Nehatu Thaçiju, direktoru regionalne kosovske policije za Mitrovicu, koji je uhapšen na graničnom prijelazu na osnovu raspisane potjernice po naredbi Višeg suda u Nišu zbog krivičnog djela terorizma, određen je pritvor u trajanju do 30 dana, rekla je za Radio Slobodna Evropa Iva Popović, portparolka Višeg suda u Nišu.
Prema njenim riječima, Thaçiju je određen pritvor zbog opasnosti od bjekstva, visine zaprećene kazne od preko 10 godina zatvora i zbog opasnosti od uznemiravanja javnosti.
Slučaj Thaçi je, inače, preuzelo Republičko tužilaštvo za organizovani kriminal, rekao je za Radio Slobodna Evropa Vladimir Stanojević, portparol Višeg javnog tužilaštva u Nišu.
“Na osnovu naredbe za raspisivanje potjernice koju je Viši sud u Nišu donio još 2009. godine, on je na graničnom prijelazu uhapšen”, objašnjava Stanojević.
”Protiv njega je istragu svojevremeno pokrenulo tadašnje Okružno tužilaštvo Priština, pa preuzelo Više tužilaštvo u Nišu. S obzirom da je on bio nedostupan istražnim organima, istraga je bila prekinuta. Istraga se vodila zbog krivičnog djela terorizma. Nakon lišavanje slobode, istraga se nastavlja. Predmet je preuzet od strane Tužilaštva za organizovani kriminal.”
Reakcije na Kosovu: Hapšenja štete normalizaciji odnosa sa Srbijom
Hapšenje zvaničnika Policije Kosova Nehata Thaçiju od strane srpskih zvaničnika izazvalo je oštre reakcije na Kosovu. Vladini zvaničnici kažu da takvi slučajevi “neprihvatljivi kao što je neprihvatljiv i porast broja zahtjeva upućenih INTERPOL-u od strane Srbije, kada se često građani Republike Kosova bez ikakvog prava zaustavljaju na granici susjednih zemalja”.
Ministar inostranih poslova Kosova Enver Hoxhaj je na sjednici Vlade Kosova rekao da su takvi slučajevi neprihvatljivi.
"Neprihvatljivo je što je Srbija povećala broj zahteva za hapšenje naših građana. Daćemo maksimum da riješimo ovaj problem", poručio je Hoxhaj.
Valon Murtezaj, zamjenik ministra inostranih poslova Vlade Kosova za Radio Slobodna Evropa kaže da takvo ponašanje srpskih zvaničnika otvara veliku dilemu da li ta zemlje želi normalizaciju odnosa sa Kosovom zbog čega se u Briselu i vodi dijalog.
“Kad vidimo ovakve postupke i ponašanje postavlja se pitanje da li je Vlada Srbije zaintresovana za napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije ili je zaintresovana za regresiju u ovom procesu. Ovo ponašanje je neprihvatljivo i ne doprinosi dobroj atmosferi u dijalogu koji dvije zemlje vode u Briselu s ciljem normalizacije. Dakle, kao takve treba ih izbjeći i ne treba ih ponoviti”, kaže Murtezaj.
Poznavalac političkih prilika, Naim Rashiti iz Balkanske grupe za politiku, u razgovoru za RSE ocjenjuje da su hapšenja kosovskih zvaničnika, ali i građana Kosova, na osnovu naloga za hapšenje Srbije koji potiču iz perioda rata do danas, nastavak političkog načina razmišljanja te zemlje.
“Uprkos promeni elita u Srbiji, srpske vlasti nisu preduzele nikakve korake da dokažu da nemaju sličnosti i da ne žele da se povezuju u budućnosti ili današnjici sa periodom ‘99. Tako da namerno ostavljaju ove naloge za hapšenje kako bi gradili politički proces u odnosu na Kosovo. Naravno, u suštini to spriječava normalizaciju odnosa, jer veliki broj kosovskih zvaničnika ne može da ide u Srbiju u bilo kojoj formi, bilo bilateralnoj, bilo multilateralnoj ili da prođu kroz Srbiju”, kaže Rashiti.
Zamjenik ministra Murtezaj ističe da je Evropska unija, kao posrednik u dijalogu Kosovo - Srbija obavještavana i ranije o sličnim postupcima srpskih zvaničnika prema kosovskim zvaničnicima ili građanima. Ipak, po njemu, Evropska unija treba jasno da naglasi Srbiji da su takva hapšenja neprihvatljiva.
“Ta pitanja su stalno postavljana, ali sada je zaista trenutak da EU bude vrlo jasna i jako direktna sa Vladom Srbije kako to neće tolerisati”, ističe Murtezaj.
Analitičar Rashiti smatra da su pitanja hapšenja kosovskih zvaničnika od strane Srbije ili nalozi za hapšenje iz Interpola, jako ozbiljni i treba da budu tema diskusije u Briselu. Takvo ponašanje, po njemu, otvrdnuće proces normalizacije odnosa izmedju Kosova i Srbije zbog činjenice da Srbija čuva aparat koji je je koristila devedesetih godina u odnosu na građane Kosova.
Oglasio se i Savjet za zaštitu ljudskih prava i sloboda koji je opisao hapšenje regionalnog direktora kosovske policije kao nastojanje Srbije da amnestira kriminalne strukture koje su počinile zločine na Kosovu "uravnotežavajući" ih sa hapšenjem kosovskih zvaničnika.
Kandić: Ugrožavanje osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine
Potezima kao što je hapšenje direktora Policije Kosova za region Mitrovica Jug Nehata Thaçija Srbija direktno može ugroziti osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – rekla je nakon hapšenja za naš program Nataša Kandić, predsednica Inicijative za REKOM.
"Postavlja se pitanje zbog čega bi se sudilo pripadnicima OVK pred jednim Specijalnim sudom, ako Srbija nastavlja da goni kosovske Albance po optužnicama za terorizam? To je potpuno nepromišljeno i u pravnom i u krivičnom smislu. Hapsite nekoga ko je na tako visokoj poziciji a da se prije toga ne provjeri da su sve te optužnice za terorizam pale 2000. godine", komentariše Nataša Kandić hapšenje Nehata Thaçija.
Inače, kako RSE saznaje, u proteklim godinama je Nehat Thaçi bio oko 20 puta u Srbiji i neometano se vraćao na Kosovo. Mediji u Srbiji navode da Nehat Thaçi nije ni u kakvom srodstvu sa predsjednikom Kosova Hashimom Thaçijem.
Autori: Branka Mihajlović, Predrag Blagojević i Bekim Beslimi
Radio Slobodna Evropa
Slučaj Thaçi je, inače, preuzelo Republičko tužilaštvo za organizovani kriminal, rekao je za Radio Slobodna Evropa Vladimir Stanojević, portparol Višeg javnog tužilaštva u Nišu.
“Na osnovu naredbe za raspisivanje potjernice koju je Viši sud u Nišu donio još 2009. godine, on je na graničnom prijelazu uhapšen”, objašnjava Stanojević.
”Protiv njega je istragu svojevremeno pokrenulo tadašnje Okružno tužilaštvo Priština, pa preuzelo Više tužilaštvo u Nišu. S obzirom da je on bio nedostupan istražnim organima, istraga je bila prekinuta. Istraga se vodila zbog krivičnog djela terorizma. Nakon lišavanje slobode, istraga se nastavlja. Predmet je preuzet od strane Tužilaštva za organizovani kriminal.”
Reakcije na Kosovu: Hapšenja štete normalizaciji odnosa sa Srbijom
Hapšenje zvaničnika Policije Kosova Nehata Thaçiju od strane srpskih zvaničnika izazvalo je oštre reakcije na Kosovu. Vladini zvaničnici kažu da takvi slučajevi “neprihvatljivi kao što je neprihvatljiv i porast broja zahtjeva upućenih INTERPOL-u od strane Srbije, kada se često građani Republike Kosova bez ikakvog prava zaustavljaju na granici susjednih zemalja”.
Ministar inostranih poslova Kosova Enver Hoxhaj je na sjednici Vlade Kosova rekao da su takvi slučajevi neprihvatljivi.
"Neprihvatljivo je što je Srbija povećala broj zahteva za hapšenje naših građana. Daćemo maksimum da riješimo ovaj problem", poručio je Hoxhaj.
Valon Murtezaj, zamjenik ministra inostranih poslova Vlade Kosova za Radio Slobodna Evropa kaže da takvo ponašanje srpskih zvaničnika otvara veliku dilemu da li ta zemlje želi normalizaciju odnosa sa Kosovom zbog čega se u Briselu i vodi dijalog.
“Kad vidimo ovakve postupke i ponašanje postavlja se pitanje da li je Vlada Srbije zaintresovana za napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije ili je zaintresovana za regresiju u ovom procesu. Ovo ponašanje je neprihvatljivo i ne doprinosi dobroj atmosferi u dijalogu koji dvije zemlje vode u Briselu s ciljem normalizacije. Dakle, kao takve treba ih izbjeći i ne treba ih ponoviti”, kaže Murtezaj.
Poznavalac političkih prilika, Naim Rashiti iz Balkanske grupe za politiku, u razgovoru za RSE ocjenjuje da su hapšenja kosovskih zvaničnika, ali i građana Kosova, na osnovu naloga za hapšenje Srbije koji potiču iz perioda rata do danas, nastavak političkog načina razmišljanja te zemlje.
“Uprkos promeni elita u Srbiji, srpske vlasti nisu preduzele nikakve korake da dokažu da nemaju sličnosti i da ne žele da se povezuju u budućnosti ili današnjici sa periodom ‘99. Tako da namerno ostavljaju ove naloge za hapšenje kako bi gradili politički proces u odnosu na Kosovo. Naravno, u suštini to spriječava normalizaciju odnosa, jer veliki broj kosovskih zvaničnika ne može da ide u Srbiju u bilo kojoj formi, bilo bilateralnoj, bilo multilateralnoj ili da prođu kroz Srbiju”, kaže Rashiti.
Zamjenik ministra Murtezaj ističe da je Evropska unija, kao posrednik u dijalogu Kosovo - Srbija obavještavana i ranije o sličnim postupcima srpskih zvaničnika prema kosovskim zvaničnicima ili građanima. Ipak, po njemu, Evropska unija treba jasno da naglasi Srbiji da su takva hapšenja neprihvatljiva.
“Ta pitanja su stalno postavljana, ali sada je zaista trenutak da EU bude vrlo jasna i jako direktna sa Vladom Srbije kako to neće tolerisati”, ističe Murtezaj.
Analitičar Rashiti smatra da su pitanja hapšenja kosovskih zvaničnika od strane Srbije ili nalozi za hapšenje iz Interpola, jako ozbiljni i treba da budu tema diskusije u Briselu. Takvo ponašanje, po njemu, otvrdnuće proces normalizacije odnosa izmedju Kosova i Srbije zbog činjenice da Srbija čuva aparat koji je je koristila devedesetih godina u odnosu na građane Kosova.
Oglasio se i Savjet za zaštitu ljudskih prava i sloboda koji je opisao hapšenje regionalnog direktora kosovske policije kao nastojanje Srbije da amnestira kriminalne strukture koje su počinile zločine na Kosovu "uravnotežavajući" ih sa hapšenjem kosovskih zvaničnika.
Kandić: Ugrožavanje osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine
Potezima kao što je hapšenje direktora Policije Kosova za region Mitrovica Jug Nehata Thaçija Srbija direktno može ugroziti osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – rekla je nakon hapšenja za naš program Nataša Kandić, predsednica Inicijative za REKOM.
"Postavlja se pitanje zbog čega bi se sudilo pripadnicima OVK pred jednim Specijalnim sudom, ako Srbija nastavlja da goni kosovske Albance po optužnicama za terorizam? To je potpuno nepromišljeno i u pravnom i u krivičnom smislu. Hapsite nekoga ko je na tako visokoj poziciji a da se prije toga ne provjeri da su sve te optužnice za terorizam pale 2000. godine", komentariše Nataša Kandić hapšenje Nehata Thaçija.
Inače, kako RSE saznaje, u proteklim godinama je Nehat Thaçi bio oko 20 puta u Srbiji i neometano se vraćao na Kosovo. Mediji u Srbiji navode da Nehat Thaçi nije ni u kakvom srodstvu sa predsjednikom Kosova Hashimom Thaçijem.
Autori: Branka Mihajlović, Predrag Blagojević i Bekim Beslimi
Radio Slobodna Evropa
