Politički savjetnik Albina Kurtija, Jeton Zylfaj kazao je da premjer traži da se odvoje evropske integracije od Dijaloga sa Srbijom, jer smatra da Srbija ne pokazuje da želi normalizaciju odnosa i člansto u EU, prenosi CNN na albanskom.
"To nije novi ili ad hoc zahtjev. To je zahtjev koji je premijer postavio u kontekstu samita koji smo imali za plan rasta, gdje će biti opredeljeno dodatnih šest milijardi evra za Zapadni Balkan na osnovu učinka reformi. Dakle, plan rasta je vezan za reforme, posebno u oblasti vladavine prava, demokratizacije i ekonomskog razvoja. Kosovo je šampion u demokratskom i ekonomskom razvoju. Tako da nije u redu da sav ovaj napredak koji Kosovo ostvaruje, na kraju krajeva, zavisi od raspoloženja Srbije u dijalogu", rekao je Zylfaj.
Dodao je da je to kontekst u kome je Kurti rekao svoj uslov u Skoplju.
"Dakle, nije zahtjev da se uzajamno priznavanje izbaci iz uslovljavanja članstvom u Evropskoj uniji, jer smo toga veoma svijesni. Ni Kosovo ni Srbija ne mogu da postanu članice EU bez međusobnog priznavanja. Ali treba imati na umu da je Srbija ta koja ne želi ni Evropsku uniju ni normalizaciju odnosa. Pod ovim uslovima smatram da Kosovo ne treba kočiti, tako da je ova izjava premijera, približavanje Evropskoj uniji", samtra Kurtijev savjetnik.
Prema njegovim riječima "jasno je da Srbija ne želi normalizaciju".
"Ona ne prihvata osnovni sporazum, nije htjela da ga potpiše. Srbija je ta koja ne želi dobrosusjedstvo. U tom kontekstu, reforme i napredak Kosova ka EU ne mogu biti uslovljeni voljom Srbije za normalizacijom. Pristup Srbije je veoma destruktivan, jer sve više klizi u autokratiju. Srbija takođe treba da želi članstvo u EU i normalizaciju, ali ni ona ne želi", kaze Zylfaj.
Upitan za reakciju Evropske unije koja je saopštila da je Kurtijev zahtjev da se odvoje integracije od pitanja normalizacije i dijaloga sa Srbijom nelogičan i da EU ne želi da se problemi iz susjedstva prenose u Uniju, Zylfaj kaže da je to razumljivo.
"Naravno, niko ne donosi probleme susjedstva u EU, jer razumijemo da se konačni čin članstva, odnosno međusobno priznanje mora desiti prije članstva u EU. Ali znate da je za Srbiju otvoreno poglavlje 35. Dakle, od 35 pitanja, priznanje sa Kosovom, normalizacija je riješena na samom kraju i tako se Srbija odnosi prema njemu, kao posljednjem pitanju na svom putu članstva u EU. Zato što Srbija ne teži hitnoj normalizaciji, previše se to odlaže. Imamo problematičnog komšiju koji ne želi normalne odnose, jer neće da nas prizna. Evropska unija mora da pronađe način da obezbjedi priznanje Srbije bez ometanja demokratskog napretka i ekonomskog razvoja Kosova, ali ne i da uslovljava Kosovo jer nema logike", navodi.
Odgovarajući na pitanje da li su samo rezultati dijaloga prepreka evropskoj integraciji ili je to i pet 5 zemalja članica EU koje ne priznaju Kosovo, a od kojih su četiti i članice Natoa, Zylfaj kaže da EU ima drugačije formule u priznanju.
"U EU postoji drugačija formula, u priznanju. Razlike u prepoznavanju, ali ujedinjene u posvećenosti. To je bila formula koja je omogućila potpisivanje SSP, ali i jednoglasnu odluku o liberalizaciji viznog režima ili članstvu Kosova u strukturama. Sada imamo i status kandidata koji se mora dodjeliti, jer je Evropski sud pravde napravio podjelu u tom pravcu da je priznanje individualna stvar država EU, nije za institucije EU i potrebno je da se tako tretira. Imamo 22 zemlje EU koje priznaju nezavisnost Kosova i koje bi morale da vide posvećenost Kosova u svakom koraku i onda konačni čin članstva može biti predmet priznanja ovih pet zemalja, koje će do tada morati da pronađu put da se pridruže ovim zemljama koje su priznale Kosovo", zaključio je Zylfaj.
Izvor: Kosovo Online/CNN
Dodao je da je to kontekst u kome je Kurti rekao svoj uslov u Skoplju.
"Dakle, nije zahtjev da se uzajamno priznavanje izbaci iz uslovljavanja članstvom u Evropskoj uniji, jer smo toga veoma svijesni. Ni Kosovo ni Srbija ne mogu da postanu članice EU bez međusobnog priznavanja. Ali treba imati na umu da je Srbija ta koja ne želi ni Evropsku uniju ni normalizaciju odnosa. Pod ovim uslovima smatram da Kosovo ne treba kočiti, tako da je ova izjava premijera, približavanje Evropskoj uniji", samtra Kurtijev savjetnik.
Prema njegovim riječima "jasno je da Srbija ne želi normalizaciju".
"Ona ne prihvata osnovni sporazum, nije htjela da ga potpiše. Srbija je ta koja ne želi dobrosusjedstvo. U tom kontekstu, reforme i napredak Kosova ka EU ne mogu biti uslovljeni voljom Srbije za normalizacijom. Pristup Srbije je veoma destruktivan, jer sve više klizi u autokratiju. Srbija takođe treba da želi članstvo u EU i normalizaciju, ali ni ona ne želi", kaze Zylfaj.
Upitan za reakciju Evropske unije koja je saopštila da je Kurtijev zahtjev da se odvoje integracije od pitanja normalizacije i dijaloga sa Srbijom nelogičan i da EU ne želi da se problemi iz susjedstva prenose u Uniju, Zylfaj kaže da je to razumljivo.
"Naravno, niko ne donosi probleme susjedstva u EU, jer razumijemo da se konačni čin članstva, odnosno međusobno priznanje mora desiti prije članstva u EU. Ali znate da je za Srbiju otvoreno poglavlje 35. Dakle, od 35 pitanja, priznanje sa Kosovom, normalizacija je riješena na samom kraju i tako se Srbija odnosi prema njemu, kao posljednjem pitanju na svom putu članstva u EU. Zato što Srbija ne teži hitnoj normalizaciji, previše se to odlaže. Imamo problematičnog komšiju koji ne želi normalne odnose, jer neće da nas prizna. Evropska unija mora da pronađe način da obezbjedi priznanje Srbije bez ometanja demokratskog napretka i ekonomskog razvoja Kosova, ali ne i da uslovljava Kosovo jer nema logike", navodi.
Odgovarajući na pitanje da li su samo rezultati dijaloga prepreka evropskoj integraciji ili je to i pet 5 zemalja članica EU koje ne priznaju Kosovo, a od kojih su četiti i članice Natoa, Zylfaj kaže da EU ima drugačije formule u priznanju.
"U EU postoji drugačija formula, u priznanju. Razlike u prepoznavanju, ali ujedinjene u posvećenosti. To je bila formula koja je omogućila potpisivanje SSP, ali i jednoglasnu odluku o liberalizaciji viznog režima ili članstvu Kosova u strukturama. Sada imamo i status kandidata koji se mora dodjeliti, jer je Evropski sud pravde napravio podjelu u tom pravcu da je priznanje individualna stvar država EU, nije za institucije EU i potrebno je da se tako tretira. Imamo 22 zemlje EU koje priznaju nezavisnost Kosova i koje bi morale da vide posvećenost Kosova u svakom koraku i onda konačni čin članstva može biti predmet priznanja ovih pet zemalja, koje će do tada morati da pronađu put da se pridruže ovim zemljama koje su priznale Kosovo", zaključio je Zylfaj.
Izvor: Kosovo Online/CNN
