51,7 miliona eura Srbija dobija pretfinansiranje iz Plana rasta EU, Kosovo još ne
Evropska komisija je prebacila sredstva za prethodno finansiranje iz Evropskog plana rasta na Srbiju. Na ovaj način, Kosovo ostaje jedina zemlja u regionu koja još nije imala koristi od ovog paketa.
Bez konstituisanja parlamenta i formiranja nove vlade u zemlji, neophodne procedure da Kosovo počne finansijski da koristi ovaj plan ne mogu biti završene, piše RTK2.
Pored procesa reformi koji se primjenjuje na svaku zemlju u regionu, Kosovo i Srbija imaju dodatni uslov koji se odnosi na konstruktivan pristup strana u dijalogu.
Prošle godine, Srbija je pismeno podnela Evropskoj komisiji potvrdu da ostaje posvećena Ohridskom sporazumu, nešto što je takođe pismeno osporila prije dvije godine.
Ova potvrda je bila neophodna da bi se dokazalo da Srbija, zapravo, ima konstruktivan pristup procesu normalizacije odnosa sa Kosovom. Ista pozitivna procena važi i za Kosovo.
Iako je Srbija prethodno završila neophodne procedure za dobijanje sredstava iz Plana rasta, prva isplata je odložena zbog unutrašnjih problema u zemlji.
Situacija se pogoršala kada je predsjednik Srbije posjetio Moskvu, ignorišući upozorenja Brisela. Ovi događaji bili su među razlozima za odlaganje prve isplate, dok se čekalo da se tenzije smire kako se ne bi stvorio utisak da se srpsko rukovodstvo nagrađuje za negovanje zvaničnih odnosa sa Moskvom.
Evropska komisija je takođe isplatila prefinansiranje Sjevernoj Makedoniji (24,4 miliona eura, u martu 2025. godine), Albaniji (30 miliona eura, u martu 2025. godine) i Crnoj Gori (12,5 miliona eura, u maju 2025. godine).
Dodatna sredstva za pretfinansiranje, u obliku bespovratne pomoći i zajmova, će takođe biti usmerena kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) radi unapređenja infrastrukture u ovim zemljama (28,1 milion eura za Sjevernu Makedoniju, 34,5 miliona eura za Albaniju, 14,4 miliona eura za Crnu Goru).
„Kosovo i dalje mora da ispuni iste proceduralne uslove da bi takođe dobilo pretfinansiranje, uključujući ratifikaciju Sporazuma o Instrumentu i Sporazuma o zajmu, dok Bosna i Hercegovina još uvijek nije podnela konačnu Reformsku agendu“, navodi se u saopštenju.
Pored procesa reformi koji se primjenjuje na svaku zemlju u regionu, Kosovo i Srbija imaju dodatni uslov koji se odnosi na konstruktivan pristup strana u dijalogu.
Prošle godine, Srbija je pismeno podnela Evropskoj komisiji potvrdu da ostaje posvećena Ohridskom sporazumu, nešto što je takođe pismeno osporila prije dvije godine.
Ova potvrda je bila neophodna da bi se dokazalo da Srbija, zapravo, ima konstruktivan pristup procesu normalizacije odnosa sa Kosovom. Ista pozitivna procena važi i za Kosovo.
Iako je Srbija prethodno završila neophodne procedure za dobijanje sredstava iz Plana rasta, prva isplata je odložena zbog unutrašnjih problema u zemlji.
Situacija se pogoršala kada je predsjednik Srbije posjetio Moskvu, ignorišući upozorenja Brisela. Ovi događaji bili su među razlozima za odlaganje prve isplate, dok se čekalo da se tenzije smire kako se ne bi stvorio utisak da se srpsko rukovodstvo nagrađuje za negovanje zvaničnih odnosa sa Moskvom.
Evropska komisija je takođe isplatila prefinansiranje Sjevernoj Makedoniji (24,4 miliona eura, u martu 2025. godine), Albaniji (30 miliona eura, u martu 2025. godine) i Crnoj Gori (12,5 miliona eura, u maju 2025. godine).
Dodatna sredstva za pretfinansiranje, u obliku bespovratne pomoći i zajmova, će takođe biti usmerena kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) radi unapređenja infrastrukture u ovim zemljama (28,1 milion eura za Sjevernu Makedoniju, 34,5 miliona eura za Albaniju, 14,4 miliona eura za Crnu Goru).
„Kosovo i dalje mora da ispuni iste proceduralne uslove da bi takođe dobilo pretfinansiranje, uključujući ratifikaciju Sporazuma o Instrumentu i Sporazuma o zajmu, dok Bosna i Hercegovina još uvijek nije podnela konačnu Reformsku agendu“, navodi se u saopštenju.
