Visoki komesar Evropske unije za proširenje, Johannes Hahn, poručuje da Turska neće imati povlašćeniji tretman za liberalizaciju viznog režima u odnosu na Ukrajinu, Gruziju i Kosovo.
U ekskluzivnom intervjuu koji je dao za RSE, Hahn je odbacio tvrdnje da će Turska brže i lakše doći do viza u odnosu na pomenute tri zemlje.
Liberalizacija viznog režima za Tursku bila bi dio kompenzacije za to što je zvanična Ankara prihvatila da pomogne u smanjivanju priliva migranata i izbjeglica u Evropu.
"Mi, kako bih rekao, sve tretiramo jednako. To znači da imamo isti pristup i prema Ukrajini, i prema Gruziji i prema Kosovu. Isto važi i za Tursku", precizirao je Hahn.
On je, međutim, dodao da vizna liberalizacija zavisi od toga koliko brzo će "partnerske zemlje", kako ih je nazvao, "krenuti napred i ispuniti postavljene zahteve".
"U tom smislu nema popuštanja. Turska, dakle, ništa neće dobiti 'jeftinije' od ostalih, zato što se određeni standardi moraju poštovati", konstatovao je Hahn.
Johannes Hahn je ovo izjavio dan prije nego što bi, kako se očekuje, Evropska Komisija trebalo da objavi da je Turska ispunila većinu kriterijuma za dobijanje bezviznog režima sa Evropskom unijom, uprkos tome što nije ispunila sve zahteve EU.
Naime, Brisel je u martu uputio kontroverzni dogovor sa Ankarom, nakon što je Turska obećala da će pojačati napore da spriječi migrante koji su došli u Tursku da nastave put ka EU i da će primiti migrante koji su preko Egejskog mora prešli u Grčku.
U zamjenu za to, Turska bi trebalo od EU da dobije finansijsku nadoknadu i mogućnost da turski državljani uživaju liberalizovani vizni režim od kraja juna.
Ovakav potez stavio je Ukrajinu i Gruziju u poziciju da gledaju kako ih Turska praktično "preskače" u redu za dobijanje viznih povlastica.
U Evropskoj komisiji je u decembru 2015. rečeno da su Ukrajina i Gruzija ispunile sve uslove kako bi osigurale bezvizno putovanje. To znači da su načinile korak napred u borbi sa korupcijom i da su obje zemlje dobile pozitivne preporuke tokom proljeća ove godine. U tom trenutku Turska i Kosovo su po pitanju ispunjavanja uslova bile daleko u odnosu na ove dvije bivše sovjetske države, baš kao i po pitanju bezviznog putovanja kroz Evropsku uniju.
Iako su, dakle, Tbilisi i Kijev dobili pozitivne proporuke u martu i aprilu, sada se čini da će Turska do ovog cilja stići brže od njih. Kosovo bi u međuvremenu trebalo da dobije pozitivnu preporuku 4. maja.
Hahn kaže da se nada da će građani Gruzije, Ukrajine i Kosova moći da putuju kroz EU tokom 2016. godine zato što su, kako je rekao, uradili svoj dio posla.
"Naravno, na kraju uvek ostaje politička procjena, ali u ovim uslovima da tako kažem, u pogledu standarda, oni su uradili ono što je neophodno", rekao je Hahn.
Sada je na Savjetu Evrope i Evropskom parlamentu da odobre bezvizni režim za sve četiri zemlje.
Vjerujem, rekao je Hahn, da bi zajednički tretman trebalo da važi makar za tri od ovih zemalja, a možda i za Tursku. Na pitanje da li bi, zbog promjene raspoloženja i stavova među zemljama članicama, proces proširenja mogao biti odložen do kraja naredne decenije, Hahn je rekao da trenutna izbjeglička kriza utiče i na zemlje koje su članice Unije, ali i na one koje bi joj pristupile.
"Niko ne vjeruje da će biti proširenja u naredne dvije ili tri godine, zato što zemlje kandidati nisu, da tako kažem, dovoljno zrijele za proširenje. Ali trenutna izbjeglička kriza je, rekao bih, otkrila i neke kulturološke razlike koje još postoje među zemljama Evropske unije, i to je nešto što čime se moramo pozabaviti", precizirao je Hahn.
Hahn je još dodao da je Evropa izgrađena na solidarnosti, a to znači da bi zemlje trebalo da sarađuju, a ne da se međusobno isključuju: "To znači da u budućnosti, nadam se, nema granica ali to isto tako znači posvećenost svih zajedničkom doprinosu po pitanju solidarnosti. Mislim da je to veoma važno, i ako to povratimo, onda možemo napraviti sljedeći korak a to je daljnje proširenje", objasnio je visoki komesar uz zaključak da je "sada važno posvetiti se trenutnim problemima sa kojima se suočavamo, a oni su dovoljno veliki."
Liberalizacija viznog režima za Tursku bila bi dio kompenzacije za to što je zvanična Ankara prihvatila da pomogne u smanjivanju priliva migranata i izbjeglica u Evropu.
"Mi, kako bih rekao, sve tretiramo jednako. To znači da imamo isti pristup i prema Ukrajini, i prema Gruziji i prema Kosovu. Isto važi i za Tursku", precizirao je Hahn.
On je, međutim, dodao da vizna liberalizacija zavisi od toga koliko brzo će "partnerske zemlje", kako ih je nazvao, "krenuti napred i ispuniti postavljene zahteve".
"U tom smislu nema popuštanja. Turska, dakle, ništa neće dobiti 'jeftinije' od ostalih, zato što se određeni standardi moraju poštovati", konstatovao je Hahn.
Johannes Hahn je ovo izjavio dan prije nego što bi, kako se očekuje, Evropska Komisija trebalo da objavi da je Turska ispunila većinu kriterijuma za dobijanje bezviznog režima sa Evropskom unijom, uprkos tome što nije ispunila sve zahteve EU.
Naime, Brisel je u martu uputio kontroverzni dogovor sa Ankarom, nakon što je Turska obećala da će pojačati napore da spriječi migrante koji su došli u Tursku da nastave put ka EU i da će primiti migrante koji su preko Egejskog mora prešli u Grčku.
U zamjenu za to, Turska bi trebalo od EU da dobije finansijsku nadoknadu i mogućnost da turski državljani uživaju liberalizovani vizni režim od kraja juna.
Ovakav potez stavio je Ukrajinu i Gruziju u poziciju da gledaju kako ih Turska praktično "preskače" u redu za dobijanje viznih povlastica.
U Evropskoj komisiji je u decembru 2015. rečeno da su Ukrajina i Gruzija ispunile sve uslove kako bi osigurale bezvizno putovanje. To znači da su načinile korak napred u borbi sa korupcijom i da su obje zemlje dobile pozitivne preporuke tokom proljeća ove godine. U tom trenutku Turska i Kosovo su po pitanju ispunjavanja uslova bile daleko u odnosu na ove dvije bivše sovjetske države, baš kao i po pitanju bezviznog putovanja kroz Evropsku uniju.
Iako su, dakle, Tbilisi i Kijev dobili pozitivne proporuke u martu i aprilu, sada se čini da će Turska do ovog cilja stići brže od njih. Kosovo bi u međuvremenu trebalo da dobije pozitivnu preporuku 4. maja.
Hahn kaže da se nada da će građani Gruzije, Ukrajine i Kosova moći da putuju kroz EU tokom 2016. godine zato što su, kako je rekao, uradili svoj dio posla.
"Naravno, na kraju uvek ostaje politička procjena, ali u ovim uslovima da tako kažem, u pogledu standarda, oni su uradili ono što je neophodno", rekao je Hahn.
Sada je na Savjetu Evrope i Evropskom parlamentu da odobre bezvizni režim za sve četiri zemlje.
Vjerujem, rekao je Hahn, da bi zajednički tretman trebalo da važi makar za tri od ovih zemalja, a možda i za Tursku. Na pitanje da li bi, zbog promjene raspoloženja i stavova među zemljama članicama, proces proširenja mogao biti odložen do kraja naredne decenije, Hahn je rekao da trenutna izbjeglička kriza utiče i na zemlje koje su članice Unije, ali i na one koje bi joj pristupile.
"Niko ne vjeruje da će biti proširenja u naredne dvije ili tri godine, zato što zemlje kandidati nisu, da tako kažem, dovoljno zrijele za proširenje. Ali trenutna izbjeglička kriza je, rekao bih, otkrila i neke kulturološke razlike koje još postoje među zemljama Evropske unije, i to je nešto što čime se moramo pozabaviti", precizirao je Hahn.
Hahn je još dodao da je Evropa izgrađena na solidarnosti, a to znači da bi zemlje trebalo da sarađuju, a ne da se međusobno isključuju: "To znači da u budućnosti, nadam se, nema granica ali to isto tako znači posvećenost svih zajedničkom doprinosu po pitanju solidarnosti. Mislim da je to veoma važno, i ako to povratimo, onda možemo napraviti sljedeći korak a to je daljnje proširenje", objasnio je visoki komesar uz zaključak da je "sada važno posvetiti se trenutnim problemima sa kojima se suočavamo, a oni su dovoljno veliki."
