Vlada Kosova je saopštila da će unaprediti hrvatski model za nacionalne manjine, kako bi se stvorio određeni nivo samomenadžiranja za srpsku zajednicu na Kosovu.
Vlada Kosova na čelu sa premijerom Albinom Kurtijem je kategorički odbacila predlog nacrta statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koji je predstavljen 2. maja u okviru dijaloga na političkom nivou. Dato je obrazloženje da je taj statut u suprotnosti sa Ustavom Kosova, iako ga je EU okarakterisala kao dobru osnovu za dalju diskusiju.
Nacrt statuta je izradio Upravljački tim, koji se sastoji od četiri pripadnika srpske zajednice. Dan nakon što je predstavio statut, Vlada Kosova je ovaj Upravljački tim raspustila.
U međuvremenu stižu pozivi od međunarodne zajednice da Vlada Kosova predstavi konkretan predlog za izradu statuta za formiranje Zajednice.
Ambasador Velike Britanije na Kosovu, Nikolas Abot, je 9. maja rekao da bi statut mogao da bude izrađen na osnovu vizije koju je premijer Kurti predstavio na sastanku u Briselu.
Na svom Twitter nalogu je napisao i da bi taj statut treba biti u skladu sa kriterijumima koje je postavila Evropska unija.
Portparol Vlade Kosova, Prparim Krueziu, u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa navodi da predlog kosovskog premijera oko regulisanja prava srpske zajednice, omogućava da se izgradi nešto novo što bi išlo u korist svih.
Nije precizirao kada bi mogao da se očekuje konkretan predlog za izradu Nacrta statuta za formiranje Zajednice.
Objasnio je da Evropska unija, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije, nije odredila nikakve rokove.
"Sutra će se premijer Kurti sastati sa izaslanikom (EU za dijalog Miroslavom) Lajčakom, sa kojim će razgovarati o daljim koracima i narednom sastanku u Briselu“, rekao je on.
U tom dokumentu se Zajednica opština sa srpskom većinom ne pominje eksplicitno, već se poziva na član 7. Osnovnog sporazuma, koji predviđa određeni nivo samomenadžiranja za srpsku zajednicu.
Vizija je, kako je sam Kurti rekao, zasnovana na hrvatskom modelu za nacionalne manjine.
Tačnije, kako preciziraju iz Vlade Kosova, dokumet oko položaja i prava Srba na Kosovu se zasniva na modelu Srpskog narodnog veća (SNV) u Hrvatskoj.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu ovog Veća, radi se o izabranom političkom, savetodavnom i koordinacionom telu, koje deluje kao samouprava Srba u Republici Hrvatskoj.
Cilj SNV-a je da se zaštite i promovišu ljudska, građanska i nacionalna prava Srba, pitanja njihovog identiteta, participacije i integracije u hrvatsko društvo.
U statutu Srpskog narodnog veća (SNV) stoji da je “neprofitno pravno lice”, odnosno da svojstvo pravne osobe stiče upisom u registar koji vodi telo nadležno za poslove opšte uprave.
Ima svoj pečat i simbole koji se utvrđuju u skladu sa hrvatskim Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina. Takođe, Srpsko narodno veće ima svoje Predsedništvo, Skupštinu, Nadzorni odbor, predsednika i Savet.
Kao neki od ciljeva delovanja Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj, navodi se promocija i ostvarivanje prava u oblasti kulture, obrazovanja, ekonomije i drugih interesa Srba, kao i zaštita nacionalnog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta.
Statut precizira i da SNV deluje, pored ostalog, na području ljudskih prava, verskih prava i sloboda, na području razvoja lokalne zajednice, održivog razvoja, razvoja ruralnih područja, poljoprivrede i preduzetništva i tako dalje.
Sarađuje sa državnim centralnim i lokalnim institucijama, s vladinim i nevladinim organizacijama i institucijama kao i s međunarodnim organizacijama.
Članovi su predstavnici srpske nacionalne manjine, koji su izabrani za članove Veća koji u Hrvatskoj funkcionišu u okviru opština na osnovu Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina.
Finanisra se iz budžeta Hrvatske ali i iz sredstava dobijenih od međunarodnih organizacija i institucija, donacija, sopstvenih prihoda, EU fondova i drugih sredstava koji su u skladu sa zakonom.
Vlada Kosova je izbor hrvatskog modela objasnila time što "sa Hrvatskom delimo zajedničku prošlost raspadom Jugoslavije“.
"Srbija je takav model prihvatila u prošlosti. Zato smatramo da je to prava referenca za dalji put u odnosima sa Srbijom“, navode za RSE iz Vlade Kosova.
Kako je rekao, sada je vreme da se Kosovo konstruktivno angažuje, te dodao da svi dogovori Kosova i Srbije moraju da se implementiraju.
Prethodno je 3. maja specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), rekao da je počeo rad na uspostavljanju Zajednice ali da mora stalno da se ide korak napred dok se ne dođe do nekog konkretnog modela.
"Ovaj proces je važan i veoma je važno da obe strane, posebno Kosovo, shvate ovaj proces ozbiljno i ubrzano rade na završetku“, rekao je on.
U međuvremenu su predstavnici kosovske opozicije rekli da je bilo očekivano što na sastanku 2. maja nije postignut dogovor oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Nenad Rašić, vidi kao pozitivan korak to što je premijer Aljbin Kurti izašao sa svojom vizijom za regulisanje položaja i prava srpske zajednice.
Kaže da taj dokument sadrži načela koja treba da budu zastupljena u statutu za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
“Počeo je proces pripremanja (izrade) statuta. To je u ovom momentu najpozitivnija stvar nakon negiranja potrebe da postoji jedan takav statut”, kaže Rašić za Radio Slobodna Evropa.
Smatra i da će u narednom periodu biti puno predloga, dopuna ili izmena statuta za formiranje Zajednice.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je 10. maja rekla da je protiv statuta koji je predstavio srpski Upravljački tim, a Vlada Kosova odbacila.
Ocenila je da "polazna tačka za izradu statuta treba da bude Ustav Kosova”.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije 2013. godine, dok su dve godine kasnije usaglašeni prncipi na osnovu kojih ona treba da bude formirana. Ustavni sud Kosova je potom utvrdio da ti principi nisu u skladu sa zakonima Kosova ali da bi mogli da se usklade.
Međutim, Srbija sve vreme insistira da se Zajednica formira u skladu sa sporazumima dok Kosovo poručuje da nisu moguća “monoetnička udruživanja”.
Nacrt statuta je izradio Upravljački tim, koji se sastoji od četiri pripadnika srpske zajednice. Dan nakon što je predstavio statut, Vlada Kosova je ovaj Upravljački tim raspustila.
U međuvremenu stižu pozivi od međunarodne zajednice da Vlada Kosova predstavi konkretan predlog za izradu statuta za formiranje Zajednice.
Ambasador Velike Britanije na Kosovu, Nikolas Abot, je 9. maja rekao da bi statut mogao da bude izrađen na osnovu vizije koju je premijer Kurti predstavio na sastanku u Briselu.
Na svom Twitter nalogu je napisao i da bi taj statut treba biti u skladu sa kriterijumima koje je postavila Evropska unija.
Šta kažu iz Vlade Kosova?
Portparol Vlade Kosova, Prparim Krueziu, u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa navodi da predlog kosovskog premijera oko regulisanja prava srpske zajednice, omogućava da se izgradi nešto novo što bi išlo u korist svih.Nije precizirao kada bi mogao da se očekuje konkretan predlog za izradu Nacrta statuta za formiranje Zajednice.
Objasnio je da Evropska unija, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije, nije odredila nikakve rokove.
"Sutra će se premijer Kurti sastati sa izaslanikom (EU za dijalog Miroslavom) Lajčakom, sa kojim će razgovarati o daljim koracima i narednom sastanku u Briselu“, rekao je on.
Šta predviđa hrvatski model za manjine?
Premijer Kosova Aljbin Kurti je nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem objavio "nacrt vizije" za regulisanje prava srpske zajednice na Kosovu.U tom dokumentu se Zajednica opština sa srpskom većinom ne pominje eksplicitno, već se poziva na član 7. Osnovnog sporazuma, koji predviđa određeni nivo samomenadžiranja za srpsku zajednicu.
Vizija je, kako je sam Kurti rekao, zasnovana na hrvatskom modelu za nacionalne manjine.
Tačnije, kako preciziraju iz Vlade Kosova, dokumet oko položaja i prava Srba na Kosovu se zasniva na modelu Srpskog narodnog veća (SNV) u Hrvatskoj.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu ovog Veća, radi se o izabranom političkom, savetodavnom i koordinacionom telu, koje deluje kao samouprava Srba u Republici Hrvatskoj.
Cilj SNV-a je da se zaštite i promovišu ljudska, građanska i nacionalna prava Srba, pitanja njihovog identiteta, participacije i integracije u hrvatsko društvo.
U statutu Srpskog narodnog veća (SNV) stoji da je “neprofitno pravno lice”, odnosno da svojstvo pravne osobe stiče upisom u registar koji vodi telo nadležno za poslove opšte uprave.
Ima svoj pečat i simbole koji se utvrđuju u skladu sa hrvatskim Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina. Takođe, Srpsko narodno veće ima svoje Predsedništvo, Skupštinu, Nadzorni odbor, predsednika i Savet.
Kao neki od ciljeva delovanja Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj, navodi se promocija i ostvarivanje prava u oblasti kulture, obrazovanja, ekonomije i drugih interesa Srba, kao i zaštita nacionalnog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta.
Statut precizira i da SNV deluje, pored ostalog, na području ljudskih prava, verskih prava i sloboda, na području razvoja lokalne zajednice, održivog razvoja, razvoja ruralnih područja, poljoprivrede i preduzetništva i tako dalje.
Sarađuje sa državnim centralnim i lokalnim institucijama, s vladinim i nevladinim organizacijama i institucijama kao i s međunarodnim organizacijama.
Članovi su predstavnici srpske nacionalne manjine, koji su izabrani za članove Veća koji u Hrvatskoj funkcionišu u okviru opština na osnovu Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina.
Finanisra se iz budžeta Hrvatske ali i iz sredstava dobijenih od međunarodnih organizacija i institucija, donacija, sopstvenih prihoda, EU fondova i drugih sredstava koji su u skladu sa zakonom.
Vlada Kosova je izbor hrvatskog modela objasnila time što "sa Hrvatskom delimo zajedničku prošlost raspadom Jugoslavije“.
"Srbija je takav model prihvatila u prošlosti. Zato smatramo da je to prava referenca za dalji put u odnosima sa Srbijom“, navode za RSE iz Vlade Kosova.
Reakcije oko statuta za formiranje Zajednce
Evropski komesar za proširenje Oliver (Varhelyi) Varhelji smatra da je nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, koji je predstavio Upravljački tim, polazna tačka za raspravu.Kako je rekao, sada je vreme da se Kosovo konstruktivno angažuje, te dodao da svi dogovori Kosova i Srbije moraju da se implementiraju.
Prethodno je 3. maja specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), rekao da je počeo rad na uspostavljanju Zajednice ali da mora stalno da se ide korak napred dok se ne dođe do nekog konkretnog modela.
"Ovaj proces je važan i veoma je važno da obe strane, posebno Kosovo, shvate ovaj proces ozbiljno i ubrzano rade na završetku“, rekao je on.
U međuvremenu su predstavnici kosovske opozicije rekli da je bilo očekivano što na sastanku 2. maja nije postignut dogovor oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Nenad Rašić, vidi kao pozitivan korak to što je premijer Aljbin Kurti izašao sa svojom vizijom za regulisanje položaja i prava srpske zajednice.
Kaže da taj dokument sadrži načela koja treba da budu zastupljena u statutu za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
“Počeo je proces pripremanja (izrade) statuta. To je u ovom momentu najpozitivnija stvar nakon negiranja potrebe da postoji jedan takav statut”, kaže Rašić za Radio Slobodna Evropa.
Smatra i da će u narednom periodu biti puno predloga, dopuna ili izmena statuta za formiranje Zajednice.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je 10. maja rekla da je protiv statuta koji je predstavio srpski Upravljački tim, a Vlada Kosova odbacila.
Ocenila je da "polazna tačka za izradu statuta treba da bude Ustav Kosova”.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije 2013. godine, dok su dve godine kasnije usaglašeni prncipi na osnovu kojih ona treba da bude formirana. Ustavni sud Kosova je potom utvrdio da ti principi nisu u skladu sa zakonima Kosova ali da bi mogli da se usklade.
Međutim, Srbija sve vreme insistira da se Zajednica formira u skladu sa sporazumima dok Kosovo poručuje da nisu moguća “monoetnička udruživanja”.
