupnici su Rezolucijom izrazili žaljenje zbog negativnih mera koje je Savet EU preduzeo protiv Kosova i pozvao ih da se one ukinu što je pre moguće.
Evropski parlament je rezolucijom podržao proces normalizcije odnosa između Kosova i Srbije. Ponovljen je poziv stranama da se angažuju u dijalogu u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji njihovih odnosa, "zasnovan na principu međusobnog priznavanja".
Upućen je poziv Beogradu i Prištini da u potpunosti sprovedu Briselski sporazum od 27. februara 2023. i Aneks implementacije (Ohridski sporazum) od 18. marta 2023., kao i sve prethodne sporazume.
Izraženo je žaljenje što je Srbija odbila da potpiše Briselski i Ohridski sporazum. Kosovo je pozvano da bez daljeg odlaganja uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Rezolucijom je izraženo žaljenje što je Srbija nastavila kampanju za povlačenje priznanja Kosova. Beograd je pozvan da se uzdrži od pokušaja da izoluje Kosovo od međunarodne scene kampanjom protiv priznanja, te se izražava duboko žaljenje zbog prigovora Srbije članstvu Kosova u Savetu Evrope, što je, prema evrozastupnicima, "jasno kršenje Briselskog sporazuma od 27. februara 2023".
Poseban poziv upućen je obema stranama na odgovarajuću istragu o svim etničkim napadima širom Kosova, uključujući napade na most na Bistrici i u Štrpcu na pravoslavno Badnje veče.
U Rezoluciji, koja je izglasana 19. oktobra, pozvane su strane da rade na deeskalaciji situacije na severu Kosova i izbegavaju bilo kakvu retoriku ili akciju koja bi dovela do daljeg povećanja tenzija.
Upućen je poziv da se utvrde sve činjenice.
Pozvana je EU da podrži istragu kosovskih vlasti, a da se počinioci odgovorni za ove "žalosne napade moraju smatrati odgovornim i suočiti se s pravdom bez odlaganja".
Vlasti u Prištini pozvane su da obelodane sve dokaze u vezi sa incidentom, a vlasti u Beogradu da u potpunosti sarađuju u istrazi te da one koji su odgovorni za napad i koji trenutno borave u Srbiji privede pravdi u skladu sa zakonom, uključujući njihovo izručenje Kosovu.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu ni pravno ni politički obavezujuće za države članice i evropske institucije.
EP je ocenio da se 24. septembra dogodio "gnusan i kukavički teroristički napad na kosovske policajce od strane srpskih dobro organizovanih paravojnih formacija u Banjskoj".
U Rezoluciji se poziva Evropska komisija i Savet EU da preduzmu mere protiv Vlade Srbije ako istrage otkriju da je država Srbija direktno umešana u teroristički napad u Banjskoj ili nasilne napade koji su se dogodili na severu Kosova u maju 2023. godine, ili ako srpske vlasti nisu voljne da u potpunosti sarađuju.
U tom kontekstu se poziva Evropska komisija da zamrzne sredstva koja su Srbiji obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć ako rezultati istrage pokažu da je srpska država bila direktno uključena u ove napade.
Picula: Banjska prelomni trenutak
Rezoluciju su izradili predstavnici pet glavnih političkih grupacija u Evropskom parlamentu.Autor ovog dokumenta, evropski zastupnik Tonino Picula, ocenio je nakon glasanja da je napad u Banjskoj "prelomni trenutak, bez presedana u posleratnim vremenima koji zahteva ozbiljne političke posledice, kao što su ciljane sankcije protiv destabilizujućih aktera na severu Kosova".
On je ocenio da nastavak bliskih odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom postavlja ozbiljna pitanja o strateškom pravcu zemlje.
"I dalje smo veoma zabrinuti zbog destabilizirajućeg uticaja srpskih vlasti, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, na ceo region", izjavio je Picula.
On je naveo da je jedino rešenje normalizacija odnosa putem kompromisa.
"Za šta nam je potrebna odgovarajuća istraga i krivično gonjenje, bez dalje eskalacije i uz povratak strana dijalogu uz posredovanje EU. U tom kontekstu, takođe pozivamo EU da predloži nov, inovativan i uravnotežen pristup za prevazilaženje zastoja", naveo je Picula.
On je ponovio poziv da se Kosovu ukinu mere, a od zvanične Prištine zatražio da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom u skladu sa sporazumima postignutim u okviru dijaloga.
Poziv Savetu EU da uvede mere protiv Milana Radoičića
U Rezoluciji se spominje da je Srbija obeležila nacionalni dan žalosti u pomen svim žrtvama, a da EP duboko žali što su "trojica mrtvih terorista prikazani kao heroji koji su se borili za srpsku stvar, što kao posledicu snažno povećava političke tenzije u regionu".U tekstu se "osuđuje i žali" postupak srpskih vlasti prema napadu u Banjskoj, uključujući njihovo oklevanje da sarađuju u istrazi, propagandi, veličanju, političkoj podršci, njihov blag odnos prema organizatorima i izvršiocima napada, pa čak i obezbeđivanje skloništa, te retorike koju su srpski lideri koristili tokom ove krize, i pokušaje destabilizacije Kosova.
Poziva se Savet EU da uvede ciljane restriktivne mere, protiv destabilizirajućih aktera na severu Kosova i vođa velikih mreža organizovanog kriminala. U tom kontekstu poziva se Savet EU da sledi primer Sjedinjenih Američkih Država i uvede ciljane mere protiv Milana Radoičića.
Osuda zbog raspoređivanja vojnih snaga Srbije na granici sa Kosovom
Evropski parlament je Rezolucijom oštro osudio vojno gomilanje srpske vojske na granici sa Kosovom. Ocenjeno je da ovo ukazuje na ozbiljno vojno jačanje i predstavlja veliku eskalaciju, što je, kako stoji u nacrtu dokumenta, nezakonito i protivno je ponovljenim pozivima EU na deeskalaciju na severu Kosova."Evropski parlament naglašava da takvo agresivno vojno ponašanje, zajedno sa radikalizovanim političkim porukama u Srbiji i jakim indikacijama umešanosti srpske države u nedavno političko nasilje na severu Kosova, ukazuju na veoma opasnu, ali koherentnu politiku srpske vlade prema Kosovu i zapadnim partnerima", navodi se u nacrtu Rezlucije koja je izglasana u četvrtak 19. oktobra.
Zabrinutost ulogom Beograda u celom regionu
Evropski parlament je ovom Rezolucijom izrazio zabrinutost zbog "destabilizirajućeg uticaja srpskih vlasti na čelu sa predsednikom Vučićem na ceo region". Naglasio je nepokolebljivu podršku građanima Srbije u njihovoj borbi za evropsku demokratsku budućnost, a izraženo je žaljenje što neke politike srpskog rukovodstva ometaju želju građana Srbije za takvom evropskom budućnošću."Evropski Parlament poziva Evropsku komisiju da deluje kao pošten posrednik u procesu normalizacije i da izbegava bilo kakvu politiku pomirenja prema Srbiji.
EP izražava zabrinutost zbog nedostatka glasnih kritika od strane Komisije, uprkos neusklađivanja zemlje sa sankcijama Rusiji, stalnim i čestim sastancima na visokom nivou sa ruskim vlastima, uključujući i sastanke u Rusiji, demokratskom nazadovanju zemlje i nedostatku napretka u reformama i uprkos destabilizirajućem efektu srpske politike i za ceo region", navodi se u Rezoluciji.
Zahtev EU da promeni pristup u dijalogu
Evropski parlament poziva EU "da ojača svoju ulogu posrednika u dijalogu Srbije i Kosova i na Zapadnom Balkanu uopšte i da predloži nov, inovativan i uravnotežen pristup posredovanju između strana kako bi se prevazišao trenutni zastoj, s obzirom na prelomne posledice napada 24. septembra 2023. i da se mora vratiti poverenje u proces", navodi se u nacrtu Rezolucije.Evropski zastupnici su Rezolucijom izrazili žaljenje zbog negativnih mera koje je Savet EU preduzeo protiv Kosova i pozvao ih da se one ukinu što je pre moguće.
Evropski parlament je rezolucijom podržao proces normalizcije odnosa između Kosova i Srbije. Ponovljen je poziv stranama da se angažuju u dijalogu u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji njihovih odnosa, "zasnovan na principu međusobnog priznavanja".
Upućen je poziv Beogradu i Prištini da u potpunosti sprovedu Briselski sporazum od 27. februara 2023. i Aneks implementacije (Ohridski sporazum) od 18. marta 2023., kao i sve prethodne sporazume.
Izraženo je žaljenje što je Srbija odbila da potpiše Briselski i Ohridski sporazum. Kosovo je pozvano da bez daljeg odlaganja uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Poseban poziv Srbiji da se uzdrži od akcija protiv Kosova
Evropski parlament je takođe pozvao Srbiju da se uzdrži od bilo kakve dalje eskalacije koja podriva ustavni poredak Republike Kosovo i da spreči svaki šverc oružja preko granice. S tim u vezi, upućen je poziv kosovskim vlastima da rade na otvorenoj trgovini za svu civilnu robu i usluge.Rezolucijom je izraženo žaljenje što je Srbija nastavila kampanju za povlačenje priznanja Kosova. Beograd je pozvan da se uzdrži od pokušaja da izoluje Kosovo od međunarodne scene kampanjom protiv priznanja, te se izražava duboko žaljenje zbog prigovora Srbije članstvu Kosova u Savetu Evrope, što je, prema evrozastupnicima, "jasno kršenje Briselskog sporazuma od 27. februara 2023".
Poziv stranama na uzdržanost
Evropski parlament je Rezolucijom pozvao Srbiju i Kosovo da osude sve oblike nasilja i provokacije, pozivajući na uzdržanost i hitan prekid svih akcija koje bi mogle dalje eskalirati tenzije. Upućen je poziv da se Priština i Beograd uzdrže od jednostranih akcija koje bi mogle potkopati mir i stabilnost u regionu, i da umesto toga aktivno rade na mirnom rešavanju sporova kroz dijalog.Poseban poziv upućen je obema stranama na odgovarajuću istragu o svim etničkim napadima širom Kosova, uključujući napade na most na Bistrici i u Štrpcu na pravoslavno Badnje veče.
U Rezoluciji, koja je izglasana 19. oktobra, pozvane su strane da rade na deeskalaciji situacije na severu Kosova i izbegavaju bilo kakvu retoriku ili akciju koja bi dovela do daljeg povećanja tenzija.
Upućen je poziv da se utvrde sve činjenice.
Pozvana je EU da podrži istragu kosovskih vlasti, a da se počinioci odgovorni za ove "žalosne napade moraju smatrati odgovornim i suočiti se s pravdom bez odlaganja".
Vlasti u Prištini pozvane su da obelodane sve dokaze u vezi sa incidentom, a vlasti u Beogradu da u potpunosti sarađuju u istrazi te da one koji su odgovorni za napad i koji trenutno borave u Srbiji privede pravdi u skladu sa zakonom, uključujući njihovo izručenje Kosovu.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu ni pravno ni politički obavezujuće za države članice i evropske institucije.
