Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) predstavio je juče analizu pulsa javnosti pod nazivom "Istraživanje dinamike siromaštva u domaćinstvima u uslovima inflacije“. Istraživanje je imalo za cilj da procijeni stepen do kojeg je inflacija uticala na ekonomsko blagostanje ljudi na Kosovu.
Anketa je sprovedena na 1,500 domaćinstava, kao i kancelarijskim istraživanjem, saopštio je UNDP.
Nalazi pokazuju, naglašavaju, da su rashodi za osnovne potrebe, uključujući namirnice, prevoz, račune za komunalije, zdravstvo, stanarinu i obrazovanje porasli u poslednje tri uzastopne godine.
U izveštaju se ističe da su u toku 2023. godine, 59,5 odsto domaćinstava trošila 200 i više evra, što je, prema ovoj analizi, veći broj nego prošle godine – 47,8 odsto, odnosno 2021. – 38,8 odsto.
Na osnovu podataka o prihodima i liniji siromaštva od 1,85 eura po osobi dnevno (izveštaj EBRD-a: Izazovi i mogućnosti za privatne investicije 2022), predviđa se da će stopa siromaštva u 2023. biti 16 odsto. Između 2021. i 2023. godine oko 10% domaćinstava je bilo znatno siromašno, dodaje se.
Tokom ove godine i u odnosu na 2021. godinu, dodatnih 10 odsto anketiranih porodica živelo je ispod praga siromaštva od 1,85 eura po danu kada se koriguje za povećanje cena.
U izveštaju se ističe da je inflacija uticala i na mentalno i socijalno blagostanje.
"Uzrokujući poremećaje u rutinskim aktivnostima i povećan stres, što dovodi do nižeg kvaliteta života. 45 odsto ispitanika je izjavilo da im se stres i anksioznost povećavaju zbog povećanja cena“, navodi se u saopštenju.
Prilagođavanju svojih potrošačkih navika i budžeta kao odgovor na veće cene u prošloj godini, pribeglo je 69,2 odsto ispitanika.
Ogromna većina građana Kosova, navodi se, je izjavila da su zabrinuti zbog promena cena.
"Udeo je najveći među zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana – 94,1 odsto, zatim Srba – 92,2 odsto i Albanaca – 91,7 odsto“, navodi se u saopštenju.
Što se tiče etničke pripadnosti, Albanci su uglavnom zaposleni u aktivnostima vezanim za proizvodnju (16,4%), a zatim u građevinarstvu (13,3%). Sa druge strane, Srbi su uglavnom zaposleni u proizvodnim delatnostima (22%), zatim u transportu i komunikacijama (13,9%). Što se tiče zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, najviše su zaposleni u industriji – građevinarstvo (16,2%), a zatim u delatnostima vezanim za tekstil i odeću (14,5%).
Prema polu, muškarci su češće bili zaposleni u proizvodnoj industriji (19,1%), a žene u trgovini na malo (21,4%).
Ukupna stopa zaposlenosti je neznatno poboljšana, sa 34,2% zaposlenih u periodu od maja do juna 2023. godine, u poređenju sa 33,7% prethodne godine. Samozapošljavanje je takođe blago poraslo, što ukazuje na rast preduzetničkih aktivnosti, preciziraju.
Broj nezaposlenih osoba koje aktivno traže posao se smanjio, što ukazuje na vrlo blago poboljšanje tržišta rada, dok je broj onih koji su nezaposleni, a ne traže aktivno zaposlenje, opao, navodi se u saopštenju UNDP-a.
Nalazi pokazuju, naglašavaju, da su rashodi za osnovne potrebe, uključujući namirnice, prevoz, račune za komunalije, zdravstvo, stanarinu i obrazovanje porasli u poslednje tri uzastopne godine.
U izveštaju se ističe da su u toku 2023. godine, 59,5 odsto domaćinstava trošila 200 i više evra, što je, prema ovoj analizi, veći broj nego prošle godine – 47,8 odsto, odnosno 2021. – 38,8 odsto.
Na osnovu podataka o prihodima i liniji siromaštva od 1,85 eura po osobi dnevno (izveštaj EBRD-a: Izazovi i mogućnosti za privatne investicije 2022), predviđa se da će stopa siromaštva u 2023. biti 16 odsto. Između 2021. i 2023. godine oko 10% domaćinstava je bilo znatno siromašno, dodaje se.
Tokom ove godine i u odnosu na 2021. godinu, dodatnih 10 odsto anketiranih porodica živelo je ispod praga siromaštva od 1,85 eura po danu kada se koriguje za povećanje cena.
U izveštaju se ističe da je inflacija uticala i na mentalno i socijalno blagostanje.
"Uzrokujući poremećaje u rutinskim aktivnostima i povećan stres, što dovodi do nižeg kvaliteta života. 45 odsto ispitanika je izjavilo da im se stres i anksioznost povećavaju zbog povećanja cena“, navodi se u saopštenju.
Prilagođavanju svojih potrošačkih navika i budžeta kao odgovor na veće cene u prošloj godini, pribeglo je 69,2 odsto ispitanika.
Ogromna većina građana Kosova, navodi se, je izjavila da su zabrinuti zbog promena cena.
"Udeo je najveći među zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana – 94,1 odsto, zatim Srba – 92,2 odsto i Albanaca – 91,7 odsto“, navodi se u saopštenju.
Što se tiče etničke pripadnosti, Albanci su uglavnom zaposleni u aktivnostima vezanim za proizvodnju (16,4%), a zatim u građevinarstvu (13,3%). Sa druge strane, Srbi su uglavnom zaposleni u proizvodnim delatnostima (22%), zatim u transportu i komunikacijama (13,9%). Što se tiče zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, najviše su zaposleni u industriji – građevinarstvo (16,2%), a zatim u delatnostima vezanim za tekstil i odeću (14,5%).
Prema polu, muškarci su češće bili zaposleni u proizvodnoj industriji (19,1%), a žene u trgovini na malo (21,4%).
Ukupna stopa zaposlenosti je neznatno poboljšana, sa 34,2% zaposlenih u periodu od maja do juna 2023. godine, u poređenju sa 33,7% prethodne godine. Samozapošljavanje je takođe blago poraslo, što ukazuje na rast preduzetničkih aktivnosti, preciziraju.
Broj nezaposlenih osoba koje aktivno traže posao se smanjio, što ukazuje na vrlo blago poboljšanje tržišta rada, dok je broj onih koji su nezaposleni, a ne traže aktivno zaposlenje, opao, navodi se u saopštenju UNDP-a.
