Očuvanje mira, dobrosusjedski odnosi, rješavanje sporova isključivo mirnim sredstvima i suzdržavanje od prijetnje ili upotrebe sile – neke su od tačaka sporazuma o normalizaciji odnosa koji su na prijedlog Evropske unije pre godinu dana prihvatili premijer Kosova Albin Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ovaj sporazum je inače trebao da reši sva otvorena pitanja između Prištine i Beograda, kao što je priznavanje državnih simbola, diploma, veća prava za Srbe na Kosovu kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Međutim, na terenu se u proteklih godinu dana dešavalo gotovo sve suprotno: podizanje etničkih tenzija na severu Kosova usled dolaska na vlast albanskih gradonačelnika jer su Srbi bojkotovali izbore, sukob Srba i pripadnika KFOR-a, oružani napad Srba na policiju Kosova u Banjskoj, ukidanje srpskog dinara na Kosovu.
Pripadnici albanske i srpske zajednice sa kojima je Radio Slobodna Evropa(RSE) razgovarao u Severnoj i Južnoj Mitrovici, uglavnom kažu da su razočarani u političare "od kojih im zavisi život", te da su "izgubili nadu u bolje sutra".
Istraživanje nevladine organizacije Aktiv, koje je predstavljeno 26. februara, je takođe pokazalo da vlada "duboka zabrinutost i veliko nezadovoljstvo građana srpske zajednice na Kosovu u vezi sa trenutnim političkim stanjem".
"Zabeležen je veći stepen pesimizma u odnosu na sve prethodne godine, kao rezultat rastućeg straha od mogućeg otvorenog konflikta", ključni su nalazi.
Iz Vlade Kosova i Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE da li su spremni da nastave sa implementacijom sporazuma.
Artan Muhadžiri (Muhaxhiri), sociolog i politički analitičar iz Prištine, kaže da su Kosovo i Srbija pokazale da nemaju volju da implementiraju sporazum, koji se smatra "pozitivnom osnovom za normalizaciju odnosa i predstavlja mogućnost za kvalitativni napredak".
Naim Leo Beširi iz beogradskog Instituta za evropske poslove u izjavi za RSE kaže da se Kurti i Vučić dogovaraju na međunarodnom nivou ali da na lokalnom "rade sve kako bi sabotirali sporazum".
Iako nije potpisan, iz EU je saopšteno da je sporazum pravno obavezujući a obaveze koje iz njega proizilaze su postale sastavni deo evropskog puta za Kosovo i Srbiju.
Takođe, Srbija se obavezala da neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, dok je Kosovo prihvatilo obavezu da srpskoj zajednici pruži određeni nivo samomenadžiranja, odnosno da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Aneks za implementaciju pak precizira da će se svi članovi sporazuma sprovoditi nezavisno jedan od drugog, da Kosovo i Srbija neće blokirati primenu nijednog člana, te da svako nepoštovanje obaveza može imati direktne negativne posledice po njihove procese pristupanja EU i financijsku pomoć koju dobijaju od EU.
Strane su trebale u roku od 30 dana da uspostave Zajednički odbor za praćenje implementacije sporazuma, kojim predsedava EU.
Međutim, visoki zvaničnici Kosova i Srbije su javnosti iznosili stavove koji aludiraju da nisu spremni pridržavati se dogovorenog.
Premijer Kosova Albin Kurti inače insistira na potpisivanju sporazuma jer, kako smatra, to je garancija da će se i Srbija pridržavati svojih obaveza. On je sredinom januara ove godine rekao i da Zajednica opština sa srpskom većinom "nije prioritet" za normalizaciju odnosa sa Srbijom, te da je ne treba izdvajati.
Zapadne diplomate su Kosovu i Srbiji oktobra prošle godine predstavile nacrt statuta za formiranje Zajednice koji je izradila EU a koji su strane u načelu prihvatile.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata rekao kako Srbija nikada neće prihvatiti da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija.
Takođe, premijerka Srbije Ana Brnabić je sredinom decembra prošle godine Evropskoj uniji poslala dopis kojim je izrazila rezerve u odnosu na obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, uključujući i aneks primene. U tom dopisu se, pored ostalog, navodi da su sporazum i aneks prihvatljivi isključivo u kontekstu koji se ne odnosi na de facto i de jure priznanje Kosova.
Premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su maja 2023. usvojili Deklaraciju o nestalim licima tokom rata na Kosovu, kojom su se strane obavezale da će dozvoliti pristup svim dokumentima koje poseduju, uključujući one sa oznakom "poverljivo".
Takođe, dve strane su međuosbno priznale registarske tablice, odnosno od januara ove godine više se ne prelepljuju belim nalepnicama državni simboli Kosova dok se vozila kreću na teritoriji Srbije i obrnuto.
Inače, pitanje registarskih tablica je izazvalo niz kriza na severu Kosova jer je Vlada insistirala da se u potpunosti sprovede proces preregistracije sa srpskih na kosovske. Zbog tog pitanja su Srbi napustili i kosovske institucije novembra 2022. godine, da bi krajem 2023. ipak svi svoje KM (Kosovska Mitrovica) tablice koje izdaje Srbija zamenili uglavnom sa RKS (Republika Kosovo).
Ovaj prelazak na kosovske tablice se desio nakon napada u Banjskoj na severu Kosova, kada je grupa naoružanih Srba napala policiju Kosova. Tom prilikom je ubien jedan kosovski policajac kao i trojica srpskih napadača.
Kosovo je za ovaj napad optužilo Beogard, dok je Srbija negirala bilo kakvu umešanost. Odgovornost za napad je na kraju preuzeo Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste – najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
Prethodno su Srbi na severu Kosova bojkotovali lokalne izbore što je rezultiralo dolaskom na vlast albanskih gradonačelnika. Došlo je i do eskalacije situacije krajem maja prošle godine, kada se grupa Srba sukobila sa pripadnicima KFOR-a, vojne misije NATO-a na Kosovu. EU je za ove tenzije odgovornost prebacila na Kosovo i uvela mere jer Vlada nije odgovarala na pozive oko deeskalacije.
Međunarodna zajedica sada ponovo upozorava na moguće etničke tenzije zbog odluke Centralne banke Kosova da se ukine upotreba srpskog dinara. Pripadnici srpske zajednice u dinarima imaju razna primanja iz budžeta Srbije, kao što su plate, penzije i druge novčane naknade.
"Ne znam, do sada sam se nešto i nadala da će biti bolje, a sada baš ništa", kaže ona i dodaje kako situacija ide na gore a kao primer pominje da ne može da primi penziju iz budžeta Srbije.
"Nadala sam se da će da bude bolje nešto ali ništa. Baš sam se razočarala. Živim od danas do sutra", kaže ona.
Slavko navodi da građani ne znaju o čemu političari pregovaraju ali, kako kaže, znaju da ne žive bolje.
"Nikada ovako nije bilo… nikakav napredak nemamo, niti omladina može da radi, nit ima posla. Zatvoreni smo ovde, sad ne možemo ni penziju da podignemo."
Alji Redža (Ali Rexha) iz Južne Mitrovice kaže kako na terenu nije bilo nikakvog napretka u poslednjih godinu dana, te da građani ne osećaju nikakve pozitivne rezultate sporazuma.
"Ne znam bogami, postali su svi dosadni. Mi smo voljni da svima bude dobro ali politika", kaže on.
Dodaje da je neophodan kompromis kako bi Srbi i Albanci mogli da žive u miru.
Špejtim (Shpejtim) Morina pak veruje da bi se odnosi Kosova i Srbije normalizovali ukoliko bi se potpisao konačni sporazum.
"Sada nije tako loše ali nam treba međusobno priznanje", kaže Morina.
"Međutim, naša surova politička nevizionarska stvarnost ga je transformisala u nešto sasvim drugo – znak nespremnosti za iskorak i simboliku ekstremnih komplikacija dijaloga", kaže on.
Muhadžiri ocenjuje i da ovaj sporazum može "ostvariti svoj puni kapacitet" samo kroz ogromne i dosledne pritiske SAD i EU.
Dodaje da su lideri Kosova i Srbije sami izabrali da "blokiraju" sporazum kroz populističke stavove, ali da će na kraju ipak morati da prihvate sve ono što odbijaju.
"Sporazum je pripreman, dizajniran, planiran, razmatran i dogovoran više meseci. Njegova konačna verzija ima za cilj da jasnije strukturira i institucionalno pozicionira položaj srpske manjine na Kosovu nakon što bude dogovoren kreativni oblik i model priznanja od strane Srbije", kaže Muhadžiri.
Prema njegovoj oceni, sporazum o normalizaciji odnosa iz februara prošle godine, je najbolji dogovor "koji srpska strana može da dobije".
Beširi smatra i da predsednik Vučić treba građanima Srbije jasno da kaže da nema više nikakve ingerencije na Kosovu, kako ponovo ne bi došlo do kulminacije etničkih tenzija i ponovnih napada poput onoga u Banjskoj.
"S druge strane, ono što premijer Kurti zahteva, potpis i pečat, govori da on istinski ne želi da integriše srpsku manjinu u okviru svojih institucija. Njemu su prihvatljivi samo Srbi koji budućnost Kosova gledaju njegovim očima" kaže on.
Ocenjuje zabrinjavaujćim i to što se Kurti ne konsultuje ni sa kim oko većine odluka koje imaju uticaj na srpsku zajednicu.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa duže od 10 godina. Do sada je postignuto na desetine sporazuma, od kojih većina nije implementirana.
Međutim, na terenu se u proteklih godinu dana dešavalo gotovo sve suprotno: podizanje etničkih tenzija na severu Kosova usled dolaska na vlast albanskih gradonačelnika jer su Srbi bojkotovali izbore, sukob Srba i pripadnika KFOR-a, oružani napad Srba na policiju Kosova u Banjskoj, ukidanje srpskog dinara na Kosovu.
Pripadnici albanske i srpske zajednice sa kojima je Radio Slobodna Evropa(RSE) razgovarao u Severnoj i Južnoj Mitrovici, uglavnom kažu da su razočarani u političare "od kojih im zavisi život", te da su "izgubili nadu u bolje sutra".
Istraživanje nevladine organizacije Aktiv, koje je predstavljeno 26. februara, je takođe pokazalo da vlada "duboka zabrinutost i veliko nezadovoljstvo građana srpske zajednice na Kosovu u vezi sa trenutnim političkim stanjem".
"Zabeležen je veći stepen pesimizma u odnosu na sve prethodne godine, kao rezultat rastućeg straha od mogućeg otvorenog konflikta", ključni su nalazi.
Iz Vlade Kosova i Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE da li su spremni da nastave sa implementacijom sporazuma.
Artan Muhadžiri (Muhaxhiri), sociolog i politički analitičar iz Prištine, kaže da su Kosovo i Srbija pokazale da nemaju volju da implementiraju sporazum, koji se smatra "pozitivnom osnovom za normalizaciju odnosa i predstavlja mogućnost za kvalitativni napredak".
Naim Leo Beširi iz beogradskog Instituta za evropske poslove u izjavi za RSE kaže da se Kurti i Vučić dogovaraju na međunarodnom nivou ali da na lokalnom "rade sve kako bi sabotirali sporazum".
Šta se desilo sa sporazumom?
Dvadesetak dana nakon što su Kosovo i Srbija je 27. februara 2023. godine prihvatili sporazum, koji je do tada javnosti bio poznat i kao "francusko - nemački plan", usaglašen je aneks dokument za njegovu implementaciju.Iako nije potpisan, iz EU je saopšteno da je sporazum pravno obavezujući a obaveze koje iz njega proizilaze su postale sastavni deo evropskog puta za Kosovo i Srbiju.
Ključne tačke sporazuma i aneks dokumenta
Osnovni sporazum Kosova i Srbije, pored ostalog, predviđa međusobno poštovanje nezavisnosti i teritorijalnog integriteta, priznanje dokumenata, diploma, registarskih tablica, kao i produbljivanje saradnje u oblasti ekonomije, vladavine prava, zdravlja, nestalih osoba.Takođe, Srbija se obavezala da neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, dok je Kosovo prihvatilo obavezu da srpskoj zajednici pruži određeni nivo samomenadžiranja, odnosno da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Aneks za implementaciju pak precizira da će se svi članovi sporazuma sprovoditi nezavisno jedan od drugog, da Kosovo i Srbija neće blokirati primenu nijednog člana, te da svako nepoštovanje obaveza može imati direktne negativne posledice po njihove procese pristupanja EU i financijsku pomoć koju dobijaju od EU.
Strane su trebale u roku od 30 dana da uspostave Zajednički odbor za praćenje implementacije sporazuma, kojim predsedava EU.
Međutim, visoki zvaničnici Kosova i Srbije su javnosti iznosili stavove koji aludiraju da nisu spremni pridržavati se dogovorenog.
Premijer Kosova Albin Kurti inače insistira na potpisivanju sporazuma jer, kako smatra, to je garancija da će se i Srbija pridržavati svojih obaveza. On je sredinom januara ove godine rekao i da Zajednica opština sa srpskom većinom "nije prioritet" za normalizaciju odnosa sa Srbijom, te da je ne treba izdvajati.
Zapadne diplomate su Kosovu i Srbiji oktobra prošle godine predstavile nacrt statuta za formiranje Zajednice koji je izradila EU a koji su strane u načelu prihvatile.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata rekao kako Srbija nikada neće prihvatiti da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija.
Takođe, premijerka Srbije Ana Brnabić je sredinom decembra prošle godine Evropskoj uniji poslala dopis kojim je izrazila rezerve u odnosu na obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, uključujući i aneks primene. U tom dopisu se, pored ostalog, navodi da su sporazum i aneks prihvatljivi isključivo u kontekstu koji se ne odnosi na de facto i de jure priznanje Kosova.
Šta se dešavalo na terenu?
Od svih tačaka sporazuma implementirane su samo one koje se tiču nestalih lica i priznanja registarskih oznaka.Premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su maja 2023. usvojili Deklaraciju o nestalim licima tokom rata na Kosovu, kojom su se strane obavezale da će dozvoliti pristup svim dokumentima koje poseduju, uključujući one sa oznakom "poverljivo".
Takođe, dve strane su međuosbno priznale registarske tablice, odnosno od januara ove godine više se ne prelepljuju belim nalepnicama državni simboli Kosova dok se vozila kreću na teritoriji Srbije i obrnuto.
Inače, pitanje registarskih tablica je izazvalo niz kriza na severu Kosova jer je Vlada insistirala da se u potpunosti sprovede proces preregistracije sa srpskih na kosovske. Zbog tog pitanja su Srbi napustili i kosovske institucije novembra 2022. godine, da bi krajem 2023. ipak svi svoje KM (Kosovska Mitrovica) tablice koje izdaje Srbija zamenili uglavnom sa RKS (Republika Kosovo).
Ovaj prelazak na kosovske tablice se desio nakon napada u Banjskoj na severu Kosova, kada je grupa naoružanih Srba napala policiju Kosova. Tom prilikom je ubien jedan kosovski policajac kao i trojica srpskih napadača.
Kosovo je za ovaj napad optužilo Beogard, dok je Srbija negirala bilo kakvu umešanost. Odgovornost za napad je na kraju preuzeo Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste – najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
Prethodno su Srbi na severu Kosova bojkotovali lokalne izbore što je rezultiralo dolaskom na vlast albanskih gradonačelnika. Došlo je i do eskalacije situacije krajem maja prošle godine, kada se grupa Srba sukobila sa pripadnicima KFOR-a, vojne misije NATO-a na Kosovu. EU je za ove tenzije odgovornost prebacila na Kosovo i uvela mere jer Vlada nije odgovarala na pozive oko deeskalacije.
Međunarodna zajedica sada ponovo upozorava na moguće etničke tenzije zbog odluke Centralne banke Kosova da se ukine upotreba srpskog dinara. Pripadnici srpske zajednice u dinarima imaju razna primanja iz budžeta Srbije, kao što su plate, penzije i druge novčane naknade.
Šta kažu građani?
Dušanka Kragović iz Severne Mitrovice u izjavi za RSE kaže da je očekivala da će sporazum o normalizaciji odnosa građanima doneti koristi ali više nije optimista."Ne znam, do sada sam se nešto i nadala da će biti bolje, a sada baš ništa", kaže ona i dodaje kako situacija ide na gore a kao primer pominje da ne može da primi penziju iz budžeta Srbije.
"Nadala sam se da će da bude bolje nešto ali ništa. Baš sam se razočarala. Živim od danas do sutra", kaže ona.
Slavko navodi da građani ne znaju o čemu političari pregovaraju ali, kako kaže, znaju da ne žive bolje.
"Nikada ovako nije bilo… nikakav napredak nemamo, niti omladina može da radi, nit ima posla. Zatvoreni smo ovde, sad ne možemo ni penziju da podignemo."
Alji Redža (Ali Rexha) iz Južne Mitrovice kaže kako na terenu nije bilo nikakvog napretka u poslednjih godinu dana, te da građani ne osećaju nikakve pozitivne rezultate sporazuma.
"Ne znam bogami, postali su svi dosadni. Mi smo voljni da svima bude dobro ali politika", kaže on.
Dodaje da je neophodan kompromis kako bi Srbi i Albanci mogli da žive u miru.
Špejtim (Shpejtim) Morina pak veruje da bi se odnosi Kosova i Srbije normalizovali ukoliko bi se potpisao konačni sporazum.
"Sada nije tako loše ali nam treba međusobno priznanje", kaže Morina.
Muhadžiri: Sporazum se može realizovati samo uz pritiske
Artan Muhadžiri, sociolog i politički analitičar iz Prištine ukazuje da je prošlogodišnji sporazum postignut "uz mnogo ulaganja i poteškoća", te da se verovalo da će strane biti "dovoljno mudre" da ga iskoriste."Međutim, naša surova politička nevizionarska stvarnost ga je transformisala u nešto sasvim drugo – znak nespremnosti za iskorak i simboliku ekstremnih komplikacija dijaloga", kaže on.
Muhadžiri ocenjuje i da ovaj sporazum može "ostvariti svoj puni kapacitet" samo kroz ogromne i dosledne pritiske SAD i EU.
Dodaje da su lideri Kosova i Srbije sami izabrali da "blokiraju" sporazum kroz populističke stavove, ali da će na kraju ipak morati da prihvate sve ono što odbijaju.
"Sporazum je pripreman, dizajniran, planiran, razmatran i dogovoran više meseci. Njegova konačna verzija ima za cilj da jasnije strukturira i institucionalno pozicionira položaj srpske manjine na Kosovu nakon što bude dogovoren kreativni oblik i model priznanja od strane Srbije", kaže Muhadžiri.
Beširi: Kurti i Vučić bez vizije o pomirenju
Naim Leo Beširi iz beogradskog Instituta za evropske poslove ocenjuje da je Evropska unija učinila sve što je u njihovoj moći da dve strane sa izrazito suprostavljenim stavovima dovede za pregovarački sto ali da Kurti i Vučić nemaju nikakvu viziju kako da približe dva naroda.Prema njegovoj oceni, sporazum o normalizaciji odnosa iz februara prošle godine, je najbolji dogovor "koji srpska strana može da dobije".
Beširi smatra i da predsednik Vučić treba građanima Srbije jasno da kaže da nema više nikakve ingerencije na Kosovu, kako ponovo ne bi došlo do kulminacije etničkih tenzija i ponovnih napada poput onoga u Banjskoj.
"S druge strane, ono što premijer Kurti zahteva, potpis i pečat, govori da on istinski ne želi da integriše srpsku manjinu u okviru svojih institucija. Njemu su prihvatljivi samo Srbi koji budućnost Kosova gledaju njegovim očima" kaže on.
Ocenjuje zabrinjavaujćim i to što se Kurti ne konsultuje ni sa kim oko većine odluka koje imaju uticaj na srpsku zajednicu.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa duže od 10 godina. Do sada je postignuto na desetine sporazuma, od kojih većina nije implementirana.
