Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak podvukao je neophodnost da, pored Zajednice opština sa srpskom većinom što je obaveza Kosova, i Srbija mora da primjeni sve članove Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.
"Ovo (Zajednica) nije jedini element koji treba sprovesti. Srbija takođe ima mnogo nerešenih obaveza iz Sporazuma i moramo da vidimo da implementacija napreduje paralelno, kako bi i Kosovo i Srbija dobili ono na šta su se dogovorili", naveo je Lajčak na društvenim mrežama.
Osvrćući se na najnoviji predlog o statuta Zajednice koji je stranama predstavljen 21. oktobra prilikom posete takozvane "velike petorke", Lajčak je naglasio da se radi o modernom evropskom načinu za rešavanje osetljivog pitanja zaštite manjina u skladu sa najboljom evropskom praksom i standardima i koje "ne prelazi crvene linije strana koje su prethodno definisane".
Potvrdio je da su obe strane imale komentare i pitanja u vezi s ovim evropskim predlogom te je izrazio nadu da će u narednim nedeljama moći da se razjasne otvorena pitanja i nedoumice.
On je najavio susret glavnih pregovarača Prištine I Beograda kako bi se razgovaralo o narednim koracima u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.
"Sada bi fokus trebalo da bude na unapređenju implementacije Sporazuma bez preduslova ili odlaganja. Kao što su tri evropska lidera jasno istakla, formalnosti ne bi trebalo da stoje na putu ovom važnom procesu", naveo je Lajčak.
U četvrtak, 26. oktobra, lideri tri ključne države Evropske unije zajedno sa predstavnicima institucija EU odvojeno su razgovarali s premijerom Kosova Albinom Kurtijem (Aljbin) i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Bez obzira na uključenje najvišeg političkog nivoa u pokušajima da se izađe iz ćorsokaka u dijalogu, strane nisu uspele da pronađe zajednički jezik po pitanje primene dogovorenih sporazuma.
Kosovski premijer je izrazio spremnost potpiše sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, uključujući i evropski predlog za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, ali je dodao da na to nije bio spreman predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je potvrdio da je spreman da primeni članove sporazuma osim onih koji se odnose na prijem Kosova u Ujedinjenim Nacijama i poštovanje teritorijalnog integriteta zemlje.
Vučić i Kurti su 27. februara u Briselu postigli dogovor o putu ka normalizaciji odnosa, a 18 marta u Ohridu je usaglašen aneks primene ovog dogovora. Međutim sporazumi nisu potpisani jer je to odbio predsednik Srbije, jer prema njemu, "Srbija međunarodno priznata država, a Kosovo nije".
Dogovor između ostalog predviđa da Srbija prizna državne simbole Kosova, ne prigovara članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, te da strane uzajamno poštuju teritorijalni integritet i suverenitet.
Dan nakon odvojenih susreta sa liderima Srbije i Kosova u Briselu, odnosno 27. oktobra, Nemačka, Francuska i Italija formalno su tražile od Srbije da "de fakto prizna Kosovo" a od Kosova da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Osvrćući se na najnoviji predlog o statuta Zajednice koji je stranama predstavljen 21. oktobra prilikom posete takozvane "velike petorke", Lajčak je naglasio da se radi o modernom evropskom načinu za rešavanje osetljivog pitanja zaštite manjina u skladu sa najboljom evropskom praksom i standardima i koje "ne prelazi crvene linije strana koje su prethodno definisane".
Potvrdio je da su obe strane imale komentare i pitanja u vezi s ovim evropskim predlogom te je izrazio nadu da će u narednim nedeljama moći da se razjasne otvorena pitanja i nedoumice.
On je najavio susret glavnih pregovarača Prištine I Beograda kako bi se razgovaralo o narednim koracima u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.
"Sada bi fokus trebalo da bude na unapređenju implementacije Sporazuma bez preduslova ili odlaganja. Kao što su tri evropska lidera jasno istakla, formalnosti ne bi trebalo da stoje na putu ovom važnom procesu", naveo je Lajčak.
U četvrtak, 26. oktobra, lideri tri ključne države Evropske unije zajedno sa predstavnicima institucija EU odvojeno su razgovarali s premijerom Kosova Albinom Kurtijem (Aljbin) i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Bez obzira na uključenje najvišeg političkog nivoa u pokušajima da se izađe iz ćorsokaka u dijalogu, strane nisu uspele da pronađe zajednički jezik po pitanje primene dogovorenih sporazuma.
Kosovski premijer je izrazio spremnost potpiše sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, uključujući i evropski predlog za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, ali je dodao da na to nije bio spreman predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je potvrdio da je spreman da primeni članove sporazuma osim onih koji se odnose na prijem Kosova u Ujedinjenim Nacijama i poštovanje teritorijalnog integriteta zemlje.
Vučić i Kurti su 27. februara u Briselu postigli dogovor o putu ka normalizaciji odnosa, a 18 marta u Ohridu je usaglašen aneks primene ovog dogovora. Međutim sporazumi nisu potpisani jer je to odbio predsednik Srbije, jer prema njemu, "Srbija međunarodno priznata država, a Kosovo nije".
Dogovor između ostalog predviđa da Srbija prizna državne simbole Kosova, ne prigovara članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, te da strane uzajamno poštuju teritorijalni integritet i suverenitet.
Dan nakon odvojenih susreta sa liderima Srbije i Kosova u Briselu, odnosno 27. oktobra, Nemačka, Francuska i Italija formalno su tražile od Srbije da "de fakto prizna Kosovo" a od Kosova da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom.
