Američko ministarstvo finansija je Milana Radoičića stavilo na crnu listu decembra 2021. godine jer je navodni lider organizovane kriminalne grupe. Navodi se i da je takođe glavni za krijumčarenje oružja...
Da li Milan Radoičić zbrinjava ili zataškuje Srbe južno od Ibra?
Ovo pitanje se postavlja nakon što je 20. januara grupa od pedesetak nezadovoljnih pripadnika srpske zajednice južno od Ibra održala sastanak sa Radoičićem u Raški, pograničnom gradu u Srbiji.
Radoičić je od 2018. godine potpredsednik Srpske liste, najveće partije Srba na Kosovu koja deluje uz podršku Beograda. Inače se nalazi na crnoj listi SAD zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal.
Kosovo traga za njim od 2022. kada je raspisana poternica zbog zastrašivanja svedoka u slučaju Brezovica, a dovođen je i u vezu sa ubistvom srpskog opozicionog političara, Olivera Ivanovića.
Pravosudnim organima u Srbiji poznat je od 2011. godine. Tada je protiv njega i Zvonka Veselinovića, drugog biznismena sa severa Kosova, podignuta optužnica za prisvajanje 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga.
Optužnica je podignuta pred Specijalnim sudom u Beogradu, a vremenski se podudarala sa odlukom Beograda da počne dijalog sa Prištinom i pozivom Srbima sa severa Kosova da uklone barikade. Obojica su pravosnažno oslobođeni optužbi 2016. godine.
U međuvremenu, kosovsko tužilaštvo je 2019. raspisalo poternicu za Radoičićem jer se dovodi u vezu sa ubstvom Ivanovića ali je ona 2021. povučena bez ikakvog obrazloženja.
Druga poternica je raspisana 2022. u slučaju Brezovica koji se tiče nelegalne gradnje, a u koji je umešan i funkcioner Srpske liste Bratislav Nikolić. U tom slučaju Tužilaštvo iz Uroševca ga tereti za "zastrašivanje svedoka".
Uprkos tome, Radoičić je nekoliko puta boravio na Kosovu, što je potvrdila i njegova Srpska lista a u nekoliko navrata je izbegao hapšenje od strane Policije Kosova.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno je stajao u odbranu Milana Radoičića uz navode da je on jedan od onih "koji čuvaju Srbiju na Kosovu".
Američko ministarstvo finansija ga je na crnu listu stavilo decembra 2021. godine jer je navodni lider organizovane kriminalne grupe. Navodi se i da je takođe glavni za krijumčarenje oružja, a sam Radoičić se povodom ovih navoda nikada nije javno oglašavao.
Organizator ovog sastanka bio je Igor Jovanović iz opštine Gračanica, inače jedan od organizatora protesta početkom januara.
Jedna od prisutnih na ovom sastanku u petak bila je i Ljiljana Rajković, koja kao interno raseljeno lice iz Uroševca živi u Lapljem Selu, opština Gračanica kod Prištine.
Veruje da će u skorijoj budućnosti dobiti posao u nekoj od institucija Srbije, koje funkcionišu na Kosovu jer je, kako kaže, "Radoičić je rekao da će se zapošljavanje vršiti na osnovu socijalne karte".
Socijalna karta u Srbiji je jedinstvena, centralizovana evidencija u elektronskom obliku koja sadrži podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinaca i sa njim povezanih lica.
Smatra da ona spada u kategoriju socijalno ugroženih lica jer je samohrana majka dvoje dece, a godinama unazad radi kod privatnika.
Očekuje sada, kako kaže, da dobije "državni posao".
"Prioritet mi je državna institucija, kod privatnika ima posla ali malo je plaćen", kaže Rajković za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Sličan stav imaju i drugi koji su bili na sastanku sa Radoičićem. Uz uslov anonimnosti, neki od njih (identitet poznat redakciji RSE) navode da veruju da je Milan Radoičić "čovek koji se pita za sve" i da zato smatraju da će dobiti posao.
RSE je kontaktirao Srpsku listu u vezi ovih navoda, ali odgovor do objave ovog teksta nije stigao.
U srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu institucije koje rade u sistemu Srbije poput privremenih opštinskih organa, Centar za socijalni rad, Pošta, Zavod za zapošljavanje, Fond za penzijsko i zdravstveno osiguranje i sl.
Takođe, sve obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije a zaposleni u tim institucijama dobijaju i takozvani "kosovski dodatak" na platu. Radi se o dodatku od 50 odsto, na osnovnu platu.
Opozicioni političar Branimir Stojanović iz Gračanice smatra da je Radoičić za njegovo delovanje dobio dozvolu "nekoga iz sistema Srbije" što je, prema njegovoj oceni, "fatalno za srpski narod na Kosovu".
"Svako odlučivanje koje nije istitucionalno, koje nije uređeno već predstavlja volju nekog pojedinca ko god on bio, nije dobro. I dok god se tako bude odlučivalo neće biti nade da se nešto suštinski menja", navodi Stojanović i podvlači da se na taj način "zanemaruju vitalni interesi Srba na Kosovu".
RSE tako nešto nije uspeo da potvrdi od svojih sagovornika koji su bili na sastanku sa Radoičićem.
Stojanović, inače bivši zamenik premijera Kosova u vladi Ise Mustafa i bivši gradonačelnik Gračanice u kosovskom sistemu, smatra da je većina na sastanak sa Radoičićem otišla jer nisu zaposleni a ne zbog načina na koji se vrši zapošljavanje u srpskim institucijama.
Tvrdi i da je organizator protesta zapravo aktivista Srpske liste, te da je cela priča "obračun unutar klanova, jer su mnogi prevareni i slagani".
"Pred izbore (kosovske, lokalne, održanim oktobra 2021.) je obećavano sve i svašta, različita radna mesta i onda naravno nisu ispunili ta obećanja", kaže Stojanović i dodaje da se većina protesta organizuje iz lične koristi a ne zbog "opšte društvene koristi".
Navodi da je sastanak sa Milanom Radoičićem "bio veoma kvalitetan, direktan i bez ikakve pripremne procedure".
"Nezadovoljni ljudi su podržali moju inicijativu da se redosled zapošljavanja ubuduće isključivo vrši po socijalnoj karti. U toku ove nedelje objavićemo javno kada će početi upis u prostorijama privremenog organa Priština, kako bi se utvrdio njihov socijalni status", objašnjava Jovanović za RSE.
Navodi da će on učestvovati u izradi socijalne karte kao inicijator protesta nezadovoljnih građana.
Podvlači da veruju "vrhu Srpske liste" jer je na sastanku u Raški sa Radoičićem 20. januara dogovoreno da se reše i druga pitanja koja muče Srbe na teritoriji opštine Gračanica, kao što je dobijanje ugovora za stanove koje su pre 12 godina dobili od kosovskog Ministarstva za zajednice i povratak.
Gotovo isti protesti su se održavali i u Gračanici kod Prištine, Pasjanu i Vitini kod Gnjilana i Osojanu kod Peći. Međutim, nakon nekog vremena učesnici protesta bi se povlačili uz obrazloženje da im je iz vrha Srpske liste ili od strane "predstavnika države Srbije" obećano da će njihovi problemi biti rešeni.
Ipak, nije se javno govorilo ko tačno "pregovara" sa nezadovoljnim građanima.
U međuvremenu su pojedinci dobili posao u srpskom sistemu ali ima i onih koji nisu, ali više ne podižu glas.
Ovo pitanje se postavlja nakon što je 20. januara grupa od pedesetak nezadovoljnih pripadnika srpske zajednice južno od Ibra održala sastanak sa Radoičićem u Raški, pograničnom gradu u Srbiji.
Radoičić je od 2018. godine potpredsednik Srpske liste, najveće partije Srba na Kosovu koja deluje uz podršku Beograda. Inače se nalazi na crnoj listi SAD zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal.
Kosovo traga za njim od 2022. kada je raspisana poternica zbog zastrašivanja svedoka u slučaju Brezovica, a dovođen je i u vezu sa ubistvom srpskog opozicionog političara, Olivera Ivanovića.
Backgrounder: Ko je Milan Radoičić?
Milan Radoičić je u politiku ušao 2018. godine kao potpredsednik Srpske liste par meseci nakon što je ubijen opozicioni srpski političar Oliver Ivanović. Pre toga je bio biznismen sa severa Kosova.Pravosudnim organima u Srbiji poznat je od 2011. godine. Tada je protiv njega i Zvonka Veselinovića, drugog biznismena sa severa Kosova, podignuta optužnica za prisvajanje 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga.
Optužnica je podignuta pred Specijalnim sudom u Beogradu, a vremenski se podudarala sa odlukom Beograda da počne dijalog sa Prištinom i pozivom Srbima sa severa Kosova da uklone barikade. Obojica su pravosnažno oslobođeni optužbi 2016. godine.
U međuvremenu, kosovsko tužilaštvo je 2019. raspisalo poternicu za Radoičićem jer se dovodi u vezu sa ubstvom Ivanovića ali je ona 2021. povučena bez ikakvog obrazloženja.
Druga poternica je raspisana 2022. u slučaju Brezovica koji se tiče nelegalne gradnje, a u koji je umešan i funkcioner Srpske liste Bratislav Nikolić. U tom slučaju Tužilaštvo iz Uroševca ga tereti za "zastrašivanje svedoka".
Uprkos tome, Radoičić je nekoliko puta boravio na Kosovu, što je potvrdila i njegova Srpska lista a u nekoliko navrata je izbegao hapšenje od strane Policije Kosova.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno je stajao u odbranu Milana Radoičića uz navode da je on jedan od onih "koji čuvaju Srbiju na Kosovu".
Američko ministarstvo finansija ga je na crnu listu stavilo decembra 2021. godine jer je navodni lider organizovane kriminalne grupe. Navodi se i da je takođe glavni za krijumčarenje oružja, a sam Radoičić se povodom ovih navoda nikada nije javno oglašavao.
Kako je došlo do sastanka i koji su zaključci?
Milan Radoičić se u ime vrha Srpske liste sastao sa pripadnicima srpske zajednice sa centralnog Kosova koji su se početkom januara pobunili protiv netransparentnog, stranačkog i rodbinskog zapošljavanja u srpskim institucijama koje funkcionišu na Kosovu, ali i protiv duplih plata funkcionera Srpske liste.Organizator ovog sastanka bio je Igor Jovanović iz opštine Gračanica, inače jedan od organizatora protesta početkom januara.
Jedna od prisutnih na ovom sastanku u petak bila je i Ljiljana Rajković, koja kao interno raseljeno lice iz Uroševca živi u Lapljem Selu, opština Gračanica kod Prištine.
Veruje da će u skorijoj budućnosti dobiti posao u nekoj od institucija Srbije, koje funkcionišu na Kosovu jer je, kako kaže, "Radoičić je rekao da će se zapošljavanje vršiti na osnovu socijalne karte".
Socijalna karta u Srbiji je jedinstvena, centralizovana evidencija u elektronskom obliku koja sadrži podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinaca i sa njim povezanih lica.
Smatra da ona spada u kategoriju socijalno ugroženih lica jer je samohrana majka dvoje dece, a godinama unazad radi kod privatnika.
Očekuje sada, kako kaže, da dobije "državni posao".
"Prioritet mi je državna institucija, kod privatnika ima posla ali malo je plaćen", kaže Rajković za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Sličan stav imaju i drugi koji su bili na sastanku sa Radoičićem. Uz uslov anonimnosti, neki od njih (identitet poznat redakciji RSE) navode da veruju da je Milan Radoičić "čovek koji se pita za sve" i da zato smatraju da će dobiti posao.
RSE je kontaktirao Srpsku listu u vezi ovih navoda, ali odgovor do objave ovog teksta nije stigao.
U srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu institucije koje rade u sistemu Srbije poput privremenih opštinskih organa, Centar za socijalni rad, Pošta, Zavod za zapošljavanje, Fond za penzijsko i zdravstveno osiguranje i sl.
Takođe, sve obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije a zaposleni u tim institucijama dobijaju i takozvani "kosovski dodatak" na platu. Radi se o dodatku od 50 odsto, na osnovnu platu.
Ko je ovlastio Radoičića da "ugovara" poslove?
RSE se obratio i Kancelariji za Kosovo u Vladi Srbije sa upitom ko je ovlastio Milana Radoičića da "ugovara" poslove za Srbe južno od Ibra ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.Opozicioni političar Branimir Stojanović iz Gračanice smatra da je Radoičić za njegovo delovanje dobio dozvolu "nekoga iz sistema Srbije" što je, prema njegovoj oceni, "fatalno za srpski narod na Kosovu".
"Svako odlučivanje koje nije istitucionalno, koje nije uređeno već predstavlja volju nekog pojedinca ko god on bio, nije dobro. I dok god se tako bude odlučivalo neće biti nade da se nešto suštinski menja", navodi Stojanović i podvlači da se na taj način "zanemaruju vitalni interesi Srba na Kosovu".
Da li se "guši" glas Srba?
Stojanović kaže i da su pojedinci nezadovoljni rezultatom tog sastanka jer ono što su doživeli je "neka vrsta prekora što su uopšte protestvovali".RSE tako nešto nije uspeo da potvrdi od svojih sagovornika koji su bili na sastanku sa Radoičićem.
Stojanović, inače bivši zamenik premijera Kosova u vladi Ise Mustafa i bivši gradonačelnik Gračanice u kosovskom sistemu, smatra da je većina na sastanak sa Radoičićem otišla jer nisu zaposleni a ne zbog načina na koji se vrši zapošljavanje u srpskim institucijama.
Tvrdi i da je organizator protesta zapravo aktivista Srpske liste, te da je cela priča "obračun unutar klanova, jer su mnogi prevareni i slagani".
"Pred izbore (kosovske, lokalne, održanim oktobra 2021.) je obećavano sve i svašta, različita radna mesta i onda naravno nisu ispunili ta obećanja", kaže Stojanović i dodaje da se većina protesta organizuje iz lične koristi a ne zbog "opšte društvene koristi".
Odgovor oranizatora protesta
Organizator protesta Igor Jovanović ne demantuje da je aktivista Srpske liste ali podvlači da on u nijednom trenutku nije zastupao svoje interese, niti interese pojedinaca već "svih onih koji su ugroženi".Navodi da je sastanak sa Milanom Radoičićem "bio veoma kvalitetan, direktan i bez ikakve pripremne procedure".
"Nezadovoljni ljudi su podržali moju inicijativu da se redosled zapošljavanja ubuduće isključivo vrši po socijalnoj karti. U toku ove nedelje objavićemo javno kada će početi upis u prostorijama privremenog organa Priština, kako bi se utvrdio njihov socijalni status", objašnjava Jovanović za RSE.
Navodi da će on učestvovati u izradi socijalne karte kao inicijator protesta nezadovoljnih građana.
Podvlači da veruju "vrhu Srpske liste" jer je na sastanku u Raški sa Radoičićem 20. januara dogovoreno da se reše i druga pitanja koja muče Srbe na teritoriji opštine Gračanica, kao što je dobijanje ugovora za stanove koje su pre 12 godina dobili od kosovskog Ministarstva za zajednice i povratak.
Raniji protesti
Ovo nije prvi put da se pripadnici srpske zajednice južno od Ibra bune protiv duplih plata, stranačkog i rodbinskog zapošljavanja.Gotovo isti protesti su se održavali i u Gračanici kod Prištine, Pasjanu i Vitini kod Gnjilana i Osojanu kod Peći. Međutim, nakon nekog vremena učesnici protesta bi se povlačili uz obrazloženje da im je iz vrha Srpske liste ili od strane "predstavnika države Srbije" obećano da će njihovi problemi biti rešeni.
Ipak, nije se javno govorilo ko tačno "pregovara" sa nezadovoljnim građanima.
U međuvremenu su pojedinci dobili posao u srpskom sistemu ali ima i onih koji nisu, ali više ne podižu glas.
