Generalni sekretar Natoa Rutte: Ono što se dogodilo u BiH i na Kosovu nikad se više ne smije ponoviti
Generalni sekretar Natoa Mark Rutte izjavio je u intervjuu za Al Jazeeru da trenutno nema planova da se se pojača prisustvo Natoa u Bosni i Hercegovini istakavši da ono što se dogodilo u toj zemlji devedesetih godina, ali i na Kosovu 1999. ne sme da se ponovi.
Na pitanje kako vidi trenutna politička dešavanja na Kosovu i kako ocjenjuje ulogu Natoa, kratkoročno i dugoročno, Rutte je rekao da je važno prisustvo Natoa na Kosovu kroz Kfor.
„Kosovo je veoma važna zemlja i važno je prisustvo Natoa kroz Kfor. Važno je da svi omogućimo da ta zemlja bude u najboljoj mogućoj situaciji. Održani su izbori i sada moramo videti kakva vlada će biti izabrana. Sve je to dio normalnog, demokratskog političkog procesa, što je dobro. Međutim, u cijelom regionu, situacija se mijenja. U kontaktima sam ne samo sa čelnicima BiH i Kosova, već sam razgovarao telefonom i sa Aleksandrom Vučićem koji će uskoro posjetiti Brisel. Razgovori su intenzivni, jer želimo da se tenzije u regionu spuste“, naglasio je Rutte, koji nakon posjete Sarajevu danas stigao u Prištinu.
Na pitanje da li vjeruje Srbiji kao partneru, Rutte je odgovorio da vjeruje i da je Srbija važan partner Natoa.
„Odlično sarađujemo. Aleksandra Vučića odavno poznajem i vremenom smo postali prijatelji tako da dobro sarađujemo. On ima svoje interese, i gledišta i o tome moramo razgovarati“, kazao je Rutte.
Na konstataciju da se ti stavovi ne poklapaju uvijek sa Natoom, Rutte kaže da je njegov posao da razgovara.
„Ne krećemo uvijek sa istih pozicija, ali na kraju, svi žele isto. Ono što se desilo u ovom regionu, od 1992. do 1995. u Bosni i Hercegovini i na Kosovu 1999. godine, nikada se ne smije ponoviti. Ovaj region ima veliki potencijal. Želimo da mladi ljudi koji ovde žive ostanu ovdje i budu uspešni, otvore firme, aktiviraju se u politici, akademskim krugovima i postanu veliki umjetnici i razviju ovu zemlju. Velike su mogućnosti, ali zato nam je potrebna stabilnost“, istakao je generalni sekretar Natoa.
Na konstataciju da su neke članice Natoa, poput Mađarske i Crne Gore izabrale rukovodstvo koje je okrenuto Kremlju, a da je nedavno i Donald Trump ponovio stavove Kremlja kada se radi o Ukrajini, te na pitanje da li je zbog toga Nato u krizi, Rutte kaže da nije saglasan sa konstatacijom u vezi sa Trumpom.
„Otvorio je vrata Vladimiru Putinu, ali i Zelenskom da bi započeo proces za koji će trebati vrijeme. Svijesni smo da je neophodno doći do mira u Ukrajini. Mogu mu čestitati na takvom potezu. Idemo korak po korak. Američki i ukrajinski tim pregovaraće o miru u Saudijskoj Arabiji, a znamo da su američki i ruski tim već obavili razgovore. Važno je da se postigne mir u Ukrajini, jer ovaj rat ne može zauvijek trajati. Ljudi umiru“, kazao je Rutte.
Na pitanje da li bezbjednost Evrope zavisi od stabilnosti Ukrajine, odgovara da je sve povezano.
„Želimo trajni mir u Ukrajini ne samo zbog Ukrajine nego i cijelog regiona. Mnogo toga je na kocki. Kada govorimo o Ukrajini, još jedna osoba sve to posmatra, a to je predsjednik Kine Si Đinping koji će pratiti da vidi da li je ovo dobar dogovor za sve, ili bi on mogao dobiti ideje u vezi sa indopacifičkom regijom, a to ne želimo“, rekao je Rutte.
Budući da je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Layen najavila 800 milijardi dolara ulaganja u odbranu, što je bez presedana, dok zemlje na jugu Evrope kao što su Italija, Španija i Portugal izdvajaju svega dva posto BDP-a za odbranu, dok Poljska izdvaja četiri odsto, Rute kaže da su takve razlike između članica Natoa prisutne već dugo.
„To se mijenja. Trump je u prvom mandatu bio veoma nezadovoljan niskim izdvajanjima za odbranu u Evropi i uspeo je da nas osvesti, tako da su izdvajanja porasla za 700 milijardi od njegovog prvog mandata. To nije dovoljno jer smo sad na dva posto. Radili smo procjene i znamo da moramo da potrošimo mnogo više, verovatno više i od tri posto. Ali, prošle nedjelje smo čuli da će ulaganja dostići 800 milijardi, Njemačka će izdvojiti pola milijardi za odbranu, Belgija želi da dostigne dva posto, situacija se mijenja u Švedskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Češkoj, Danskoj... Sve te zemlje najavile su veća ulaganja u odbranu. Dakle, tokom drugog Trumpovog mandata, podaci su još impresivniji i želim da mu čestitam na tome. Ne možemo ostati bezbjedni ako ne uložimo više u odbranu, posebno što Putin stalno ulaže u svoju odbranu. Članice koje još nisu dostigle dva posto BDP-a za odbranu, moraju to uraditi do ljeta, uključujući Italiju, Španiju, Portugal i Kanadu.
Budući da su mnogi važni evropski i američki zvaničnici poručili da će podržavati Ukrajinu dok god je potrebno, te upitan da li je takav stav i dalje na delu, Rute kaže da je to i dalje aktuelno, ali da ne znači da je želja da rat i dalje traje.
„Trump je tu u pravu. Moramo okončati taj rat, ali na način da nikad ponovo ne počne. Ukrajinu moramo da dovedemo u situaciju da Putin ovo nikad više ne pokuša. Kao što je sekretar SAD za odbranu Pete Hegset rekao, mir mora biti trajan i održiv", zaključio je Rutte.
„Kosovo je veoma važna zemlja i važno je prisustvo Natoa kroz Kfor. Važno je da svi omogućimo da ta zemlja bude u najboljoj mogućoj situaciji. Održani su izbori i sada moramo videti kakva vlada će biti izabrana. Sve je to dio normalnog, demokratskog političkog procesa, što je dobro. Međutim, u cijelom regionu, situacija se mijenja. U kontaktima sam ne samo sa čelnicima BiH i Kosova, već sam razgovarao telefonom i sa Aleksandrom Vučićem koji će uskoro posjetiti Brisel. Razgovori su intenzivni, jer želimo da se tenzije u regionu spuste“, naglasio je Rutte, koji nakon posjete Sarajevu danas stigao u Prištinu.
Na pitanje da li vjeruje Srbiji kao partneru, Rutte je odgovorio da vjeruje i da je Srbija važan partner Natoa.
„Odlično sarađujemo. Aleksandra Vučića odavno poznajem i vremenom smo postali prijatelji tako da dobro sarađujemo. On ima svoje interese, i gledišta i o tome moramo razgovarati“, kazao je Rutte.
Na konstataciju da se ti stavovi ne poklapaju uvijek sa Natoom, Rutte kaže da je njegov posao da razgovara.
„Ne krećemo uvijek sa istih pozicija, ali na kraju, svi žele isto. Ono što se desilo u ovom regionu, od 1992. do 1995. u Bosni i Hercegovini i na Kosovu 1999. godine, nikada se ne smije ponoviti. Ovaj region ima veliki potencijal. Želimo da mladi ljudi koji ovde žive ostanu ovdje i budu uspešni, otvore firme, aktiviraju se u politici, akademskim krugovima i postanu veliki umjetnici i razviju ovu zemlju. Velike su mogućnosti, ali zato nam je potrebna stabilnost“, istakao je generalni sekretar Natoa.
Na konstataciju da su neke članice Natoa, poput Mađarske i Crne Gore izabrale rukovodstvo koje je okrenuto Kremlju, a da je nedavno i Donald Trump ponovio stavove Kremlja kada se radi o Ukrajini, te na pitanje da li je zbog toga Nato u krizi, Rutte kaže da nije saglasan sa konstatacijom u vezi sa Trumpom.
„Otvorio je vrata Vladimiru Putinu, ali i Zelenskom da bi započeo proces za koji će trebati vrijeme. Svijesni smo da je neophodno doći do mira u Ukrajini. Mogu mu čestitati na takvom potezu. Idemo korak po korak. Američki i ukrajinski tim pregovaraće o miru u Saudijskoj Arabiji, a znamo da su američki i ruski tim već obavili razgovore. Važno je da se postigne mir u Ukrajini, jer ovaj rat ne može zauvijek trajati. Ljudi umiru“, kazao je Rutte.
Na pitanje da li bezbjednost Evrope zavisi od stabilnosti Ukrajine, odgovara da je sve povezano.
„Želimo trajni mir u Ukrajini ne samo zbog Ukrajine nego i cijelog regiona. Mnogo toga je na kocki. Kada govorimo o Ukrajini, još jedna osoba sve to posmatra, a to je predsjednik Kine Si Đinping koji će pratiti da vidi da li je ovo dobar dogovor za sve, ili bi on mogao dobiti ideje u vezi sa indopacifičkom regijom, a to ne želimo“, rekao je Rutte.
Budući da je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Layen najavila 800 milijardi dolara ulaganja u odbranu, što je bez presedana, dok zemlje na jugu Evrope kao što su Italija, Španija i Portugal izdvajaju svega dva posto BDP-a za odbranu, dok Poljska izdvaja četiri odsto, Rute kaže da su takve razlike između članica Natoa prisutne već dugo.
„To se mijenja. Trump je u prvom mandatu bio veoma nezadovoljan niskim izdvajanjima za odbranu u Evropi i uspeo je da nas osvesti, tako da su izdvajanja porasla za 700 milijardi od njegovog prvog mandata. To nije dovoljno jer smo sad na dva posto. Radili smo procjene i znamo da moramo da potrošimo mnogo više, verovatno više i od tri posto. Ali, prošle nedjelje smo čuli da će ulaganja dostići 800 milijardi, Njemačka će izdvojiti pola milijardi za odbranu, Belgija želi da dostigne dva posto, situacija se mijenja u Švedskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Češkoj, Danskoj... Sve te zemlje najavile su veća ulaganja u odbranu. Dakle, tokom drugog Trumpovog mandata, podaci su još impresivniji i želim da mu čestitam na tome. Ne možemo ostati bezbjedni ako ne uložimo više u odbranu, posebno što Putin stalno ulaže u svoju odbranu. Članice koje još nisu dostigle dva posto BDP-a za odbranu, moraju to uraditi do ljeta, uključujući Italiju, Španiju, Portugal i Kanadu.
Budući da su mnogi važni evropski i američki zvaničnici poručili da će podržavati Ukrajinu dok god je potrebno, te upitan da li je takav stav i dalje na delu, Rute kaže da je to i dalje aktuelno, ali da ne znači da je želja da rat i dalje traje.
„Trump je tu u pravu. Moramo okončati taj rat, ali na način da nikad ponovo ne počne. Ukrajinu moramo da dovedemo u situaciju da Putin ovo nikad više ne pokuša. Kao što je sekretar SAD za odbranu Pete Hegset rekao, mir mora biti trajan i održiv", zaključio je Rutte.
