Zabrana uvoza robe iz Srbije na Kosovo odrazila se i na poskupljenje nekih proizvoda na tržištu, kaže Kreshnik Bublaku, menadžer jednog tržnog centra na Kosovu.
To pokazuje da se zbog zabrane određene isporuke moraju vršiti sa udaljenijih destinacija - što direktno utiče na rast cena.
Predstavnici privrednih komora u zemlji kažu da bi Vlada trebalo da ukine ovu meru, jer, kako navode, osim što utiče na cene, utiče i na potencijalne investitore.
Vlada Kosova nije odgovorila na pitanje Radija Slobodna Evropa(RSE) da li razmišlja o ukidanju zabrane.
Odluka je usledila nakon hapšenja trojice kosovskih policajaca od strane srpskih snaga.
Premijer Kosova Albin Kurti opisao je to zaustavljanje kao bezbednosnu meru, a ne ekonomsku ili komercijalnu.
Policajci su pušteni iz pritvora da se brane sa slobode, a nastavljena je mera zaustavljanja proizvoda iz Srbije.
Od tada na Kosovo iz Srbije ulaze samo sirovine i poluproizvodi neophodni za finalnu proizvodnju, potvrđuju u Carini Kosova.
Bublaku, koji upravlja tržnim centrom "Jora centar", kaže da ova kompanija, pored domaćih proizvoda, sada obezbeđuje i proizvode direktno iz zemalja porekla u Evropskoj uniji, koje je ranije obezbeđivala Srbija ili predstavništva stranih kompanija u Srbiji.
Kako je transport duži i skuplji, neke cene su morale porasti, kaže on za RSE.
Bublaku za primjer uzima sokove "Bravo" austrijske kompanije "Rauch".
"Sokovi koje proizvodi ova kompanija poskupeli su i do 20 odsto, jer se snabdevamo iz Austrije - zemlje porekla", kaže Bublaku.
Boca od 0,5 litara ove tečnosti koštala je 55 centi u septembru 2023. a trenutno iznosi 79 centi.
RSE se obratio ogranku kompanije "Rauch" u Srbiji o gubicima koje je možda pretrpeo zabranom Kosova, ali nije dobio odgovor.
U poslednjih sedam-osam meseci neki drugi proizvodi imaju veće cene, kažu građani u anketi RSE u Prištini.
"Mlijeko, jogurt, šećer i čaj su poskupeli poslednjih meseci. Jedva uspevamo", kaže Lumnije Berisha, koja radi u firmi za održavanje i plaćena je 320 evra mesečno.
U junu prošle godine, prema podacima Kosovske agencije za statistiku, kilogram šećera prodavan je za 1,10 evra, a trenutno se kreće i do 1,40. Litar mlijeka - ovisno o proizvođaču - koštao je do 1,20, dok sada košta do 1,35.
Albana kaže da su cene nekih higijenskih potrepština već porasle.
"Deterdžent, šampon, drugi proizvodi za čišćenje...", nabraja ona.
Ove izjave ponavlja i Afrim Hyseni, vlasnik kompanije "Sharri Center", koja se bavi prodajom prehrambenih, higijenskih i tekstilnih proizvoda.
On za RSE kaže da je većinu proizvoda koji se uvoze iz Srbije zamenio proizvodima iz zemlje, regiona i EU.
Što je dalje odredište zaliha, to je skuplji transport, a zatim i cena proizvoda na tržištu, kaže on.
Osim na Kosovu, "više nas snabdevamo u Nemačkoj, Hrvatskoj i Albaniji", kaže Hyseni.
Kosovo se godinama suočava sa visokim trgovinskim deficitom, što znači da uvozi mnogo više nego što izvozi. U prosjeku godišnje uvozi robe u vrednosti od 5 milijardi eura, a izvozi manje od milijardu eura.
Srbija je dugo bila među zemljama sa najvećim prisustvom svojih proizvoda na Kosovu, koji su sada neprimjetni.
Za jedan dan ova zemlja je na Kosovo izvezla preko milion evra robe.
Od juna do decembra prošle godine - kada je na snazi bila zabrana Vlade Kosova - Srbija je na kosovsko tržište izvezla robe u vrednosti od 75 miliona evra, u poređenju sa oko 240 miliona evra, koliko je bila vrednost u istom periodu 2022. godine.
Njihovi predstavnici kažu da je cena prevoza uticala da neke cene budu veće, ali ne preciziraju više.
Izvršni direktor Američke privredne komore Arian Zeka kaže za Radio Slobodna Evropa da zabrana, osim što utiče na cene, "šteti i interesima međunarodnih kompanija, koje imaju proizvodne pogone u državi Srbiji".
"I, shodno tome, narušavaju se i interesi partnerskih država Republike Kosovo, uključujući Sjedinjene Američke Države, ali i država Evropske unije", kaže on.
Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kaže da zastoj treba da ima određeni vremenski period.
"Ne može postojati jednogodišnja zabrana iz sigurnosnih razloga", rekao je on.
Rafuna, koji je i lider komora Zapadnog Balkana, ističe da na privlačenje stranih investicija na Kosovo utiče i situacija nastala trgovinskom razmenom između Kosova i Srbije.
Potencijalni investitori, prema njegovim rečima, vide tržište Zapadnog Balkana kao jedinstveno tržište, a prepreke koje predstavlja Kosovo mogu dovesti do toga da investitori oklevaju da prošire svoj kapital na Kosovu.
"Kvalitativan, ozbiljan investitor, svetski poznat brend – koji je najbolji marketing koji dokazuje da je zemlja stabilna za ulaganja – cijelo tržište Balkana vidi kao jedinstveno tržište. Kosovo nije trebalo da pravi prepreke u prometu rob", kaže Rafuna za Radio Slobodna Evropa.
Ministar za zajednice i povratak Kosova Nenad Rašić je u prošlogodišnjoj izjavi RSE rekao da će Vlada u narednom periodu morati da poništi odluku o zabrani uvoza srpske robe, ali da očekuje da će Evropska unija ukinuti svoje kaznene mere protiv Kosova.
EU je preduzela kaznene mere protiv Kosova, uključujući otkazivanje nekih fondova i sastanaka na visokom nivou, jer Kosovo nije ispoštovalo neke od zahteva za eskalaciju situacije na severu zemlje, naseljenom većinom Srbima. Te mere ostaju na snazi.
Poslovni savezi, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, više puta su isticali da nestabilna politička situacija negativno utiče na privrede obe zemlje.
Iz raznih razloga, Kosovo je i ranije preduzimalo restriktivne mere prema proizvodima iz Srbije, što je potom dovelo do povećanja cena.
Na primjer, Vlada Kosova je krajem 2018. uvela porez, prvo 10 odsto a zatim 100 odsto, na proizvode Srbije i Bosne i Hercegovine, koji je ostao na snazi do februara 2020. godine.
Četiri meseca nakon uvođenja poreza, podaci Kosovske agencije za statistiku pokazali su da je stopa inflacije porasla - u martu 2019. iznosila je 3,3 odsto u odnosu na mart 2018. godine.
Aktuelni podaci Kosovske agencije za statistiku pokazuju da su potrošačke cene na tržištu Kosova u 2023. godini bile više za 4,9 posto u odnosu na 2022. godinu. Prema njihovim rečima, prehrambeni proizvodi su u protekloj godini poskupeli za 11,3 posto.
Na povećanje cena, međutim, uticala je i inflacija koja je počela rasti od pandemije korona virusa i uzela maha nakon što je Rusija započela rat u Ukrajini 2022. godine.
Predstavnici privrednih komora u zemlji kažu da bi Vlada trebalo da ukine ovu meru, jer, kako navode, osim što utiče na cene, utiče i na potencijalne investitore.
Vlada Kosova nije odgovorila na pitanje Radija Slobodna Evropa(RSE) da li razmišlja o ukidanju zabrane.
Zašto je Kosovo zaustavilo uvoz iz Srbije?
Vlada Kosova donela je odluku o zabrani uvoza iz Srbije 15. juna 2023. godine.Odluka je usledila nakon hapšenja trojice kosovskih policajaca od strane srpskih snaga.
Premijer Kosova Albin Kurti opisao je to zaustavljanje kao bezbednosnu meru, a ne ekonomsku ili komercijalnu.
Policajci su pušteni iz pritvora da se brane sa slobode, a nastavljena je mera zaustavljanja proizvoda iz Srbije.
Od tada na Kosovo iz Srbije ulaze samo sirovine i poluproizvodi neophodni za finalnu proizvodnju, potvrđuju u Carini Kosova.
Bublaku, koji upravlja tržnim centrom "Jora centar", kaže da ova kompanija, pored domaćih proizvoda, sada obezbeđuje i proizvode direktno iz zemalja porekla u Evropskoj uniji, koje je ranije obezbeđivala Srbija ili predstavništva stranih kompanija u Srbiji.
Kako je transport duži i skuplji, neke cene su morale porasti, kaže on za RSE.
Bublaku za primjer uzima sokove "Bravo" austrijske kompanije "Rauch".
"Sokovi koje proizvodi ova kompanija poskupeli su i do 20 odsto, jer se snabdevamo iz Austrije - zemlje porekla", kaže Bublaku.
Boca od 0,5 litara ove tečnosti koštala je 55 centi u septembru 2023. a trenutno iznosi 79 centi.
RSE se obratio ogranku kompanije "Rauch" u Srbiji o gubicima koje je možda pretrpeo zabranom Kosova, ali nije dobio odgovor.
U poslednjih sedam-osam meseci neki drugi proizvodi imaju veće cene, kažu građani u anketi RSE u Prištini.
"Mlijeko, jogurt, šećer i čaj su poskupeli poslednjih meseci. Jedva uspevamo", kaže Lumnije Berisha, koja radi u firmi za održavanje i plaćena je 320 evra mesečno.
U junu prošle godine, prema podacima Kosovske agencije za statistiku, kilogram šećera prodavan je za 1,10 evra, a trenutno se kreće i do 1,40. Litar mlijeka - ovisno o proizvođaču - koštao je do 1,20, dok sada košta do 1,35.
Albana kaže da su cene nekih higijenskih potrepština već porasle.
"Deterdžent, šampon, drugi proizvodi za čišćenje...", nabraja ona.
Ove izjave ponavlja i Afrim Hyseni, vlasnik kompanije "Sharri Center", koja se bavi prodajom prehrambenih, higijenskih i tekstilnih proizvoda.
On za RSE kaže da je većinu proizvoda koji se uvoze iz Srbije zamenio proizvodima iz zemlje, regiona i EU.
Što je dalje odredište zaliha, to je skuplji transport, a zatim i cena proizvoda na tržištu, kaže on.
Osim na Kosovu, "više nas snabdevamo u Nemačkoj, Hrvatskoj i Albaniji", kaže Hyseni.
Šta pokazuju zvanični podaci?
Podaci Carine Kosova pokazuju da je tokom protekle godine vrednost uvoza iz zemalja poput Turske, Nemačke itd. porasla u odnosu na 2022. godinu.Kosovo se godinama suočava sa visokim trgovinskim deficitom, što znači da uvozi mnogo više nego što izvozi. U prosjeku godišnje uvozi robe u vrednosti od 5 milijardi eura, a izvozi manje od milijardu eura.
Srbija je dugo bila među zemljama sa najvećim prisustvom svojih proizvoda na Kosovu, koji su sada neprimjetni.
Za jedan dan ova zemlja je na Kosovo izvezla preko milion evra robe.
Od juna do decembra prošle godine - kada je na snazi bila zabrana Vlade Kosova - Srbija je na kosovsko tržište izvezla robe u vrednosti od 75 miliona evra, u poređenju sa oko 240 miliona evra, koliko je bila vrednost u istom periodu 2022. godine.
"Da ukine zabranu"
Privredne komore na Kosovu pozivaju Vladu da ukine zabranu uvoza finalnih proizvoda iz Srbije.Njihovi predstavnici kažu da je cena prevoza uticala da neke cene budu veće, ali ne preciziraju više.
Izvršni direktor Američke privredne komore Arian Zeka kaže za Radio Slobodna Evropa da zabrana, osim što utiče na cene, "šteti i interesima međunarodnih kompanija, koje imaju proizvodne pogone u državi Srbiji".
"I, shodno tome, narušavaju se i interesi partnerskih država Republike Kosovo, uključujući Sjedinjene Američke Države, ali i država Evropske unije", kaže on.
Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kaže da zastoj treba da ima određeni vremenski period.
"Ne može postojati jednogodišnja zabrana iz sigurnosnih razloga", rekao je on.
Rafuna, koji je i lider komora Zapadnog Balkana, ističe da na privlačenje stranih investicija na Kosovo utiče i situacija nastala trgovinskom razmenom između Kosova i Srbije.
Potencijalni investitori, prema njegovim rečima, vide tržište Zapadnog Balkana kao jedinstveno tržište, a prepreke koje predstavlja Kosovo mogu dovesti do toga da investitori oklevaju da prošire svoj kapital na Kosovu.
"Kvalitativan, ozbiljan investitor, svetski poznat brend – koji je najbolji marketing koji dokazuje da je zemlja stabilna za ulaganja – cijelo tržište Balkana vidi kao jedinstveno tržište. Kosovo nije trebalo da pravi prepreke u prometu rob", kaže Rafuna za Radio Slobodna Evropa.
Ministar za zajednice i povratak Kosova Nenad Rašić je u prošlogodišnjoj izjavi RSE rekao da će Vlada u narednom periodu morati da poništi odluku o zabrani uvoza srpske robe, ali da očekuje da će Evropska unija ukinuti svoje kaznene mere protiv Kosova.
EU je preduzela kaznene mere protiv Kosova, uključujući otkazivanje nekih fondova i sastanaka na visokom nivou, jer Kosovo nije ispoštovalo neke od zahteva za eskalaciju situacije na severu zemlje, naseljenom većinom Srbima. Te mere ostaju na snazi.
Poslovni savezi, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, više puta su isticali da nestabilna politička situacija negativno utiče na privrede obe zemlje.
Iz raznih razloga, Kosovo je i ranije preduzimalo restriktivne mere prema proizvodima iz Srbije, što je potom dovelo do povećanja cena.
Na primjer, Vlada Kosova je krajem 2018. uvela porez, prvo 10 odsto a zatim 100 odsto, na proizvode Srbije i Bosne i Hercegovine, koji je ostao na snazi do februara 2020. godine.
Četiri meseca nakon uvođenja poreza, podaci Kosovske agencije za statistiku pokazali su da je stopa inflacije porasla - u martu 2019. iznosila je 3,3 odsto u odnosu na mart 2018. godine.
Aktuelni podaci Kosovske agencije za statistiku pokazuju da su potrošačke cene na tržištu Kosova u 2023. godini bile više za 4,9 posto u odnosu na 2022. godinu. Prema njihovim rečima, prehrambeni proizvodi su u protekloj godini poskupeli za 11,3 posto.
Na povećanje cena, međutim, uticala je i inflacija koja je počela rasti od pandemije korona virusa i uzela maha nakon što je Rusija započela rat u Ukrajini 2022. godine.
