Izbori u Nemačkoj Manji Bundestag, manje kandidata i sve starije biračko tijelo
U Njemačkoj su danas otvorena birališta za izbor 630 poslanika novog saziva Bundestaga.
Na prevremenim parlamentarnim izborima pravo glasa ima 59,2 miliona građana.
Birališta su otvorena od osam do 18 časova.
Uz 59,2 miliona birača, koliko ih prema proceni saveza za statistiku Destatis ima u samoj Nemačkoj, pravo glasa ima i više od tri miliona nemačkih državljana u inostranstvu, za koje će ovogodišnje glasanje zbog kratkih rokova biti problematičnije nego inače, pišu nemački mediji.
Na izborima se za funkciju kancelara takmiči pet stranačkih kandidata, iako formalno šefa vlade tek posle izbora bira novi saziv Bundestaga.
Za kancelarske kandidate su svoje lidere predložili demohrišćani (CDU i CSU), socijaldemokratska SPD, Zeleni, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i levičarsko-populistički Savez Sara Vagenkneht (Sahra Wagenknecht, BSW).
Centralna izborna komisija odobrila je učešće 41 partije, ali će samo 29 zaista i izaći na izbore, od kojih neke samo u nekim saveznim pokrajinama. Izborni prag iznosi pet odsto.
Broj kandidata na izbornim listama je 4.506, i on je značajno manji nego na izborima 2021. godine, kada ih je bilo 6.211.
Nešto manje od jedne trećine kandidata su žene.
Na izborima će se za reizbor boriti i 80 odsto sadašnjih poslanika u Bundestagu, koji je sa dosadašnjih 736 mandata ujedno i najveći izabrani donji dom nekog parlamenta u svetu.
Predstojeći izbori se održavaju po novom izbornom zakonu koji unosi kombinaciju većinskog i proporcionalnog izbornog sistema. Jedan od ciljeva izmene zakona bio je i da se smanji broj mandata u glomaznom parlamentu, pa se u nedelju bira 630 poslanika.
Na celoj teritoriji Savezne Republike Nemačke ima 299 izbornih jedinica, koje su određene tako da u njima živi približno isti broj stanovnika, bez obzira na broj građana sa pravom glasa.
Izbore karakterišu izrazite demografske promene. Na izborima 2021. godine u samoj Nemačkoj je moglo da glasa 61,2 miliona ljudi.
U sadašnjem biračkom telu, više od 40 odsto građana je prevalilo šezdesetu godinu, a jedna četvrtina je starija od 70 godina.
Mlađi od 30 godina čine svega 13,3 odsto biračkog tela. Mladih koji prvi put mogu da glasaju ima 2,3 miliona, odnosno oko četiri odsto.
Za kontrolu izbora i procesa brojanja glasova i za održavanje reda na biralištima biće angažovano čak 650.000 volontera.
Parlamentarni izbori su redovno bili planirani za narednu jesen, ali su, posle raspada nemačke vladajuće tročlane koalicije SPD, Zelenih i liberalne FDP, raspisani privremeni.
Prema novijim anketama, najveće poverenje građana, oko 30 odsto, uživaju donedavno opoziciona demohrišćanska CDU i njen lider i kandidat za kancelara Fridrih Merc (Friedrich Merz).
Birališta su otvorena od osam do 18 časova.
Uz 59,2 miliona birača, koliko ih prema proceni saveza za statistiku Destatis ima u samoj Nemačkoj, pravo glasa ima i više od tri miliona nemačkih državljana u inostranstvu, za koje će ovogodišnje glasanje zbog kratkih rokova biti problematičnije nego inače, pišu nemački mediji.
Na izborima se za funkciju kancelara takmiči pet stranačkih kandidata, iako formalno šefa vlade tek posle izbora bira novi saziv Bundestaga.
Za kancelarske kandidate su svoje lidere predložili demohrišćani (CDU i CSU), socijaldemokratska SPD, Zeleni, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i levičarsko-populistički Savez Sara Vagenkneht (Sahra Wagenknecht, BSW).
Centralna izborna komisija odobrila je učešće 41 partije, ali će samo 29 zaista i izaći na izbore, od kojih neke samo u nekim saveznim pokrajinama. Izborni prag iznosi pet odsto.
Broj kandidata na izbornim listama je 4.506, i on je značajno manji nego na izborima 2021. godine, kada ih je bilo 6.211.
Nešto manje od jedne trećine kandidata su žene.
Na izborima će se za reizbor boriti i 80 odsto sadašnjih poslanika u Bundestagu, koji je sa dosadašnjih 736 mandata ujedno i najveći izabrani donji dom nekog parlamenta u svetu.
Predstojeći izbori se održavaju po novom izbornom zakonu koji unosi kombinaciju većinskog i proporcionalnog izbornog sistema. Jedan od ciljeva izmene zakona bio je i da se smanji broj mandata u glomaznom parlamentu, pa se u nedelju bira 630 poslanika.
Na celoj teritoriji Savezne Republike Nemačke ima 299 izbornih jedinica, koje su određene tako da u njima živi približno isti broj stanovnika, bez obzira na broj građana sa pravom glasa.
Izbore karakterišu izrazite demografske promene. Na izborima 2021. godine u samoj Nemačkoj je moglo da glasa 61,2 miliona ljudi.
U sadašnjem biračkom telu, više od 40 odsto građana je prevalilo šezdesetu godinu, a jedna četvrtina je starija od 70 godina.
Mlađi od 30 godina čine svega 13,3 odsto biračkog tela. Mladih koji prvi put mogu da glasaju ima 2,3 miliona, odnosno oko četiri odsto.
Za kontrolu izbora i procesa brojanja glasova i za održavanje reda na biralištima biće angažovano čak 650.000 volontera.
Parlamentarni izbori su redovno bili planirani za narednu jesen, ali su, posle raspada nemačke vladajuće tročlane koalicije SPD, Zelenih i liberalne FDP, raspisani privremeni.
Prema novijim anketama, najveće poverenje građana, oko 30 odsto, uživaju donedavno opoziciona demohrišćanska CDU i njen lider i kandidat za kancelara Fridrih Merc (Friedrich Merz).
