Gary McKinnon je škotski stručnjak za računarske sisteme i programer, koji je u periodu od 2000. do 2002. godine samostalno izveo hakerske napade na najzaštićenije cyber sisteme u SAD-u.
Iako godinama stručnjaci i eksperti za sajber sigurnost, kao i brojne državne agencije i zemlje širom sveta upozoravaju na veliki porast aktivnosti hakera, činjenica je da ‘virtuelni svet’ nikad nije bio nesigurniji. Tome je doprinela i masovna raširenost smartfona tableta, laptopova, kao i sveprisutnost bežičnih mreža (WiFi, 4G i 5G).
Sa druge strane, same države često uveravaju svoje građane da ‘su pobednice u ratu sa sajber kriminalcima i hakerima’. Da je to daleko od istine, pokazuju i brojne međunarodne afere sa krađama podataka korisnika (poput Cambridge Analytica), kao i sve ćešći napadi ‘državnih hakera’, zapravo obaveštajnih struktura Kine, Rusije i Irana na računarske i internetske sisteme u SAD i Evropi, upravo one infrastrukture od koje za pristup globalnoj mreži zavise i građani Balkana.
Snowden je bio jedan od najbitnijih analitičara podataka (data analyst) unutar NSA, te je imao pristup gotovo svim najvećim tajnama američkog obaveštajnog aparata. Činjenica da se Snowden nakon otkrivanja njegovih aktivnosti, te ‘curenja’ podataka američkim i britanskim medijima našao u Rusiji (najverovatnije uz pomoć kineskih saradnika) baca senku na njegove tvrdnje.
Takođe, Snowden je prošle godine postao državljanin Rusije, ličnim ukazom predsednika Vladimira Putina. Ono što je Snowden dostavio medijima i nekadašnjem projektu ‘WikiLeaks’ samo je potvrdilo ono što su stručnjaci i novinari manje-više i sami znali – Vlada SAD, uz pomoć svojih saveznika, ima tehnološke mogućnosti da prati praktično sve smartfone i računare povezane na internet – pa čak i one koji nikada nisu bili na mreži.
U scenariju dostojnom akcionih filmova, McKinnon je uspeo da dođe do podataka koji su bili toliko neverovatni, da su istražitelji u SAD i Velikoj Britaniji u prvi mah ‘odmahivali rukom’ – niko, zapravo nije mogao da poveruje da sisteme NASA, Pentagona i Mornarice (US Navy) može uspešno da napadne samo jedan čovek, koristeći običan kućni računar.
Gary McKinnon nije imao ni brzi pristup internetu, već je napade vršio koristeći dial-up modem od 56 kilobajta u sekundi, koji je i u to vreme bio izuzetno spor. Za samo godinu dana, od 2001. do 2002, McKinnon je izvršio čak 97 napada na sajber infrastrukturu bezbednosnog aparata SAD. Na jednom od napadnutih računara u vojnoj bazi ‘Earle Naval Weapons Station’, on je napisao ‘Your security is very bad’ (Vaš sistem bezbednosti je veoma loš).
Napadnuti računar je bio tzv. ‘front system’, glavni računar za kontrolu, te je usled ovog napada prestala sa radom i cela mornarička mreža u bazi od preko 300 računara. Američki tužioci su kasnije izneli optužbe da je McKinnon sa ovih računara preuzimao tajne podatke, te da je neke fajlove i trajno obrisao, što je izazvalo štetu od gotovo milion dolara.
Nakon otkrića ovih napada i podizanja optužnice u SAD, te zahteva za njegovo izručenje, McKinnon se pojavio u medijima, i to na britanskom BBC-u. On je 2006. otkrio da je na jednom od kompjutera NASA, u koji je uspeo da uđe, pronašao ‘foldere sa stotinama fotografija nepoznatih letelica u svemiru’. McKinnon je tvrdio da je na letelicama bilo obeležja SAD, ali i drugih zemalja, poput Kanade i Australije.
‘Koristili su običan Windows OS, na mnogim računarima čak nije bilo ni korisničke šifre’ – McKinnon je bio ubeđen da je u pitanju ‘tajni svemirski program SAD i drugih zemalja’. Zapravo, on je najverovatnije ‘naleteo’ na fotografije upravo lansiranih špijunskih satelita američke ‘ Nacionalne Kancelarije za Izviđanje ‘ (NRO, National Reconnaissance Office). Rad ove agencije je obavijen velom tajne, daleko više nego kada je u pitanju FBI, pa čak i CIA. Javno je poznato da ona upravlja’ sazvežđem’ (constelation) špijunskih satelita SAD, te informacijama koje sa njih stižu.
To bi i značilo da velike neprijateljske sile takođe mogu bez većih problema da upadnu u računare Pentagona, NASA i Vojske SAD. Administracije Busha Mlađeg, te nakon njega i Baracka Obame, su bile preokupirane podrškom zemalja saveznica, na prvom mestu Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Kanade za aktivnosti u Iraku i Avganistanu, te su ‘slučaj McKinnon’ stavile nisko na lisu prioriteta. Po američkom federalnom ‘Aktu o stranoj špijunaži’ (Foreign Spying and intelligence Act), McKinnonu je bila zaprećena kazna od čak 60 godina.
Krajem 2012. godine, tadašnja premijerka Velike Britanije Theresa May je i zvanično blokirala izručenje Garyja McKinnona SAD, navodeći kao razlog ‘brojne povrede njegovih ljudskih prava u dotadašnjem procesu’. Kasnije britanska vlada je otkrila i da je McKinnonovo zdravstveno stanje igralo veliku ulogu u ovoj odluci, budući da je on imao nekoliko ozbiljnih zdravstvenih tegoba.
Deceniju kasnije, mnogi stručnjaci smatraju da su slike ‘nepoznatih letelica’, koje je McKinnon pronašao na računarima NASA, zapravo bili špijunski sateliti ‘Aquila’ i ‘Gemini’, kao i neimenovani satelit kodnog imena ‘USA-161’. ‘Dugačka letelica sa zastavom SAD’, za koju je McKinnon tvrdio da je bila ‘vanzemaljska po svom izgledu’, je najverovatnije bio četvrti vojni satelit, ‘USA-237’, lansiran iz baze ‘Cape Canaveral’ u proleće 2002.
On je bio deo tajnog sazvežđa satelita ‘Orion’, namenjenih tzv. ‘Orbital SIGINT’ – prikupljanju obaveštajnih podataka sa kopna i mora iz orbite, korišćenjem naprednih kamera i senzora, te topografskih radara (LiDAR). Veruje se da je većina ovih satelita i dalje aktivna, pre svega na praćenju aktivnosti Ruske i Kineske mornarice.
Sa druge strane, same države često uveravaju svoje građane da ‘su pobednice u ratu sa sajber kriminalcima i hakerima’. Da je to daleko od istine, pokazuju i brojne međunarodne afere sa krađama podataka korisnika (poput Cambridge Analytica), kao i sve ćešći napadi ‘državnih hakera’, zapravo obaveštajnih struktura Kine, Rusije i Irana na računarske i internetske sisteme u SAD i Evropi, upravo one infrastrukture od koje za pristup globalnoj mreži zavise i građani Balkana.
Kad Pentagon ostane bez riječi
Slučaj Edwarda Snowdena, bivšeg visoko rangiranog analitičara najtajnovitije američke bezbednosne agencije NSA (National Security Agency) godinama je punio stupce kako stručne štampe, tako i tabloida. ‘Slučaj Snowden’ je pokazao da ni same agencije širom sveta ne mogu imati potpuno poverenje u svoje zaposlene, kao ni u to da li su oni zapravo dvostruki (pa i trostruki) agenti. Stručnjaci za bezbednost se slažu da su danas podaci daleko vredniji od bilo kog oružja, te velike sile u svetu rade ‘24 sata’ da bi se ‘dokopale’ internih planova i informacija svojih protivnika.Snowden je bio jedan od najbitnijih analitičara podataka (data analyst) unutar NSA, te je imao pristup gotovo svim najvećim tajnama američkog obaveštajnog aparata. Činjenica da se Snowden nakon otkrivanja njegovih aktivnosti, te ‘curenja’ podataka američkim i britanskim medijima našao u Rusiji (najverovatnije uz pomoć kineskih saradnika) baca senku na njegove tvrdnje.
Takođe, Snowden je prošle godine postao državljanin Rusije, ličnim ukazom predsednika Vladimira Putina. Ono što je Snowden dostavio medijima i nekadašnjem projektu ‘WikiLeaks’ samo je potvrdilo ono što su stručnjaci i novinari manje-više i sami znali – Vlada SAD, uz pomoć svojih saveznika, ima tehnološke mogućnosti da prati praktično sve smartfone i računare povezane na internet – pa čak i one koji nikada nisu bili na mreži.
Slučaj McKinnon
Sa druge strane, u potpunoj suprotnosti od ‘planetarne zvezde’ Snowdena, samo su bezbednosni stručnjaci i tehnološki analitičari upoznati sa slučajem Garyja McKinnona. McKinnon je škotski stručnjak za računarske sisteme i programer, koji je u periodu od 2000. do 2002. godine samostalno izveo hakerske napade na najzaštićenije sajber sisteme u SAD.U scenariju dostojnom akcionih filmova, McKinnon je uspeo da dođe do podataka koji su bili toliko neverovatni, da su istražitelji u SAD i Velikoj Britaniji u prvi mah ‘odmahivali rukom’ – niko, zapravo nije mogao da poveruje da sisteme NASA, Pentagona i Mornarice (US Navy) može uspešno da napadne samo jedan čovek, koristeći običan kućni računar.
Gary McKinnon nije imao ni brzi pristup internetu, već je napade vršio koristeći dial-up modem od 56 kilobajta u sekundi, koji je i u to vreme bio izuzetno spor. Za samo godinu dana, od 2001. do 2002, McKinnon je izvršio čak 97 napada na sajber infrastrukturu bezbednosnog aparata SAD. Na jednom od napadnutih računara u vojnoj bazi ‘Earle Naval Weapons Station’, on je napisao ‘Your security is very bad’ (Vaš sistem bezbednosti je veoma loš).
Napadnuti računar je bio tzv. ‘front system’, glavni računar za kontrolu, te je usled ovog napada prestala sa radom i cela mornarička mreža u bazi od preko 300 računara. Američki tužioci su kasnije izneli optužbe da je McKinnon sa ovih računara preuzimao tajne podatke, te da je neke fajlove i trajno obrisao, što je izazvalo štetu od gotovo milion dolara.
Nakon otkrića ovih napada i podizanja optužnice u SAD, te zahteva za njegovo izručenje, McKinnon se pojavio u medijima, i to na britanskom BBC-u. On je 2006. otkrio da je na jednom od kompjutera NASA, u koji je uspeo da uđe, pronašao ‘foldere sa stotinama fotografija nepoznatih letelica u svemiru’. McKinnon je tvrdio da je na letelicama bilo obeležja SAD, ali i drugih zemalja, poput Kanade i Australije.
‘Koristili su običan Windows OS, na mnogim računarima čak nije bilo ni korisničke šifre’ – McKinnon je bio ubeđen da je u pitanju ‘tajni svemirski program SAD i drugih zemalja’. Zapravo, on je najverovatnije ‘naleteo’ na fotografije upravo lansiranih špijunskih satelita američke ‘ Nacionalne Kancelarije za Izviđanje ‘ (NRO, National Reconnaissance Office). Rad ove agencije je obavijen velom tajne, daleko više nego kada je u pitanju FBI, pa čak i CIA. Javno je poznato da ona upravlja’ sazvežđem’ (constelation) špijunskih satelita SAD, te informacijama koje sa njih stižu.
Politika iznad obavještajnih službi
Izručenje McKinnona SAD su tražili svi zvaničnici Pentagona i Bele Kuće od 2004 do 2011. Ipak, još nakon otkrića ovih sajber napada, bivši agenti američkih službi, kao i brojni stručnjaci su upozoravali da je zapravo ‘najbolje da se sve zaboravi’. Razlog je bio vrlo jednostavan – ako SAD nastave sa zahtevima za izručenje, te počne dug i neizvestan proces pred američkim institucijama, Pentagon i sama Bela kuća bi na neki način ‘priznali’ da su najosetljivije američke tajne i sistemi zapravo – vrlo lako dostupni i hakerima-pojedincima (McKinnonovo ime na internetu je bilo ‘Solo’ – sam, usamljenik).To bi i značilo da velike neprijateljske sile takođe mogu bez većih problema da upadnu u računare Pentagona, NASA i Vojske SAD. Administracije Busha Mlađeg, te nakon njega i Baracka Obame, su bile preokupirane podrškom zemalja saveznica, na prvom mestu Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Kanade za aktivnosti u Iraku i Avganistanu, te su ‘slučaj McKinnon’ stavile nisko na lisu prioriteta. Po američkom federalnom ‘Aktu o stranoj špijunaži’ (Foreign Spying and intelligence Act), McKinnonu je bila zaprećena kazna od čak 60 godina.
Krajem 2012. godine, tadašnja premijerka Velike Britanije Theresa May je i zvanično blokirala izručenje Garyja McKinnona SAD, navodeći kao razlog ‘brojne povrede njegovih ljudskih prava u dotadašnjem procesu’. Kasnije britanska vlada je otkrila i da je McKinnonovo zdravstveno stanje igralo veliku ulogu u ovoj odluci, budući da je on imao nekoliko ozbiljnih zdravstvenih tegoba.
Deceniju kasnije, mnogi stručnjaci smatraju da su slike ‘nepoznatih letelica’, koje je McKinnon pronašao na računarima NASA, zapravo bili špijunski sateliti ‘Aquila’ i ‘Gemini’, kao i neimenovani satelit kodnog imena ‘USA-161’. ‘Dugačka letelica sa zastavom SAD’, za koju je McKinnon tvrdio da je bila ‘vanzemaljska po svom izgledu’, je najverovatnije bio četvrti vojni satelit, ‘USA-237’, lansiran iz baze ‘Cape Canaveral’ u proleće 2002.
On je bio deo tajnog sazvežđa satelita ‘Orion’, namenjenih tzv. ‘Orbital SIGINT’ – prikupljanju obaveštajnih podataka sa kopna i mora iz orbite, korišćenjem naprednih kamera i senzora, te topografskih radara (LiDAR). Veruje se da je većina ovih satelita i dalje aktivna, pre svega na praćenju aktivnosti Ruske i Kineske mornarice.
