Kontrolisanje svake zaražene osobe Može li aplikacija pomoći u borbi protiv opakog virusa

Kada je u Italiji korona virus duboko zaronio u društvo, i zaraza sve više buktala među građanima ove zemlje, nadležni i stručnjaci obratili su se za pomoć telefonskim kompanijama, a koje su ustupile podatke svojih korisnika državi i tako omogućile razumevanje kretanja stanovništva tj. koliko isto poštuje mere karantina.

Kada su nadležni shvatili da se više od 40 posto ljudi nalazi na ulicama i ne poštuje predviđene mere, i to zahvaljujući baznim stanicama tj. predajnicima  telefonskih kompanija, sa kojima su povezani mobilni telefoni, 9. marta italijanska vlada donosi novu uredbu i uvodi još restriktivnije mere tj. potpunu zabranu kretanja.

Dvadesetčetvoročasovni karantin u Italiji pozdrazumeva ostajanje kod kuće u svakom slučaju, osim ako nije u pitanju odlazak na posao za deo stanovništva koji u vanrednim uslovima radi, zatim odlazak u prodavnicu ili apoteku, kao i šetnja psa, ali isključivo u blizini prebivališta tj. do 200 metara udaljenosti.

U trenutku kada su građani shvatili da ih neko prati, tada su takođe i razumeli da jedino oduzimanjem slobode, tj. ostankom kod kuće, je moguće zaustaviti korona virus. Što se pokazalo i efikasnim, s obzirom da posle četiri nedelje ovakvih mera, broj zaraženih pacijenata je konačno počeo da se smanjuje.

Posle više od 13 hiljada žrtava, najviše na svetu za sada, koliko ih ima u Italiji, i više od 119 hiljada zaraženih ljudi, mnogi političari, uglavnom pripadnici opozicionih struja, te mnogi doktori, naučnici i drugi stručnjaci, se sada pitaju, da li je bilo moguće izbeći ovakvu tragediju, a koji je ovu zemlju doveo do kolapsa.

U poslednjih deset godina italijanska vlast nije mnogo razmišljala u velika ulaganja u zdravstveni sektor, čak naprotiv. Podatak da je upravo tokom poslednje decenije, budžet za finansiranje zdravstva u Italiji, smanjen za 37 milijardi evra,  dovoljan je da se razume činjenica da zdravstveni sistem nije odgovorio na pritisak ovakve epidemije. 

Posle širenja epidemije SARS-a 2003. godine, mnoge države, posebno one koje su bile najpogođenije, a kao što su Singapur, Tajvan, Hong Kong ili Kina, napravile su plan prevencije u slučaju drugih mogućih epidemija ili pandemija u budućnosti. Iako se tada svim zemljama na svetu savetovalo takođe da naprave isti takav plan, čini se da u Italiji ili Španiji, a koja je skoro dostigla Italiju po broju zaraženih i preminulih osoba, takav plan mera ili prevencije nikada nije ozbiljno razmatran, niti napravljen.

Pa tako, za razliku od ovih mediteranskih zemalja, a koje je korona virus iznenadio i zatekao nespremne, Južna Koreja koja je imala iskustva takođe sa epidemijom MERS-a 2015. godine, jedna je od retkih zemalja, a koja je u borbi sa virusom “Covid-19”, pored restriktivnih mera, upotrebila i najsavremeniju tehnologiju. Zahvaljujući aplikaciji koja identifikuje zaraženog pacijenta, a potom i sve njegove kontakte, tj. potencijalno novo zaražene osobe, ova zemlja stavila je virus pod kontrolu u roku od dve nedelje. 

Prema savetima Svetske zdravstvene organizacije i indikacijama koje je dala svim zemljama, a koje se trenutno bore sa pandemijom, logika za zaustavljanje korone virusa jeste “pronađi zaraženog, testiraj ga, leči ga i prati svaki njegov kontakt sa drugim ljudima”. To je i logika na kojoj se bazira aplikacija  “Korona 100m”, a koju je Južna Koreja upotrebila zarad stavljanja korona virusa pod kontrolu.

U jednom od istraživanja online emisije “Dataroom”, a koja se emituje na portalu Corriere della Sera, poznata italijanska novinarka Milena Gabanelli, objašnjava da su južno korejanske vlasti 11. februara kada se virus u toj zemlji pojavio, naredili milionima građana da instaliraju na svojim mobilnim telefonima aplikaciju “Korona100m”, a koja omogućava praćenje zdravstvenog stanja svakog korisnika, kao i njegove kretanje.

“Korisnici su u obavezi da ažuriraju svoj zdravstveni status, koji je zahvaljujući ovoj aplikaciji dostupan zdravstvenoj službi za monitoring korone. U slučaju da je osoba, na osnovu simptoma koje prezentuje, potencijalno zaražena, ona se testira. Ako je pozitivna na virus, automatski se ažurira i status svih drugih korisnika ove aplikacije, a koji su u protekle dve nedelje bili u kontaktu sa zaraženom osobom, i samim tim su i mogući zaraženi pacijenti”, navodi Gabanelli.

“Zahvaljujući ovoj aplikaciji, Južna Koreja je smanjila rizik od svake nove zaraze kao i što je zaustavila nekontrolisano širenje virusa”, dodaje ova novinarka, ali se i pita, šta bi moglo da se dogodi sa takvom tehnologijom, jednom kada budemo našli terapiju ili vakcinu za Covid-19. Zapravo, pitanje koje se postavlja jeste, na koji način će se tretirati naši podaci koje su telefonske kompanije ustupili državama zarad borbe protiv virusa, u trenutku kada se ova pandemija bude završila.

Italijanska start-up kompanija SoftMining, u saradnji sa timom stručnjaka Univerziteta u Salernu, razvila je aplikaciju “SM_Covid19”, po uzoru na korejanski model, a koja bi u skorije vreme mogla da se primeni u ovoj zemlji.

Međutim, ono što ostaje problematično jeste uredba koju bi vlada morala da donese, a koja bi se odnosila na postavljanje komesara koji bi anonimno upravljao podacima korisnika ove aplikacije. A jednom kada kriza bude završena, svi ovi podaci bi morali biti uništeni.

Fabrizo Sala, potpredsednik italijanske regije Lombardija, i načelnik za inovaciju, istraživanje, obrazovanje i sport, kaže da trenutni monitoring stanovništva, a koji je moguć zahvaljujući predajnicima mobilne telefonije, omogućava praćenje kretanja korisnika mobilnih telefona, od jednog do drugog predajnika, a koji su međusobno udaljeni od 300 do 500 metara.

“Dakle, nije reč o individualnom praćenju ili kontrolisanju ljudi, a koji dovode u pitanje privatnost korisnika mobilnih telefona, već na ovaj način možemo shvatiti koliko ljudi ostaje kod kuće, a koji procenat njih je napolju, te koliko daleko se udaljavaju od svoje kuće”, kaže Fabrizio Sala i dodaje da se još uvek razmatra na koji način bi mogla da se upotrebi pomenuta aplikacija.

Svakako, u trenutku, kada i ako se donese odluka da svaki građanin Italije mora da instalira aplikaciju “SM_Covid19”, a koja bi verovatno i bila najbolje oružje u borbi protiv ovog opakog virusa, tada će svaki pojedinac koji ovu aplikaciju bude instalirao, dati i saglasnost državi da koristi njegove podatke.

Život poslije korone

Poznati izraelski filozof Yuval Noah Harari, u svom tekstu nedavno objavljenom za Financial Times, kaže da čovečanstvo ima pred sobom dva izbora - totalitarni nadzor i izolacionizam ili odgovornost pojedinca i globalna solidarnost.

“Odluke koje budemo donosili u vreme pandemije, promeniće naše društvo zauvek. Kroz istoriju se pokazalo da mere koje se preduzimaju u vanrednim situacijama, ostaju često na snazi još dugo vremena posle ukidanja iste, a u mnogim slučajevima, mnoge mere se nikada ni ne ukinu”, kaže Harari.

Kao primer uzima svoju zemlju, Izrael i vanredne mere koje su donete za vreme stvaranja te države, a od kojih su neke i dan danas na snazi. Takođe, govori o Francuskoj, koja je uvela mere, zbog terorističkih napada 2015. godine, od kojih mnoge još uvek važe.

Tehnologija koja omogućava korišćenje naših podataka, zarad borbe protiv korone virusa, u budućnosti mogla bi omogućiti vlastima da znaju takođe kada spavamo, kada smo budni, kada se bavimo sportom, kao i kada smo nervozni ili se smejemo.

U ovom trenutku, ne radi se o tome da li treba da napravimo izbor između naše privatnosti i zdravlja. Međutim, moramo biti svesni da izbor između ove dve opcije - apsolutno kontrolisanje stanovništva i politika nesaradnje sa drugim državama ili odgovorno ponašanje pojedinaca i internacionalna saradnja, a koje navodi ovaj filozof, svakako će zavisiti isključivo od politika država koje se bore sa pandemijom,  kao i poverenja koje iste imaju u svoje građane i obrnuto.

Jedno je sigurno, svet više neće biti onakav kakvim smo ga poznavali, barem ne neko vreme, a kao što kaže Harari, pandemija “Covid -19” ostaće upamćena kao test za svaku zemlju i politiku koju će odabrati u svetu posle korone.