Nekadašnji predsjednik Ustavnog suda Kosova, prof.dr Enver Hasani je u Jutarnjem program RTK2 govorio o izboru premijera i raspodjeli ministarskih pozicija nevećinskim zajednicama.
Da li je glasanjem za premijera u parlamentu prije izbora predsjednika Kosova prekršen zakon?
Nije to pitanje zakona, već redosljeda ustavnih organa. Po tom redosljedu na Kosovu i u ostalim zemljama sa parlamentarnom demokratijom poslije konstuisanja skupštine slijedi i izbor šefa države. U tom smislu, taj redosljed nije ispoštovan, ali da li će to imati ustavne posljedice, to zavisi od ostalih okolnosti.
Od kojih okolnosti zavisi?
Zavisi od toga, kada bi se našlo pred Ustavnim sudom, šta bi Ustavni sud rekao. Dobro je što su formirani organi. Koliko vidim, tu nema volje kao ranije, da se ganjaju, što je dobro. Mislim ne treba Ustavni sud opterećivati svakakvim ustavnim pitanjima. Ustav i Zakon se svakodnevno krše, ali ima kršenja koja ne utiču na proces i bezazlena su, tako da ja ne vidim da postoji volja da se to pitanje pokrene pred Ustavnim sudom.
S obzirom da na predhodnim parlamentarnim izborima odlukom Ustavnog suda Albin Kurti nije mogao da bude kandidat za poslanika, da li on može obavljati funkciju premijera?
Moj odgovor na ovo pitanje je isti kao i na prethodno. Po toj odluci koja je bila čudna, ja sam to rekao, koja nije nimalo profesionalna, oni su zabranili svakom ko ima neki precident (sudska presuda kojom je doneta odluka o konkretnom predmetu) da bude poslanik, a u obrazloženju se govori o čistoti javne figure, ne samo poslanika, tako da sam prilično siguran da bi, kada bi se to pitanje pokrenulo pred Ustavnim sudom, ishod bi bio isti. Juče sam čuo predsjednika parlamentarne grupe LDK-a da će oni to pokrenuti, ali sumnjam da ima volje, ali nema logike da bi sud u vezi poslanika doneo drugačiju odluku od pređašnje.
Srpska lista je najavila da će se žaliti Ustavnom sudu, smatrajući da im sleduju dva ministarstva?
Mogu samo u načelu da kažem kako je po Ustavu koji sankcioniše tzv. konsencionalnu demokratiju na Kosovu, po kojoj sve zajednice, sva vjerska, jezička i etnička raznolikost treba da se reflektuje u svakom korenu ustavnih organa. U ovom smislu znam da su potrebne i konsultacije, a ako se ne radi o ministrima i zamjenicima ministara koji su članovi pralamenta, potrebna je i formalna odluka, to znači – neki parlament unutar parlamenta postoji na Kosovu, što se tiče nevećinskih zajednica. Ne znam da li su završene konsultacije, a to znači konsultacije sa svih 20 poslanika i da njih 20 odlučuje o ovom tećem ministru, isto je i za zamjenike minstara, funkcijama koje im sleduju kada Vlada ima više od 12 ministarstva. Tu treba voditi računa da li su završene konsultacije, kako treba i da li postoje dokazi. Vlada to treba da dokazuje, ako se nađe pred Ustavnim sudom, da su izvršene konsultacije. Bez konsultacija, ako se radi o ministru van parlamenta, koji nije član parlamenta, potrebna je i formalna odluka - 50+1, što znači 11 nevećinskih poslanika. Sad ne znam kakvo je stanje, ali ovo je Ustavno pravilo, rekao je u Jutarnjem programu RTK2 nekadašnji predsjednik Ustavnog suda Kosova, prof.dr Enver Hasani.
Nije to pitanje zakona, već redosljeda ustavnih organa. Po tom redosljedu na Kosovu i u ostalim zemljama sa parlamentarnom demokratijom poslije konstuisanja skupštine slijedi i izbor šefa države. U tom smislu, taj redosljed nije ispoštovan, ali da li će to imati ustavne posljedice, to zavisi od ostalih okolnosti.
Od kojih okolnosti zavisi?
Zavisi od toga, kada bi se našlo pred Ustavnim sudom, šta bi Ustavni sud rekao. Dobro je što su formirani organi. Koliko vidim, tu nema volje kao ranije, da se ganjaju, što je dobro. Mislim ne treba Ustavni sud opterećivati svakakvim ustavnim pitanjima. Ustav i Zakon se svakodnevno krše, ali ima kršenja koja ne utiču na proces i bezazlena su, tako da ja ne vidim da postoji volja da se to pitanje pokrene pred Ustavnim sudom.
S obzirom da na predhodnim parlamentarnim izborima odlukom Ustavnog suda Albin Kurti nije mogao da bude kandidat za poslanika, da li on može obavljati funkciju premijera?
Moj odgovor na ovo pitanje je isti kao i na prethodno. Po toj odluci koja je bila čudna, ja sam to rekao, koja nije nimalo profesionalna, oni su zabranili svakom ko ima neki precident (sudska presuda kojom je doneta odluka o konkretnom predmetu) da bude poslanik, a u obrazloženju se govori o čistoti javne figure, ne samo poslanika, tako da sam prilično siguran da bi, kada bi se to pitanje pokrenulo pred Ustavnim sudom, ishod bi bio isti. Juče sam čuo predsjednika parlamentarne grupe LDK-a da će oni to pokrenuti, ali sumnjam da ima volje, ali nema logike da bi sud u vezi poslanika doneo drugačiju odluku od pređašnje.
Srpska lista je najavila da će se žaliti Ustavnom sudu, smatrajući da im sleduju dva ministarstva?
Mogu samo u načelu da kažem kako je po Ustavu koji sankcioniše tzv. konsencionalnu demokratiju na Kosovu, po kojoj sve zajednice, sva vjerska, jezička i etnička raznolikost treba da se reflektuje u svakom korenu ustavnih organa. U ovom smislu znam da su potrebne i konsultacije, a ako se ne radi o ministrima i zamjenicima ministara koji su članovi pralamenta, potrebna je i formalna odluka, to znači – neki parlament unutar parlamenta postoji na Kosovu, što se tiče nevećinskih zajednica. Ne znam da li su završene konsultacije, a to znači konsultacije sa svih 20 poslanika i da njih 20 odlučuje o ovom tećem ministru, isto je i za zamjenike minstara, funkcijama koje im sleduju kada Vlada ima više od 12 ministarstva. Tu treba voditi računa da li su završene konsultacije, kako treba i da li postoje dokazi. Vlada to treba da dokazuje, ako se nađe pred Ustavnim sudom, da su izvršene konsultacije. Bez konsultacija, ako se radi o ministru van parlamenta, koji nije član parlamenta, potrebna je i formalna odluka - 50+1, što znači 11 nevećinskih poslanika. Sad ne znam kakvo je stanje, ali ovo je Ustavno pravilo, rekao je u Jutarnjem programu RTK2 nekadašnji predsjednik Ustavnog suda Kosova, prof.dr Enver Hasani.
