Kosovo, Srbija i strane koje ih podržavaju spolja treba da se usredsrede na izbjegavanje kratkoročnog rizika od nasilja na sjeveru Kosova, a zatim da nađu način da se uspostavi dugoročna stabilnost, navodi se izvještaju Međunarodne krizne grupe objavljenom u utorak.
U izveštaju "Sever Kosova: Potvrđivanje suvereniteta usred podeljenih lojalnosti", posvećenom odnosima Kosova i Srbije, s fokusom na sever Kosova i dešavanjima tamo, predlaže se da Kosovo sarađuje sa mirovnim snagama NATO-a na Kosovu (Kfor) "da demilitarizuje sever".
"Kosovo treba da povuče jedinice specijalne policije iz regiona sa srpskom većinom, a dok to ne učini, da ih raspoređuje umereno i samo u koordinaciji s mirovnjacima Kfora, koje ljudi na severu smatraju pouzdanijim, s obzirom na njihovu posvećenost neutralnosti", navodi se u izveštaju organizacije koja pravi nezavisne analize i savete o sprečavanju, rešavanju i upravljanju sukobima.
U aprilu 2013. godine, Kosovo i Srbija su potpisali "Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa" – poznat kao Briselski sporazum.
U njemu se pominje da će za četiri opštine sa srpskom većinom – Severnu Mitrovicu, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok – postojati regionalni policijski komandant, koji mora biti Srbin, državljanin Kosova.
Međutim, ni u jednoj tački ovog sporazuma se ne pominje odlazak ili ne odlazak specijalnih jedinica kosovske policije na sever.
Kako se navodi u izveštaju Međunarodne krizne grupe, u cilju povećanja osećaja bezbednosti Prištine, Kfor bi trebalo da pomogne Kosovu da kontroliše granicu, spreči šverc teškog naoružanja i pronađe ono koje je ranije uneseno.
"Srbija treba da prestane da podržava paravojne aktivnosti i da procesuira umešane u ubistvo kosovskog policajca. U nedostatku sveobuhvatnog političkog rešenja, teret će biti na Evropskoj uniji, SAD i NATO-u da garantuju mir i izbegnu eskalaciju dok se ne postignu uslovi za ispregovarani sporazum", navodi Međunarodna krizna grupa.
Dve strane pregovaraju u Briselu o normalizaciji odnosa uz posredovanje Evropske unije od 2011. godine.
Strane su postigle neke dogovore, ali nisu svi sprovedeni.
U izveštaju Međunarodne krizne grupe se navodi da se "preostale srpske institucije na teritoriji Kosova, koje su preživele rat 1999. i nezavisnost Kosova 2008. godine, demontiraju posle paravojne operacije koju je podržala Srbija u septembru 2023."
U septembru prošle godine, oružane grupe Srba napale su kosovsku policiju u selu Banjska u Zvečanu, ubivši zvaničnika kosovske policije Afrima Bunjaka. Potom su u razmeni vatre ubijena tri napadača.
Kosovo optužuje državu Srbiju da je organizovala i izvela napad, što Beograd negira. Odgovornost za napad preuzeo je bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić za kojeg se veruje da je trenutno na slobodi u Srbiji.
Kako se navodi, napad u Banjskoj promenio je viđenje situacije na severu Kosova u korist Prištine, barem u očima Brisela i Vašingtona.
Prema analizi, napad je "stvorio jaku sumnju da je Beograd naoružavao i obučavao paravojnu grupu za smrtonosne napade na kosovsku policiju", pa je "bez ubedljivog alternativnog objašnjenja, Srbija izgubila veliki deo dobre volje koju je stekla fleksibilnošću u dijalogu uz posredovanje EU".
Takođe se navodi da je Priština posle napada na Banjsku iskoristila promenu okolnosti da ubrza integraciju severa i da protera preostale institucije Srbije.
"Iz njene perspektive, incident je potvrdio da su problem sa kojim se sever suočava kriminalci i teroristi koje podržava Beograd, a ne obični Srbi. Ona je paravojnu pretnju smatrala opravdanjem za angažovanje teško naoružane policije na tom području", navodi se u izveštaju.
Kako se navodi u izveštaju, "ovo su teški dani za srpsku manjinu, čija je budućnost od vitalnog značaja za približavanje Beograda i Prištine".
"Da bi ostala zajednica koja može sama sobom da upravlja, potreban joj je stalan pristup institucijama Srbije, posebno u oblasti obrazovanja i zdravstva, plus finansijska podrška. Potrebna joj je i sigurnost koju može da dobije povratkom Srba u Policiju Kosova, iz koje su se Srbi povukli u novembru 2022", navodi Međunarodna krizna grupa.
Međunarodna krizna grupa predlaže da Kosovo takođe preduzme "kredibilne korake ka garantovanju samouprave srpskoj manjini na severu. Novi izbori treba da uslede zajedno s okončanjem bojkota Srba sa severa institucija vlasti".
Reč je o novim izborima za četiri gradonačelnika opština na severu Kosova koje trenutno predvode četiri Albanaca.
Oni su ove pozicije osvojili na izborima održanim u aprilu prošle godine koje je srpsko stanovništvo na severu bojkotovalo.
U međuvremenu su pokrenute procedure za razrešenje aktuelnih gradonačelnika, što će otvoriti put za nove izbore.
Srpska lista – najveća stranka Srba na Kosovu – iako je bojkotovala aprilske izbore, nedavno je saopštila da je spremna da učestvuje u novom izbornom procesu.
Za Kosovo je to formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Portparol Evropske unije Peter Stano rekao je u utorak da Kosovo mora hitno da sprovede višegodišnju obavezu uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom i upozorio da će se to suočiti sa posledicama na svom putu ka EU ako to ne uradi.
Kosovo i Srbija postigli su dogovor o Zajednici 2013. godine, a zatim 2015. godine o principima za njeno osnivanje.
Međutim, Ustavni sud Kosova je 2015. godine ustanovio da sporazum nije u punoj saglasnosti s Ustavom.
Krajem prošle godine međunarodna zajednica je stranama predstavila nacrt statuta koji bi ova Zajednica imala. Strane su prvobitno rekle da su to prihvatile, ali da nisu preduzele korake za napredovanje.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa 19. marta, premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) izjavio je da ne prihvata ovaj nacrt statuta.
"Drugi prioritet je zadovoljavanje potreba srpske manjine na Kosovu – sa ili bez zvaničnog okvira za autonomiju. Ljudi na severu zavise od škola, univerziteta i domova zdravlja koji rade u okviru srpskog sistema. Većini stanovnika radi poslove koje Beograd direktno ili indirektno plaća i pomoć u dinarima dobija preko sistema pošta i banaka koje Kosovo namerava da zatvori", navodi se u izveštaju.
Centralna banka Kosova (CBK) je 1. februara počela da primenjuje novi propis koji predviđa evro kao jedinu valutu za plaćanje gotovinom, čime je onemogućeno korišćenje dinara.
Srbija navodi da kosovskim Srbima dodeljuje pomoć vrednu milione evra i isplaćuje im plate, penzije i dodatnu pomoć u dinarima.
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija tražile su od Kosova da odloži primenu uredbe CBK-a sa obrazloženjem da je prebrzo uvedena, ne nudeći adekvatne alternative za Srbe koji primaju dinare.
Neki kosovski Srbi, sa kojima je Radio Slobodna Evropa razgovarao poslednjih nedelja, priznali su da im je život postao težak pošto ne mogu da primaju dinare.
Srbija je postavila nekoliko bankomata na nekoliko graničnih prelaza sa Kosovom, kako bi srpskoj zajednici na Kosovu omogućila primanje dinara.
"Etnička diskriminacija i jezičke barijere udaljavaju mnoge kosovske Srbe od tržišta rada. Ako izgube pristup srpskim poslovima i beneficijama, mnogi će emigrirati. EU i SAD treba da traže od Kosova da omogući nastavak ovih osnovnih usluga Srbije. Trebalo bi da traže od Prištine da ukine zabranu uvoza hrane i lekova iz Srbije, kao i upotrebe srpskog dinara. Za sve ovo Kosovo treba da sledi stav SAD i EU", navodi se u izveštaju.
Za Srbiju se kao najspornija tačka navodi de fakto priznanje Kosova.
"De fakto priznanje znači da tretiranje Kosova kao nezavisna država bez formalne deklaracije i odobravanje drugim državama i međunarodnim telima kao što su Ujedinjene nacije da ga priznaju i prihvate kao člana. Srbija je spremna da nerado radi s Kosovom, ali je odlučna da pitanje njegovog statusa zadrži otvorenim", navodi se u izveštaju Međunarodne krizne grupe.
Nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008, priznalo je 117 zemalja, uključujući SAD i većinu članica EU.
Srbija i dalje ne priznaje državu Kosovo i pokušava da spreči njeno članstvo u mnogim međunarodnim organizacijama.
"Kosovo treba da povuče jedinice specijalne policije iz regiona sa srpskom većinom, a dok to ne učini, da ih raspoređuje umereno i samo u koordinaciji s mirovnjacima Kfora, koje ljudi na severu smatraju pouzdanijim, s obzirom na njihovu posvećenost neutralnosti", navodi se u izveštaju organizacije koja pravi nezavisne analize i savete o sprečavanju, rešavanju i upravljanju sukobima.
U aprilu 2013. godine, Kosovo i Srbija su potpisali "Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa" – poznat kao Briselski sporazum.
U njemu se pominje da će za četiri opštine sa srpskom većinom – Severnu Mitrovicu, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok – postojati regionalni policijski komandant, koji mora biti Srbin, državljanin Kosova.
Međutim, ni u jednoj tački ovog sporazuma se ne pominje odlazak ili ne odlazak specijalnih jedinica kosovske policije na sever.
Kako se navodi u izveštaju Međunarodne krizne grupe, u cilju povećanja osećaja bezbednosti Prištine, Kfor bi trebalo da pomogne Kosovu da kontroliše granicu, spreči šverc teškog naoružanja i pronađe ono koje je ranije uneseno.
"Srbija treba da prestane da podržava paravojne aktivnosti i da procesuira umešane u ubistvo kosovskog policajca. U nedostatku sveobuhvatnog političkog rešenja, teret će biti na Evropskoj uniji, SAD i NATO-u da garantuju mir i izbegnu eskalaciju dok se ne postignu uslovi za ispregovarani sporazum", navodi Međunarodna krizna grupa.
Kosovo dobija bitku za kontrolu nad severom
Međunarodna krizna grupa je u izveštaju ocenila da Kosovo dobija bitku za kontrolu severa, iako blede nade za normalizaciju odnosa Prištine i Beograda.Dve strane pregovaraju u Briselu o normalizaciji odnosa uz posredovanje Evropske unije od 2011. godine.
Strane su postigle neke dogovore, ali nisu svi sprovedeni.
U izveštaju Međunarodne krizne grupe se navodi da se "preostale srpske institucije na teritoriji Kosova, koje su preživele rat 1999. i nezavisnost Kosova 2008. godine, demontiraju posle paravojne operacije koju je podržala Srbija u septembru 2023."
U septembru prošle godine, oružane grupe Srba napale su kosovsku policiju u selu Banjska u Zvečanu, ubivši zvaničnika kosovske policije Afrima Bunjaka. Potom su u razmeni vatre ubijena tri napadača.
Kosovo optužuje državu Srbiju da je organizovala i izvela napad, što Beograd negira. Odgovornost za napad preuzeo je bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić za kojeg se veruje da je trenutno na slobodi u Srbiji.
Kako se navodi, napad u Banjskoj promenio je viđenje situacije na severu Kosova u korist Prištine, barem u očima Brisela i Vašingtona.
Prema analizi, napad je "stvorio jaku sumnju da je Beograd naoružavao i obučavao paravojnu grupu za smrtonosne napade na kosovsku policiju", pa je "bez ubedljivog alternativnog objašnjenja, Srbija izgubila veliki deo dobre volje koju je stekla fleksibilnošću u dijalogu uz posredovanje EU".
Takođe se navodi da je Priština posle napada na Banjsku iskoristila promenu okolnosti da ubrza integraciju severa i da protera preostale institucije Srbije.
"Iz njene perspektive, incident je potvrdio da su problem sa kojim se sever suočava kriminalci i teroristi koje podržava Beograd, a ne obični Srbi. Ona je paravojnu pretnju smatrala opravdanjem za angažovanje teško naoružane policije na tom području", navodi se u izveštaju.
Kako se navodi u izveštaju, "ovo su teški dani za srpsku manjinu, čija je budućnost od vitalnog značaja za približavanje Beograda i Prištine".
"Da bi ostala zajednica koja može sama sobom da upravlja, potreban joj je stalan pristup institucijama Srbije, posebno u oblasti obrazovanja i zdravstva, plus finansijska podrška. Potrebna joj je i sigurnost koju može da dobije povratkom Srba u Policiju Kosova, iz koje su se Srbi povukli u novembru 2022", navodi Međunarodna krizna grupa.
Izbori u opštinama na severu Kosova
Međunarodna krizna grupa predlaže da Kosovo takođe preduzme "kredibilne korake ka garantovanju samouprave srpskoj manjini na severu. Novi izbori treba da uslede zajedno s okončanjem bojkota Srba sa severa institucija vlasti".Reč je o novim izborima za četiri gradonačelnika opština na severu Kosova koje trenutno predvode četiri Albanaca.
Oni su ove pozicije osvojili na izborima održanim u aprilu prošle godine koje je srpsko stanovništvo na severu bojkotovalo.
U međuvremenu su pokrenute procedure za razrešenje aktuelnih gradonačelnika, što će otvoriti put za nove izbore.
Srpska lista – najveća stranka Srba na Kosovu – iako je bojkotovala aprilske izbore, nedavno je saopštila da je spremna da učestvuje u novom izbornom procesu.
Zajednica problem Kosova, de fakto priznanje problem Srbije
U izveštaju Međunarodne krizne grupe spomenuta su i dva najproblematičnija aspekta u dijalogu Kosova i Srbije i normalizacija odnosa između njih.Za Kosovo je to formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Portparol Evropske unije Peter Stano rekao je u utorak da Kosovo mora hitno da sprovede višegodišnju obavezu uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom i upozorio da će se to suočiti sa posledicama na svom putu ka EU ako to ne uradi.
Kosovo i Srbija postigli su dogovor o Zajednici 2013. godine, a zatim 2015. godine o principima za njeno osnivanje.
Međutim, Ustavni sud Kosova je 2015. godine ustanovio da sporazum nije u punoj saglasnosti s Ustavom.
Krajem prošle godine međunarodna zajednica je stranama predstavila nacrt statuta koji bi ova Zajednica imala. Strane su prvobitno rekle da su to prihvatile, ali da nisu preduzele korake za napredovanje.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa 19. marta, premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) izjavio je da ne prihvata ovaj nacrt statuta.
"Drugi prioritet je zadovoljavanje potreba srpske manjine na Kosovu – sa ili bez zvaničnog okvira za autonomiju. Ljudi na severu zavise od škola, univerziteta i domova zdravlja koji rade u okviru srpskog sistema. Većini stanovnika radi poslove koje Beograd direktno ili indirektno plaća i pomoć u dinarima dobija preko sistema pošta i banaka koje Kosovo namerava da zatvori", navodi se u izveštaju.
Centralna banka Kosova (CBK) je 1. februara počela da primenjuje novi propis koji predviđa evro kao jedinu valutu za plaćanje gotovinom, čime je onemogućeno korišćenje dinara.
Srbija navodi da kosovskim Srbima dodeljuje pomoć vrednu milione evra i isplaćuje im plate, penzije i dodatnu pomoć u dinarima.
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija tražile su od Kosova da odloži primenu uredbe CBK-a sa obrazloženjem da je prebrzo uvedena, ne nudeći adekvatne alternative za Srbe koji primaju dinare.
Neki kosovski Srbi, sa kojima je Radio Slobodna Evropa razgovarao poslednjih nedelja, priznali su da im je život postao težak pošto ne mogu da primaju dinare.
Srbija je postavila nekoliko bankomata na nekoliko graničnih prelaza sa Kosovom, kako bi srpskoj zajednici na Kosovu omogućila primanje dinara.
"Etnička diskriminacija i jezičke barijere udaljavaju mnoge kosovske Srbe od tržišta rada. Ako izgube pristup srpskim poslovima i beneficijama, mnogi će emigrirati. EU i SAD treba da traže od Kosova da omogući nastavak ovih osnovnih usluga Srbije. Trebalo bi da traže od Prištine da ukine zabranu uvoza hrane i lekova iz Srbije, kao i upotrebe srpskog dinara. Za sve ovo Kosovo treba da sledi stav SAD i EU", navodi se u izveštaju.
Za Srbiju se kao najspornija tačka navodi de fakto priznanje Kosova.
"De fakto priznanje znači da tretiranje Kosova kao nezavisna država bez formalne deklaracije i odobravanje drugim državama i međunarodnim telima kao što su Ujedinjene nacije da ga priznaju i prihvate kao člana. Srbija je spremna da nerado radi s Kosovom, ali je odlučna da pitanje njegovog statusa zadrži otvorenim", navodi se u izveštaju Međunarodne krizne grupe.
Nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008, priznalo je 117 zemalja, uključujući SAD i većinu članica EU.
Srbija i dalje ne priznaje državu Kosovo i pokušava da spreči njeno članstvo u mnogim međunarodnim organizacijama.
