Iako mnogi smatraju digitalni novac za veoma siguran, a svakako sigurniji od tradicionalnih valuta, i za njega ipak važe tržišna pravila.
Pre nedelju dana Turska je izdala međunarodnu poternicu za osnivačem jedne od kompanija za trgovinu kripto-valutama. Turske vlasti sumnjaju da se Faruk Fatih Ozer krije u Albaniji, te da u svom posedu ima dve milijarde dolara u kripto-valutama.
Zbog povezanosti sa njegovom kompanijom ‘Thodex’, turske vlasti su takođe uhapsile još 62 ljudi u osam gradova. Turske vlasti su toliko odlučne da im Ozer bude isporučen, da je čak i turski ministar unutrašnjih poslova Suleyman Soylu to lično zatražio od svog albanskog kolege. Inače, Turska planira da zabrani korišćenje svih kripto-valuta od 1. maja ove godine.
Danas je nemoguće naći kompaniju koja svoje proizvode ne prodaje na internetu u nekom obliku, a često su tu u pitanju i više načina za onlajn kupovinu, naročito kada su u pitanju odeća, obuća, tehnika i slični proizvodi.
Američki kompjuterski naučnik David Chaum je 1983. godine stvorio prvi softver koji je omogućavao slanje i primanje digitalnog novca. Svoj izum je nazvao “E-cash”, a kasnije ga je preimenovao u “Digicash”.
Ovaj softver je bio prvi koji je koristio i enkripciju u softveru kao standard – do tada su čak i velike banke koristile BBS ili Telex računarske konekcije, koje su se zasnivale na običnom tekstu.
Kineski naučnik Wei Dai je 1998. godine stvorio “b-money”, vrstu digitalnog novca koji se anonimno mogao slati i primati putem interneta. U isto vreme i američka bezbednosna agencija NSA (National Security Agency) objavljuje CAEC, svoju verziju softvera za digitalne valute.
Pravi izumitelj bitcoina još uvek nije poznat javnosti. Godine 2009. se na internetu pojavilo nekoliko verzija bitcoin softvera, kao i opis načina na koji on funkcioniše. Autor je bio programer pod pseudonimom Satoshi Nakamoto.
Bitcoin je prvi digitalni novac koji je koristio SHA-256 sistem enkripcije, za koji se i danas smatra da se ne može hakovati ili dekriptovati (barem ne bez izuzetno moćnih računara, kojih ima desetak u celom svetu). Centralna banka Velike Britanije je prva prihvatila bitcoin kao validnu valutu 2014. godine.
Pravi identitet Satoshi Nakamotoa ni danas nije poznat. Mnogi su tvrdili da je u pitanju Hal Finney, pionir na polju kriptografije, koji je i zvanično bio prvi korisnik bitcoina. Veliki broj stručnjaka smatra da je Satoshi pseudonim Nila Szaba, poznatog računarskog eksperta, koji je 90-ih i sam kreirao digitalni novac pod imenom “bit gold”.
Bitcoin je najpopularniji digitalni novac – procenjuje se da ukupan broj “digitalnih novčića” prelazi vrednost od 853 milijarde dolara. Većina novinara i stručnjaka širom sveta smatra da se radi o Elonu Musku, osnivaču kompanija Tesla i Space X. Dogecoin je još jedna popularna kripto – valuta, koja je nastala kao šala, sa gotovo nikakvom vrednošću od 0,04 dolara. Ime je dobila po popularnom japanskom animiranom psu Shiba Inu, na internetu poznatom kao ‘Doge’. Popularnost ovog lika se ubrzo pretvorila u realnu vrednost – dogecoin je stigao do vrednosti od čak 10 milijardi dolara, a njegova trenutna vrednost i dalje raste stopom od 6,3 odsto.
Ipak, prošlog petka bitcoin je na berzama pao za 14 odsto, što je za čak 23 odsto manje od njegove najviše dostignute vrednosti. Procenjuje se da je za nedelju dana pada ove valute izbrisana čak jedna trećina tržišne vrednosti kripto-valuta, što je gotovo 250 milijardi dolara, a najveći gubitak se dogodio za samo 24 sata. Pad bitcoina je počeo kada je američki predsednik Džo Bajden najavio novi set zakona koji će regulisati kripto-valute i trgovanje ‘digitalnim novcem’ na berzama. Ethereum, druga po popularnosti kripto-valuta takođe je zabeležila pad vrednosti od 5 odsto.
Analitičari na Wall Streetu smatraju da bi ovaj novi set zakona mogao da pomogne Bajdenu da uspostavi i finansira svoj dugo najavljivani program ‘American Famillies Plan’ koji bi pomogao porodicama sa decom, a koje su na granici siromaštva. Granicom siromaštva se u SAD smatra prosečna četvoročlana porodica koja godišnje ima prihode manje od 26 hiljada dolara.
Milan Đorđević, IT stručnjak, kaže da ovakve promene ne treba da čude.
“Bitcoin i kripto-valute su toliko popularne da su u njih počele da ulažu i velike međunarodne banke, investicioni fondovi i hedge fondovi. Procene su da sve digitalne valute zajedno imaju tržišnu valuaciju od čak 1.5 triliona dolara, pa ne čudi i da su velike zemlje, kao i Evropska unija, zainteresovane za njihovo regulisanje. Takođe, pojavom novih vrsta digitalnih valuta, kao što je slučaj sa najnovijim NFT-ima, veliki broj ljudi će moći da ‘stvara’ sopstvenu digitalnu vrednost, i da je plasira na onlajn tržištu kapitala”, objašnjava Đorđević.
Tu su i aplikacije za smartfone poput Enjin i ‘S!NG’ koje vam omogućavaju da bilo koji digitalni fajl, sliku ili multi-mediju koju ste stvorili zaštitite NFT algoritmom (NFT, non-fungible token) i kao takav unikatni proizvod ponudite prodaju na specijalizovanim portalima. Cene ovakvih ‘umetničkih dela’ su poslednjih meseci u velikom usponu, pa nije retkost da se prodaju i za nekoliko miliona dolara.
Zbog povezanosti sa njegovom kompanijom ‘Thodex’, turske vlasti su takođe uhapsile još 62 ljudi u osam gradova. Turske vlasti su toliko odlučne da im Ozer bude isporučen, da je čak i turski ministar unutrašnjih poslova Suleyman Soylu to lično zatražio od svog albanskog kolege. Inače, Turska planira da zabrani korišćenje svih kripto-valuta od 1. maja ove godine.
Budućnost koja nije sigurna
Iako mnogi smatraju kripto-valute ‘prolaznom modom’ u finansijskom poslovanju, one su zapravo prisutne više od jedne decenije. Često nazivane i kriptovalute (eng. cryptocurrency, od latinskog kryptos – sakriven, tajan), digitalne kripto-valute su nastale kao odgovor globalnog tržišta koje sve više trgovinsku razmenu obavlja putem interneta, na onlajn prodavnicama, kao što su Amazon, eBay ili kineski gigant Ali Baba.Danas je nemoguće naći kompaniju koja svoje proizvode ne prodaje na internetu u nekom obliku, a često su tu u pitanju i više načina za onlajn kupovinu, naročito kada su u pitanju odeća, obuća, tehnika i slični proizvodi.
Američki kompjuterski naučnik David Chaum je 1983. godine stvorio prvi softver koji je omogućavao slanje i primanje digitalnog novca. Svoj izum je nazvao “E-cash”, a kasnije ga je preimenovao u “Digicash”.
Ovaj softver je bio prvi koji je koristio i enkripciju u softveru kao standard – do tada su čak i velike banke koristile BBS ili Telex računarske konekcije, koje su se zasnivale na običnom tekstu.
Kineski naučnik Wei Dai je 1998. godine stvorio “b-money”, vrstu digitalnog novca koji se anonimno mogao slati i primati putem interneta. U isto vreme i američka bezbednosna agencija NSA (National Security Agency) objavljuje CAEC, svoju verziju softvera za digitalne valute.
Pravi izumitelj bitcoina još uvek nije poznat javnosti. Godine 2009. se na internetu pojavilo nekoliko verzija bitcoin softvera, kao i opis načina na koji on funkcioniše. Autor je bio programer pod pseudonimom Satoshi Nakamoto.
Bitcoin je prvi digitalni novac koji je koristio SHA-256 sistem enkripcije, za koji se i danas smatra da se ne može hakovati ili dekriptovati (barem ne bez izuzetno moćnih računara, kojih ima desetak u celom svetu). Centralna banka Velike Britanije je prva prihvatila bitcoin kao validnu valutu 2014. godine.
Pravi identitet Satoshi Nakamotoa ni danas nije poznat. Mnogi su tvrdili da je u pitanju Hal Finney, pionir na polju kriptografije, koji je i zvanično bio prvi korisnik bitcoina. Veliki broj stručnjaka smatra da je Satoshi pseudonim Nila Szaba, poznatog računarskog eksperta, koji je 90-ih i sam kreirao digitalni novac pod imenom “bit gold”.
Bitcoin je najpopularniji digitalni novac – procenjuje se da ukupan broj “digitalnih novčića” prelazi vrednost od 853 milijarde dolara. Većina novinara i stručnjaka širom sveta smatra da se radi o Elonu Musku, osnivaču kompanija Tesla i Space X. Dogecoin je još jedna popularna kripto – valuta, koja je nastala kao šala, sa gotovo nikakvom vrednošću od 0,04 dolara. Ime je dobila po popularnom japanskom animiranom psu Shiba Inu, na internetu poznatom kao ‘Doge’. Popularnost ovog lika se ubrzo pretvorila u realnu vrednost – dogecoin je stigao do vrednosti od čak 10 milijardi dolara, a njegova trenutna vrednost i dalje raste stopom od 6,3 odsto.
Ipak, prošlog petka bitcoin je na berzama pao za 14 odsto, što je za čak 23 odsto manje od njegove najviše dostignute vrednosti. Procenjuje se da je za nedelju dana pada ove valute izbrisana čak jedna trećina tržišne vrednosti kripto-valuta, što je gotovo 250 milijardi dolara, a najveći gubitak se dogodio za samo 24 sata. Pad bitcoina je počeo kada je američki predsednik Džo Bajden najavio novi set zakona koji će regulisati kripto-valute i trgovanje ‘digitalnim novcem’ na berzama. Ethereum, druga po popularnosti kripto-valuta takođe je zabeležila pad vrednosti od 5 odsto.
Analitičari na Wall Streetu smatraju da bi ovaj novi set zakona mogao da pomogne Bajdenu da uspostavi i finansira svoj dugo najavljivani program ‘American Famillies Plan’ koji bi pomogao porodicama sa decom, a koje su na granici siromaštva. Granicom siromaštva se u SAD smatra prosečna četvoročlana porodica koja godišnje ima prihode manje od 26 hiljada dolara.
Milan Đorđević, IT stručnjak, kaže da ovakve promene ne treba da čude.
“Bitcoin i kripto-valute su toliko popularne da su u njih počele da ulažu i velike međunarodne banke, investicioni fondovi i hedge fondovi. Procene su da sve digitalne valute zajedno imaju tržišnu valuaciju od čak 1.5 triliona dolara, pa ne čudi i da su velike zemlje, kao i Evropska unija, zainteresovane za njihovo regulisanje. Takođe, pojavom novih vrsta digitalnih valuta, kao što je slučaj sa najnovijim NFT-ima, veliki broj ljudi će moći da ‘stvara’ sopstvenu digitalnu vrednost, i da je plasira na onlajn tržištu kapitala”, objašnjava Đorđević.
Napravi svoj Bitkoin
Tržište opreme za ‘proizvodnju’ bitcoina je ogromno i meri se u milijardama dolara, a naročito su za njega zainteresovane tzv. HPC kompanije (High performance computing, visoko efikasna obrada podataka). Tako je kompanija Nvidia predstavila nedavno svoju posebnu karticu za bitkoine, CMP 30HX. Ovaj hardver može da radi brzinom od 26MH (mega hash) u sekundi, što je izuzetno brzo kada je u pitanju stvaranje bitkoina (ono se nekada naziva i ‘rudarenje’). Takođe, mnogi se odlučuju i za kupovinu klasičnih grafičkih kartica iz popularne GTX serije, koje takođe imaju slične performanse, budući da imaju isti procesor TU116. Onlajn prodavnica Amazon je takođe prepuna raznog hardvera za bitkoine. Budući da ovakvi računari troše i dosta električne energije, većina korisnika se sada oslanja na specijalizovane ASIC računare (aplication specific Integrated, računar za specijalnu namenu).Tu su i aplikacije za smartfone poput Enjin i ‘S!NG’ koje vam omogućavaju da bilo koji digitalni fajl, sliku ili multi-mediju koju ste stvorili zaštitite NFT algoritmom (NFT, non-fungible token) i kao takav unikatni proizvod ponudite prodaju na specijalizovanim portalima. Cene ovakvih ‘umetničkih dela’ su poslednjih meseci u velikom usponu, pa nije retkost da se prodaju i za nekoliko miliona dolara.
