Podaci o dva bacača granata M93 koja su zaplenjena nakon oružanog napada u kosovskom selu Banjska nalaze se u arhivi proizvodnje fabrike Zastava oružje u Kragujevcu, proizlazi iz odgovora koji je Radio Slobodna Evropa dobio od ovog srpskog proizvođača oružja na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
Ovo je prvi put da najveća srpska fabrika oružja potvrđuje informacije koje su ranije izneli nadležni na Kosovu – da su napadači posedovali oružje proizvedeno u Srbiji.
Međutim, ono što i nakon odgovora ostaje nepoznato, jeste kada su pomenuta dva bacača granata proizvedena, kome su prodata i kako su završila u rukama grupe maskiranih napadača koja je 24. septembra napala Kosovsku policiju.
U selu Banjska je u oružanom napadu ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a nekoliko je ranjeno. U razmeni vatre ubijena su trojica napadača srpske nacionalnosti.
U Beogradu i Prištini se tim povodom vode odvojene istrage.
Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, dotadašnji potpredsednik vodeće stranke Srba na Kosovu – Srpske liste – koja uživa podršku vlasti u Beogradu.
Kosovska policija je u danima nakon napada objavljivala snimke zaplenjenog oružja.
RSE je na osnovu njih identifikovao serijske brojeve bacača granata i tim povodom je od „Zastava oružje“ zatražio dodatne informacije 2. oktobra. Konkretno, da li su u toj fabrici proizvedeni i, u tom slučaju, kome su prodati.
Nakon novinarskih pitanja bez odgovora, RSE uputio je „Zastavi oružje“ zahtev za pristup informacijama od javnog značaja 20. oktobra. Odgovor po zahtevu RSE dobio je dve nedelje kasnije.
Šta je bacač granata M93
"Automatski bacač granta M93 je pešadijsko oružje namenjeno uništavanju otkrivene i zaklonjene žive sile na daljinama do 1700 m, kao i za uništavanje lako oklopljenih borbenih vozila na daljinama do 1000 metara“, navodi se na sajtu „Zastava oružja“.
Prema opisu sa sajta, M93 funkcioniše samo sa rafalnom paljbom, ali se brzina paljbe može menjati od 50 do 400 granata u minuti, a kako se dodaje zavisno od taktičkih zahteva i „na zahtev kupca automatski bacač granata može se montirati na različite tipove borbenih vozila“.
U odgovoru na zahtev RSE odbijanje je obrazloženo argumentom da bi dostavljanje podataka „ozbiljno ugrozilo odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost“.
Takođe je navedeno i da bi ugrozilo „međunarodne odnose“, te da bi se „prekršila pravila međunarodnog arbitražnog prava“. Zbog čega postoji ovakav rizik, nije objašnjeno.
Prema Zakonu o proizvodnji i prometu naoružanja, proizvođač naoružanja i vojne opreme u obavezi je da vodi i trajno čuva evidenciju proizvedenog oružja. Ta evidencija podrazumeva podatke o vrsti, količini, serijskim brojevima, ali i o kupcima i datumima isporuka.
Nakon zaplene oružja u selu Banjska, RSE takođe je identifikovao po serijskom broju i snajper „Crna strela M93“. Iz Zastava oružje odgovorili su, na osnovu istog zahteva, da on „ne postoji u njihovoj arhivi“.
Za još jedan komad oružja – minobacač M69 koji je korišćen u napadu – navedeno je da nije deo „Zastavinog“ proizvodnog programa.
U izveštaju, u koji je RSE imao uvid, kosovske vlasti navode da je većina zaplenjenog oružja proizvedena u Srbiji.
Pozivajući se na izjave srpskih vojnih eksperata, ističu da postoje tri scenarija kako je ovo oružje ušlo na Sever Кosova – krađom u skladištima oružja u Srbiji, prodajom od strane privatnih dilera ili direktnim prenosom iz Srbije.
U izveštaju dodatno zaključuju da se „veliki broj zaplenjenog oružja ne može prodati od strane proizvođača bez dozvole države Srbije, kao i da se ne može naći na crnom tržištu“.
Nakon napada u Banjskoj, državni i vojni vrh Srbije odbacio je bilo kakvu povezanost sa naoružanom grupom. Da Srbija nije umešana, preko svog advokata poručio je i sam Milan Radoičić.
Prema navodima iz pisma koje je 29. septembra pročitao njegov advokat Goran Petronijević, Radoičić je rekao da o napadu „nikoga nije obaveštavao iz vlasti Srbije i lokalnih političkih struktura na severu Kosova“, niti je od njih imao „bilo kakvu pomoć“.
Direktor zavoda je odbio da odgovori na pitanja navodeći da je za komunikaciju sa medijima za njihovu ustanovu nadležno Ministarstvo odbrane.
Iz Ministarstva odbrane međutim, ni mesec i po dana od upućenog zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, novinari RSE nisu dobili nikakav odgovor.
Institucije Srbije do danas nisu objasnile ni na osnovu čega Više javno tužilaštvo u Beogradu tvrdi da je oružje koje je korišćeno u napadu na Kosovsku policiju u Banjskoj, stiglo iz Tuzle u Bosni i Hercegovini.
Više javno tužilaštvo u Beogradu nije odgovorilo na upit RSE da li postoje dokazi da je oružje zaista nabavljano u Tuzli, i ko je eventualno pomagao Radoičiću u transportu.
Iako je početkom oktobra u BiH najavljena istraga, Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine nije pokretalo istragu o navodima da je Radoičić oružje nabavio u Tuzli.
Portparol Tužiteljstva BiH Boris Grubešić rekao je za RSE 6. novembra da od „policijskih agencija nisu dobili nikakav izveštaj o eventualno počinjenom kaznenom delu i počiniteljima“.
Takođe, u Tužiteljstvu BiH navode da nisu dobili ni informacije od institucija susednih država.
Tužilaštvo u Beogradu tereti Radoičića za udruživanje radi krivičnih dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i za teška dela protiv opšte bezbednosti.
Među delima koja mu se stavljaju na teret u Srbiji nema terorizma, niti ubistva kosovskog policajca a za manje od 24 sata pušten je iz pritvora.
Gotovo celokupan arsenal korišćen je do sada u svim ratnim sukobima na prostorima bivše Jugoslavije. Namene su različite, ali pokrivaju širok spektar borbenih dejstava.
U već pomenutom izveštaju Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Kosova od 20. oktobra, navedeno je i da je u arsenalu oružja u Banjskoj bilo komada novije proizvodnje. Reč je o ručnim bombama M75 i ručnim raketnim bacačima – zoljama iz 2021. godine kao i o granatama 30mm srpske proizvodnje 2022.
Spisak naoružanja naveden u izveštaju sačinjen je, kako se piše, nakon zaplene „kosovskih zakonodavnih organa u saradnji sa EULEX-om i KFOR-om koji je prisustvovao i uviđaju“.
Međutim, ono što i nakon odgovora ostaje nepoznato, jeste kada su pomenuta dva bacača granata proizvedena, kome su prodata i kako su završila u rukama grupe maskiranih napadača koja je 24. septembra napala Kosovsku policiju.
U selu Banjska je u oružanom napadu ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a nekoliko je ranjeno. U razmeni vatre ubijena su trojica napadača srpske nacionalnosti.
U Beogradu i Prištini se tim povodom vode odvojene istrage.
Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, dotadašnji potpredsednik vodeće stranke Srba na Kosovu – Srpske liste – koja uživa podršku vlasti u Beogradu.
Kosovska policija je u danima nakon napada objavljivala snimke zaplenjenog oružja.
RSE je na osnovu njih identifikovao serijske brojeve bacača granata i tim povodom je od „Zastava oružje“ zatražio dodatne informacije 2. oktobra. Konkretno, da li su u toj fabrici proizvedeni i, u tom slučaju, kome su prodati.
Nakon novinarskih pitanja bez odgovora, RSE uputio je „Zastavi oružje“ zahtev za pristup informacijama od javnog značaja 20. oktobra. Odgovor po zahtevu RSE dobio je dve nedelje kasnije.
Šta iz ‘Zastave’ nisu hteli da otkriju?
Fabrika Zastava oružje, koja je proizvela identifikovane bacače granata, odbila je da dostavi podatke o tome kada su i kome oni isporučeni.Šta je bacač granata M93
"Automatski bacač granta M93 je pešadijsko oružje namenjeno uništavanju otkrivene i zaklonjene žive sile na daljinama do 1700 m, kao i za uništavanje lako oklopljenih borbenih vozila na daljinama do 1000 metara“, navodi se na sajtu „Zastava oružja“.
Prema opisu sa sajta, M93 funkcioniše samo sa rafalnom paljbom, ali se brzina paljbe može menjati od 50 do 400 granata u minuti, a kako se dodaje zavisno od taktičkih zahteva i „na zahtev kupca automatski bacač granata može se montirati na različite tipove borbenih vozila“.
U odgovoru na zahtev RSE odbijanje je obrazloženo argumentom da bi dostavljanje podataka „ozbiljno ugrozilo odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost“.
Takođe je navedeno i da bi ugrozilo „međunarodne odnose“, te da bi se „prekršila pravila međunarodnog arbitražnog prava“. Zbog čega postoji ovakav rizik, nije objašnjeno.
Prema Zakonu o proizvodnji i prometu naoružanja, proizvođač naoružanja i vojne opreme u obavezi je da vodi i trajno čuva evidenciju proizvedenog oružja. Ta evidencija podrazumeva podatke o vrsti, količini, serijskim brojevima, ali i o kupcima i datumima isporuka.
Nakon zaplene oružja u selu Banjska, RSE takođe je identifikovao po serijskom broju i snajper „Crna strela M93“. Iz Zastava oružje odgovorili su, na osnovu istog zahteva, da on „ne postoji u njihovoj arhivi“.
Za još jedan komad oružja – minobacač M69 koji je korišćen u napadu – navedeno je da nije deo „Zastavinog“ proizvodnog programa.
Šta tvrde na Kosovu?
Da su bacači granata proizvedeni u Kragujevcu navode i kosovske vlasti u preliminarnom izveštaju kosovskog ministarstva spoljnih poslova i dijaspore o Banjskoj, ažuriranim sa saznanjima prikupljenim do 20. oktobra.U izveštaju, u koji je RSE imao uvid, kosovske vlasti navode da je većina zaplenjenog oružja proizvedena u Srbiji.
Pozivajući se na izjave srpskih vojnih eksperata, ističu da postoje tri scenarija kako je ovo oružje ušlo na Sever Кosova – krađom u skladištima oružja u Srbiji, prodajom od strane privatnih dilera ili direktnim prenosom iz Srbije.
U izveštaju dodatno zaključuju da se „veliki broj zaplenjenog oružja ne može prodati od strane proizvođača bez dozvole države Srbije, kao i da se ne može naći na crnom tržištu“.
Nakon napada u Banjskoj, državni i vojni vrh Srbije odbacio je bilo kakvu povezanost sa naoružanom grupom. Da Srbija nije umešana, preko svog advokata poručio je i sam Milan Radoičić.
Prema navodima iz pisma koje je 29. septembra pročitao njegov advokat Goran Petronijević, Radoičić je rekao da o napadu „nikoga nije obaveštavao iz vlasti Srbije i lokalnih političkih struktura na severu Kosova“, niti je od njih imao „bilo kakvu pomoć“.
Još pitanja bez odgovora
RSE je od nadležnih institucija tražio podatke i o tome kako su iz sistema srpske namenske industrije do Severa Kosova stigli ručni raketobacači koji su prema identifikovanim oznakama remontovani u Remontnom zavodu Kragujevac.Direktor zavoda je odbio da odgovori na pitanja navodeći da je za komunikaciju sa medijima za njihovu ustanovu nadležno Ministarstvo odbrane.
Iz Ministarstva odbrane međutim, ni mesec i po dana od upućenog zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, novinari RSE nisu dobili nikakav odgovor.
Institucije Srbije do danas nisu objasnile ni na osnovu čega Više javno tužilaštvo u Beogradu tvrdi da je oružje koje je korišćeno u napadu na Kosovsku policiju u Banjskoj, stiglo iz Tuzle u Bosni i Hercegovini.
Više javno tužilaštvo u Beogradu nije odgovorilo na upit RSE da li postoje dokazi da je oružje zaista nabavljano u Tuzli, i ko je eventualno pomagao Radoičiću u transportu.
Iako je početkom oktobra u BiH najavljena istraga, Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine nije pokretalo istragu o navodima da je Radoičić oružje nabavio u Tuzli.
Portparol Tužiteljstva BiH Boris Grubešić rekao je za RSE 6. novembra da od „policijskih agencija nisu dobili nikakav izveštaj o eventualno počinjenom kaznenom delu i počiniteljima“.
Takođe, u Tužiteljstvu BiH navode da nisu dobili ni informacije od institucija susednih država.
Tužilaštvo u Beogradu tereti Radoičića za udruživanje radi krivičnih dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i za teška dela protiv opšte bezbednosti.
Među delima koja mu se stavljaju na teret u Srbiji nema terorizma, niti ubistva kosovskog policajca a za manje od 24 sata pušten je iz pritvora.
Šta je zaplenjeno od oružja?
Raketni bacači za napad na borbena vozila, bacači granata, brojne automatske puške, snajperska puška, vojna vozila, eksploziv, detonatori, deo su velike količine oružja i municije koje je policija Kosova zaplenila nakon napada u Banjskoj.Gotovo celokupan arsenal korišćen je do sada u svim ratnim sukobima na prostorima bivše Jugoslavije. Namene su različite, ali pokrivaju širok spektar borbenih dejstava.
U već pomenutom izveštaju Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Kosova od 20. oktobra, navedeno je i da je u arsenalu oružja u Banjskoj bilo komada novije proizvodnje. Reč je o ručnim bombama M75 i ručnim raketnim bacačima – zoljama iz 2021. godine kao i o granatama 30mm srpske proizvodnje 2022.
Spisak naoružanja naveden u izveštaju sačinjen je, kako se piše, nakon zaplene „kosovskih zakonodavnih organa u saradnji sa EULEX-om i KFOR-om koji je prisustvovao i uviđaju“.
