Od kada su savjetnici francuskog predsednika i njemačkog kancelara – Emanuel Bone i Jens Plotner, krajem prošlog ljeta Vučiću i Kurtiju predstavili svoj plan za dalje rešavanje pitanja Kosova, vrlo brzo ispostaviće se da je to postala glavna vest, ali i da nijedna od strana nije javnost zvanično upoznala sa sadržinom istog.
Potvrdili su da su se obavezali na tajnovitost ovih pregovora, ali su isto tako preko medija u više navrata puštani navodni sadržaj istog.
Ispostaviće se da ono što se predstavlja kao predlog, to baš i nije. ‘Uzmi ili ostavi’, potvrdio je usred Skupštine Kosova u ponedjeljak Albin Kurti nezvanična saznanja sa diplomatskih margina. Ipak, to mu nije smetalo da i dalje tvrdi, da je i takav, plan "dobra osnova" za Kosovo, zbog čega je još jednom bio prinuđen da sluša oštre kritike svojih političkih protivnika. Da li zbog toga, ili zato što je zaista bio zauzet, poslije pauze se nije vraćao u skupštinsku salu.
Javnosti ipak kasnije dostavio govor pred poslanicima sa detaljima sadržine o kojoj pregovara već mjesecima sa Vučićem preko posrednika, a za koji je svojevremeno, 10 oktobra, kada je potvrdio da postoji takav plan, kazao da se radi samo o francusko-nemačkoj inicijativi koja želi da "da još više moći gospodinu Lajčaku“.
U nastavku objavljujemo obraćanje premijera Kurtija poslanicima.
Poštovani predsedniče Skupštine g. Glauk Konjufca,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani potpredsednici Vlade i ministri,
Poštovani građani,
Vlada Republike Kosovo izgradila je svoj strateški pristup Dijalogu sa Srbijom uz pomoć Evropske unije na osnovu dva početna cilja:
Prvo, prestanak prakse uključivanja bilo kakvog potencijalno spornog pitanja između strana u okvire Dijaloga; naš stav je bio da maksimalno o čemu se moglo razgovarati u Briselu jesu problemi primenljivosti postojećih sporazuma, odnosno onih koji su potpisani pre našeg dolaska u Vladu.
I drugo, otvaranje poglavlja pregovaračkog procesa za izgradnju dobrosusedskih spoljnih odnosa, principa međunarodnog prava kao dve nezavisne države koje su svoj odnos zasnivale na pretpostavci međusobnog priznavanja državljanstva.
Kao rezultat našeg početnog pristupa i našeg opreza prema presedanu od 2013. godine pa nadalje, visoki predstavnik Evropske Unije i potpredsednik Evropske komisije Žozep Borelj, po prvi put, u više od 12 godina dijaloga, složio se da učini veliki korak, onaj iz poziva od 18. avgusta 2022. godine, gde je sastanak na visokom nivou uokvirio u dve centralne tačke: jednu, „Opšti okvir sporazuma“ i drugu, „Aktuelna pitanja“.
Prvi put je odlučeno da se opšti okvir, odnosno onaj koji reguliše odnose Kosova i Srbije spolja (međunarodno), uključi u format briselskog dijaloga. Sastanak 18. avgusta je očigledno bio direktan rezultat pritiska naše Vlade da dijalog pređe u fazu međunarodnog uređenja odnosa Kosova i Srbije, fokusiran na uzajamno priznavanje i zasnovan na međunarodnom pravu, a ne na unutrašnja pitanja kao što je bilo u praksi od 2011. do našeg dolaska u Vladu. Dijalog za opšti okvir sporazuma, dakle, ne dijalog za dijalog, ne dijalog za upravljanje krizom.
Na sastanku 18. avgusta jasno sam stavio do znanja visokom predstavniku Borelju i predsedniku Vučiću da Kosovo više neće prihvatati dijalog koji nije za konačni sporazum o uzajmnom priznanju. Iako je sastanak završen bez konkretnih rezultata u bilateralnom planu, dao je trenutni efekat.
A ovo je poseta izaslanika 9. septembra 2022. ili predstavljanje francusko-nemačkog predloga.
Dva visoka emisara Nemačke i Francuske Jens Plotner i Emanuel Bone, zajedno sa moderatorom evropskog dijaloga Miroslavom Lajčakom, doputovali su 9. septembra 2022. godine u Prištinu. Izneli su mi predlog za međudržavnu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije na osnovu principa de fakto priznanja i njegove podrške principima Povelje Ujedinjenih Nacija (i jasnim međudržavnim principima međunarodnog prava). Izaslanici i fasilitator dijaloga su me zamolili da poštujem dva proceduralna principa dok se sa obe strane ne razjasne o daljem napretku:
Prvo, poštovanje poverljivosti dokumenta koji su oni predložili dok ne dođe do napretka u pregovaračkom procesu; da ponovim da je zahtev za poverljivost zatražen u smislu bilateralne obaveze koju ja, kao premijer, imam prema zemljama iz kojih izaslanici dolaze.
Drugo, ozbiljno razmotriti, u smislu da bi njegovo neprihvatanje ozbiljno uticalo na diplomatske i političke odnose Republike Kosovo sa državama sponzorima.
Iako je zatraženo striktno poštovanje poverljivosti njihovog dokumenta, odlučio sam da pozovem lidere tri opozicione stranke kako bih ih upoznao sa sadržajem predloga.
Pažljivo sam razmotrio francusko-nemački predlog, koji ćemo od sada zvati evropskim. Nakon detaljne analize, ustanovio sam da Predlog sadrži nekoliko karakteristika, i to:
1. Predlog se zasniva na modelu nemačko-nemačkog sporazuma iz 1972. godine i mnogim drugim sličnim modelima de fakto priznavanja državljanstva u istoriji međudržavnih odnosa (npr. sporazum Japan-Južna Koreja). Sam Ustavni sud Savezne Republike Nemačke je utvrdio (1973. godine) da je nemačko-nemački sporazum uključivao de-fakto priznavanje državljanstva jedne druge i priznavanje teritorijalnog integriteta iz perspektive međunarodnog prava;
2. Predlog je uključivao prihvatanje principa ravnopravnosti u međunarodnom sistemu od strane strana, što je ključni princip Povelje Ujedinjenih Nacija u pogledu odnosa između nezavisnih država;
3. Predlogom je takođe utvrđeno da strane priznaju principe ravnopravnosti suverena, teritorijalnog integriteta, mirnog rešavanja sukoba u odnosima Kosova i Srbije;
4. Predlog je po prvi put sadržao de fakto priznavanje državljanstva strana jedna prema drugoj. De fakto pravno ali i političko priznanje (kako ga tumače i zvanično nude izaslanici i države pokrovitelji Predloga) je neosporno u tekstu Predloga;
5. Predlog je obuhvatao priznavanje strana jedna drugoj prava državnog predstavljanja u oblasti međunarodnih odnosa;
6. Predlog je uključivao razmenu stalnih diplomatskih kancelarija, u vidu poslanstava (koje su de fakto ambasade, i koje su predstavljale normalan oblik međudržavnih odnosa pre Drugog svetskog rata);
7. Predlog je sadržao i normu o priznavanju državnih dokumenata koji imaju dejstvo međunarodnog državljanstva za građane, uključujući pasoše, jedni od drugih.
8. Predlog je, međutim, sadržao i dve norme vezane za prava srpske zajednice na Kosovu, prvu: normu kojom je određeno da će srpska zajednica imati pravo samoupravljanja „u skladu“ sa instrumentima/konvencijama Saveta Evrope, kao i svaka manjinska zajednica u državama članicama Saveta Evrope; i drugo, formalizovanje statusa Srpske Pravoslavne Crkve, što smo već uradili kroz priznavanje postojanja Crkve u našem zakonu o verskim zajednicama u Republici Kosovo.
9. Poslednja tačka 10 predviđala je pravilo da sve briselske sporazume strane moraju da sprovedu.
Vlada je komentarisala prvu verziju Predloga i zatražila njeno unapređenje ka konačnom sporazumu sa de jure priznanjem u suštini. Takođe smo zatražili uključivanje elementa tranzicione pravde za zločine počinjene na Kosovu i poštovanje vrednosti Evropske unije za obe strane, uključujući i usklađivanje strana sa politikom sankcija Rusiji (konvergencija sa Zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske unije), što je važno za odvajanje Srbije od kontrole zvanične Moskve.
Iz prvog komentara Vlade, Predlog smo ocenili kao „dobru osnovu“ za dalju raspravu. Razlozi koji su nas naveli da tako zaključimo bili su:
1. Predlog se po prvi put fokusirao na spoljne, međunarodne odnose između Kosova i Srbije; svi prethodni sporazumi su se odnosili na unutrašnje poslove Kosova i odnose Beograda i unutrašnjih poslova Republike Kosovo.
2. Predlog je zasnovan na principu reciprociteta prava i obaveza strana, odnosno Kosova i Srbije. Reciprocitet, koji je bio glavna reč prvobitnog nemačko-nemačkog sporazuma, značio je međunarodnu pretpostavku jednakosti i dostojanstvenog tretmana strana jedna prema drugoj. Predlog se u skoro svakoj normi odnosi na reciprocitet u obavezama i pravima, uključujući npr. što se tiče prava nacionalnih manjina, to je preambula Predloga, treća rečenica;
3. Predlog ima jasan, vredan i univerzalan jezik, koji odražava standard međudržavnog regulisanja političkih i pravnih odnosa između nezavisnih država;
4. Predlog je po prvi put sadržao de fakto priznavanje državljanstva strana jedna prema drugoj. De fakto pravno ali i političko priznanje (kako ga tumače i zvanično nude emisari i države pokrovitelji Predloga) je neosporno u tekstu Predloga;
5. Predlog je sadržao obavezu da se u bliskoj budućnosti realizuje konačni sporazum sa de jure priznanjem, a to će biti obaveza Srbije pre njenog članstva u Evropskoj uniji.
6. Predlog se odnosio i na prava Srba na Kosovu u smislu konvencija Saveta Evrope, od kojih je najznačajnija Okvirna konvencija za zaštitu manjina, koja je već deo Ustava Kosova (čl. 22). Dakle, maksimum koji može značiti takvo samoupravljanje je ono što Ustav predviđa već u svom članu 22. Glavni predlog nema konkretnu referencu na to šta će takvo samoupravljanje značiti, ali sve dok je gornja granica Okvirna konvencija Saveta Evrope, on implicira da bi rezultat trebalo da bude neka vrsta garancija za individualna (neteritorijalna) prava manjina, koja se zasniva na pojedincu sa pravima i po pripadnosti, a ne na institucijama ili njihovom teritorijalizovanom monopolu;
7. Jedina veoma kontroverzna tačka je ona koja se odnosi na prihvatanje primene ranijih briselskih sporazuma, od kojih su većina nažalost sporazumi koji sadrže monoetnički element, teritorijalni element i monopol predstavljanja srpske zajednice u rukama Srpske liste pod kontrolom Beograda.
Procenio sam da Plan sadrži jasne principe međunarodnog prava koji se tiču odnosa između nezavisnih država, pozivaju se na Povelju Ujedinjenih Nacija kao na dokument upućen samo nezavisnim državnim akterima i po prvi put uključuje univerzalne i civilizacijske koncepcije demokratske budućnosti partija na evropskom kontinentu.
A sada dozvolite mi da pređem na posetu izaslanika 20. januara 2023. i Evropskom planu, konačnoj verziji.
Facilitator dijaloga, Lajčak, ponudio je drugu verziju Predloga 6. decembra 2022. Druga verzija se odnosila na dva naša komentara, ali se nije pomerila ni sa jednog od principa koje je sadržao prvi dokument. Međutim, uz glavni dokument ovoga puta je bio i Plan implementacije koji je imao jasnu referencu na statut koji će izraditi Upravljački tim, obavezu proisteklu iz Sporazuma iz 2013. godine, a koji je pokazatelj koraka ka stvaranju asocijacije opština sa srpskom većinom.
Dana 20. januara 2023. godine, izaslanici koji su pratili fasilitatora Lajčaka, odnosno američki, nemački, francuski i italijanski izaslanici, dali su mu neke pozicije na ovom drugom i poslednjem sastanku:
– Jasno su mi stavili do znanja da je glavni predlog ovoga puta veoma blizak formatu „uzmi ili ostavi“. Praktično neće smeti da se otvara ili pregovara. Njihov stav je bio da ceo diplomatski i politički aparat zemalja iz kojih su došli izaslanici podržava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i da ne možemo očekivati „ne“ od Kosova jer bismo stupili na put konfrontacije sa njima;
– Takođe su mi jasno stavili do znanja da će svako odbijanje Predloga biti praćeno suprotstavljenim i kaznenim diplomatskim koracima za Kosovo i da će dovesti do ozbiljnog slabljenja poverenja između nas i njihovih zemalja.
Svoje komentare sam dao i u drugoj verziji na samom početku tog sastanka koji smo imali 20. januara ovde u Prištini, i opet u pisanoj formi. I prvi i drugi put moji komentari su u pisanoj formi. Moj stav na tom sastanku je bio da je glavni predlog u principu prihvatljiv, ali bi trebalo da sadrži više elemenata garancija i efikasnih garancija u pogledu članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, povećanje broja priznanja i redosled događaja na način da normalizacija između dve države ima smisla.
Nakon posete fasilitatora dijaloga Miroslava Lajčaka 6. februara 2023. i pojašnjenja nekih mehanizama i elemenata redosleda o kojima će se pregovarati u okviru Plana implementacije, potvrdio sam mu da je Predlog Evropske Unije dobra osnova za dalje razgovore i solidnu platformu za napredovanje. To znači da prihvatanje glavnog dokumenta ne prejudicira pregovore o Planu implementacije koji treba da sadrži elemente koji se odnose na mehanizme implementacije, redosled i razumevanje nekih od principa navedenih u glavnom predlogu.
Na osnovu toga ističem sledeće:
Prvo, prihvatanje glavnog predloga predstavlja ozbiljan napredak u međunarodnim odnosima sa Srbijom, kao dvema državama koje jedna drugoj priznaju de fakto državljanstvo;
Drugo, master plan se ne pominje asocijacijom, iako se u celosti poziva na Briselske sporazume;
I Treći, sada, glavni korak gde će se postavljati najozbiljnija pitanja u vezi sa Asocijacijom, biće u procesu pregovora o Planu implementacije. Tu, moj stav je da se Udruženje može razmatrati ukoliko su ispunjeni uslovi od 6 tačaka ili 6, principi koje sam vam ovde izneo pre nedelju dana.
Hvala vam.
Ispostaviće se da ono što se predstavlja kao predlog, to baš i nije. ‘Uzmi ili ostavi’, potvrdio je usred Skupštine Kosova u ponedjeljak Albin Kurti nezvanična saznanja sa diplomatskih margina. Ipak, to mu nije smetalo da i dalje tvrdi, da je i takav, plan "dobra osnova" za Kosovo, zbog čega je još jednom bio prinuđen da sluša oštre kritike svojih političkih protivnika. Da li zbog toga, ili zato što je zaista bio zauzet, poslije pauze se nije vraćao u skupštinsku salu.
Javnosti ipak kasnije dostavio govor pred poslanicima sa detaljima sadržine o kojoj pregovara već mjesecima sa Vučićem preko posrednika, a za koji je svojevremeno, 10 oktobra, kada je potvrdio da postoji takav plan, kazao da se radi samo o francusko-nemačkoj inicijativi koja želi da "da još više moći gospodinu Lajčaku“.
U nastavku objavljujemo obraćanje premijera Kurtija poslanicima.
Poštovani predsedniče Skupštine g. Glauk Konjufca,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani potpredsednici Vlade i ministri,
Poštovani građani,
Vlada Republike Kosovo izgradila je svoj strateški pristup Dijalogu sa Srbijom uz pomoć Evropske unije na osnovu dva početna cilja:
Prvo, prestanak prakse uključivanja bilo kakvog potencijalno spornog pitanja između strana u okvire Dijaloga; naš stav je bio da maksimalno o čemu se moglo razgovarati u Briselu jesu problemi primenljivosti postojećih sporazuma, odnosno onih koji su potpisani pre našeg dolaska u Vladu.
I drugo, otvaranje poglavlja pregovaračkog procesa za izgradnju dobrosusedskih spoljnih odnosa, principa međunarodnog prava kao dve nezavisne države koje su svoj odnos zasnivale na pretpostavci međusobnog priznavanja državljanstva.
Kao rezultat našeg početnog pristupa i našeg opreza prema presedanu od 2013. godine pa nadalje, visoki predstavnik Evropske Unije i potpredsednik Evropske komisije Žozep Borelj, po prvi put, u više od 12 godina dijaloga, složio se da učini veliki korak, onaj iz poziva od 18. avgusta 2022. godine, gde je sastanak na visokom nivou uokvirio u dve centralne tačke: jednu, „Opšti okvir sporazuma“ i drugu, „Aktuelna pitanja“.
Prvi put je odlučeno da se opšti okvir, odnosno onaj koji reguliše odnose Kosova i Srbije spolja (međunarodno), uključi u format briselskog dijaloga. Sastanak 18. avgusta je očigledno bio direktan rezultat pritiska naše Vlade da dijalog pređe u fazu međunarodnog uređenja odnosa Kosova i Srbije, fokusiran na uzajamno priznavanje i zasnovan na međunarodnom pravu, a ne na unutrašnja pitanja kao što je bilo u praksi od 2011. do našeg dolaska u Vladu. Dijalog za opšti okvir sporazuma, dakle, ne dijalog za dijalog, ne dijalog za upravljanje krizom.
Na sastanku 18. avgusta jasno sam stavio do znanja visokom predstavniku Borelju i predsedniku Vučiću da Kosovo više neće prihvatati dijalog koji nije za konačni sporazum o uzajmnom priznanju. Iako je sastanak završen bez konkretnih rezultata u bilateralnom planu, dao je trenutni efekat.
A ovo je poseta izaslanika 9. septembra 2022. ili predstavljanje francusko-nemačkog predloga.
Dva visoka emisara Nemačke i Francuske Jens Plotner i Emanuel Bone, zajedno sa moderatorom evropskog dijaloga Miroslavom Lajčakom, doputovali su 9. septembra 2022. godine u Prištinu. Izneli su mi predlog za međudržavnu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije na osnovu principa de fakto priznanja i njegove podrške principima Povelje Ujedinjenih Nacija (i jasnim međudržavnim principima međunarodnog prava). Izaslanici i fasilitator dijaloga su me zamolili da poštujem dva proceduralna principa dok se sa obe strane ne razjasne o daljem napretku:
Prvo, poštovanje poverljivosti dokumenta koji su oni predložili dok ne dođe do napretka u pregovaračkom procesu; da ponovim da je zahtev za poverljivost zatražen u smislu bilateralne obaveze koju ja, kao premijer, imam prema zemljama iz kojih izaslanici dolaze.
Drugo, ozbiljno razmotriti, u smislu da bi njegovo neprihvatanje ozbiljno uticalo na diplomatske i političke odnose Republike Kosovo sa državama sponzorima.
Iako je zatraženo striktno poštovanje poverljivosti njihovog dokumenta, odlučio sam da pozovem lidere tri opozicione stranke kako bih ih upoznao sa sadržajem predloga.
Pažljivo sam razmotrio francusko-nemački predlog, koji ćemo od sada zvati evropskim. Nakon detaljne analize, ustanovio sam da Predlog sadrži nekoliko karakteristika, i to:
1. Predlog se zasniva na modelu nemačko-nemačkog sporazuma iz 1972. godine i mnogim drugim sličnim modelima de fakto priznavanja državljanstva u istoriji međudržavnih odnosa (npr. sporazum Japan-Južna Koreja). Sam Ustavni sud Savezne Republike Nemačke je utvrdio (1973. godine) da je nemačko-nemački sporazum uključivao de-fakto priznavanje državljanstva jedne druge i priznavanje teritorijalnog integriteta iz perspektive međunarodnog prava;
2. Predlog je uključivao prihvatanje principa ravnopravnosti u međunarodnom sistemu od strane strana, što je ključni princip Povelje Ujedinjenih Nacija u pogledu odnosa između nezavisnih država;
3. Predlogom je takođe utvrđeno da strane priznaju principe ravnopravnosti suverena, teritorijalnog integriteta, mirnog rešavanja sukoba u odnosima Kosova i Srbije;
4. Predlog je po prvi put sadržao de fakto priznavanje državljanstva strana jedna prema drugoj. De fakto pravno ali i političko priznanje (kako ga tumače i zvanično nude izaslanici i države pokrovitelji Predloga) je neosporno u tekstu Predloga;
5. Predlog je obuhvatao priznavanje strana jedna drugoj prava državnog predstavljanja u oblasti međunarodnih odnosa;
6. Predlog je uključivao razmenu stalnih diplomatskih kancelarija, u vidu poslanstava (koje su de fakto ambasade, i koje su predstavljale normalan oblik međudržavnih odnosa pre Drugog svetskog rata);
7. Predlog je sadržao i normu o priznavanju državnih dokumenata koji imaju dejstvo međunarodnog državljanstva za građane, uključujući pasoše, jedni od drugih.
8. Predlog je, međutim, sadržao i dve norme vezane za prava srpske zajednice na Kosovu, prvu: normu kojom je određeno da će srpska zajednica imati pravo samoupravljanja „u skladu“ sa instrumentima/konvencijama Saveta Evrope, kao i svaka manjinska zajednica u državama članicama Saveta Evrope; i drugo, formalizovanje statusa Srpske Pravoslavne Crkve, što smo već uradili kroz priznavanje postojanja Crkve u našem zakonu o verskim zajednicama u Republici Kosovo.
9. Poslednja tačka 10 predviđala je pravilo da sve briselske sporazume strane moraju da sprovedu.
Vlada je komentarisala prvu verziju Predloga i zatražila njeno unapređenje ka konačnom sporazumu sa de jure priznanjem u suštini. Takođe smo zatražili uključivanje elementa tranzicione pravde za zločine počinjene na Kosovu i poštovanje vrednosti Evropske unije za obe strane, uključujući i usklađivanje strana sa politikom sankcija Rusiji (konvergencija sa Zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske unije), što je važno za odvajanje Srbije od kontrole zvanične Moskve.
Iz prvog komentara Vlade, Predlog smo ocenili kao „dobru osnovu“ za dalju raspravu. Razlozi koji su nas naveli da tako zaključimo bili su:
1. Predlog se po prvi put fokusirao na spoljne, međunarodne odnose između Kosova i Srbije; svi prethodni sporazumi su se odnosili na unutrašnje poslove Kosova i odnose Beograda i unutrašnjih poslova Republike Kosovo.
2. Predlog je zasnovan na principu reciprociteta prava i obaveza strana, odnosno Kosova i Srbije. Reciprocitet, koji je bio glavna reč prvobitnog nemačko-nemačkog sporazuma, značio je međunarodnu pretpostavku jednakosti i dostojanstvenog tretmana strana jedna prema drugoj. Predlog se u skoro svakoj normi odnosi na reciprocitet u obavezama i pravima, uključujući npr. što se tiče prava nacionalnih manjina, to je preambula Predloga, treća rečenica;
3. Predlog ima jasan, vredan i univerzalan jezik, koji odražava standard međudržavnog regulisanja političkih i pravnih odnosa između nezavisnih država;
4. Predlog je po prvi put sadržao de fakto priznavanje državljanstva strana jedna prema drugoj. De fakto pravno ali i političko priznanje (kako ga tumače i zvanično nude emisari i države pokrovitelji Predloga) je neosporno u tekstu Predloga;
5. Predlog je sadržao obavezu da se u bliskoj budućnosti realizuje konačni sporazum sa de jure priznanjem, a to će biti obaveza Srbije pre njenog članstva u Evropskoj uniji.
6. Predlog se odnosio i na prava Srba na Kosovu u smislu konvencija Saveta Evrope, od kojih je najznačajnija Okvirna konvencija za zaštitu manjina, koja je već deo Ustava Kosova (čl. 22). Dakle, maksimum koji može značiti takvo samoupravljanje je ono što Ustav predviđa već u svom članu 22. Glavni predlog nema konkretnu referencu na to šta će takvo samoupravljanje značiti, ali sve dok je gornja granica Okvirna konvencija Saveta Evrope, on implicira da bi rezultat trebalo da bude neka vrsta garancija za individualna (neteritorijalna) prava manjina, koja se zasniva na pojedincu sa pravima i po pripadnosti, a ne na institucijama ili njihovom teritorijalizovanom monopolu;
7. Jedina veoma kontroverzna tačka je ona koja se odnosi na prihvatanje primene ranijih briselskih sporazuma, od kojih su većina nažalost sporazumi koji sadrže monoetnički element, teritorijalni element i monopol predstavljanja srpske zajednice u rukama Srpske liste pod kontrolom Beograda.
Procenio sam da Plan sadrži jasne principe međunarodnog prava koji se tiču odnosa između nezavisnih država, pozivaju se na Povelju Ujedinjenih Nacija kao na dokument upućen samo nezavisnim državnim akterima i po prvi put uključuje univerzalne i civilizacijske koncepcije demokratske budućnosti partija na evropskom kontinentu.
A sada dozvolite mi da pređem na posetu izaslanika 20. januara 2023. i Evropskom planu, konačnoj verziji.
Facilitator dijaloga, Lajčak, ponudio je drugu verziju Predloga 6. decembra 2022. Druga verzija se odnosila na dva naša komentara, ali se nije pomerila ni sa jednog od principa koje je sadržao prvi dokument. Međutim, uz glavni dokument ovoga puta je bio i Plan implementacije koji je imao jasnu referencu na statut koji će izraditi Upravljački tim, obavezu proisteklu iz Sporazuma iz 2013. godine, a koji je pokazatelj koraka ka stvaranju asocijacije opština sa srpskom većinom.
Dana 20. januara 2023. godine, izaslanici koji su pratili fasilitatora Lajčaka, odnosno američki, nemački, francuski i italijanski izaslanici, dali su mu neke pozicije na ovom drugom i poslednjem sastanku:
– Jasno su mi stavili do znanja da je glavni predlog ovoga puta veoma blizak formatu „uzmi ili ostavi“. Praktično neće smeti da se otvara ili pregovara. Njihov stav je bio da ceo diplomatski i politički aparat zemalja iz kojih su došli izaslanici podržava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i da ne možemo očekivati „ne“ od Kosova jer bismo stupili na put konfrontacije sa njima;
– Takođe su mi jasno stavili do znanja da će svako odbijanje Predloga biti praćeno suprotstavljenim i kaznenim diplomatskim koracima za Kosovo i da će dovesti do ozbiljnog slabljenja poverenja između nas i njihovih zemalja.
Svoje komentare sam dao i u drugoj verziji na samom početku tog sastanka koji smo imali 20. januara ovde u Prištini, i opet u pisanoj formi. I prvi i drugi put moji komentari su u pisanoj formi. Moj stav na tom sastanku je bio da je glavni predlog u principu prihvatljiv, ali bi trebalo da sadrži više elemenata garancija i efikasnih garancija u pogledu članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, povećanje broja priznanja i redosled događaja na način da normalizacija između dve države ima smisla.
Nakon posete fasilitatora dijaloga Miroslava Lajčaka 6. februara 2023. i pojašnjenja nekih mehanizama i elemenata redosleda o kojima će se pregovarati u okviru Plana implementacije, potvrdio sam mu da je Predlog Evropske Unije dobra osnova za dalje razgovore i solidnu platformu za napredovanje. To znači da prihvatanje glavnog dokumenta ne prejudicira pregovore o Planu implementacije koji treba da sadrži elemente koji se odnose na mehanizme implementacije, redosled i razumevanje nekih od principa navedenih u glavnom predlogu.
Na osnovu toga ističem sledeće:
Prvo, prihvatanje glavnog predloga predstavlja ozbiljan napredak u međunarodnim odnosima sa Srbijom, kao dvema državama koje jedna drugoj priznaju de fakto državljanstvo;
Drugo, master plan se ne pominje asocijacijom, iako se u celosti poziva na Briselske sporazume;
I Treći, sada, glavni korak gde će se postavljati najozbiljnija pitanja u vezi sa Asocijacijom, biće u procesu pregovora o Planu implementacije. Tu, moj stav je da se Udruženje može razmatrati ukoliko su ispunjeni uslovi od 6 tačaka ili 6, principi koje sam vam ovde izneo pre nedelju dana.
Hvala vam.
