Normalizacija Prelec: Dijalog Kosova i Srbije se mora nastaviti
Viši analitičar za Balkan Međunarodne krizne grupe Marko Prelec izjavio je za RTK da se dijalog Kosova i Srbije mora nastaviti i ocenio da najvažnije pitanje ostaje pravo srpske zajednice i kako će ta prava biti obezbjeđena za Srbe koji žive na Kosovu.
Prelec je kazao da je odnosima Srbije i Kosova potrebna i „mala“ i „velika“ normalizacija.
„Velika normalizacija je de fakto priznanje. Korak koji bi omogućio evropskim zemljama koje nisu priznale Kosovo da preduzmu korake ka priznanju. Ali šanse za ovo su veoma male. Realnije je nadati se maloj normalizaciji, poboljšanju svakodnevnih odnosa, slobodnijoj trgovini i razumijevanju konkretnih problema sa kojima se građani suočavaju. Ni ovo nije garantovano, ali je moguće“, objašnjava Prelec.
Govoreći o faktičkom priznanju, Prelec kaže da je to trebalo postići Sporazumom iz Ohrida.
„Ova faza je predvidjela da Ohridski sporazum i njegova primena treba da utre put priznanju Kosova od pet zemalja EU koje ga još uvijek ne priznaju, ili bar poboljšanju odnosa sa njima. Za Srbiju bi to značilo tretiranje Kosova kao suverene i nezavisne države, ali bez formalnog priznanja“, naglašava on.
Prelec dodaje da 2025. godina počinje čekanjem na poziciju američkog predsjednika Donalda Trumpa, dok ostaje da se vidi kako će se razvijati dijalog uz posredovanje EU i kakav će uticaj imati izbori na Kosovu u februaru.
„Jasno je da dijalog Kosova i Srbije mora da se nastavi. Stavovi obe strane su poznati i prostor za kompromis je mali. Malo je nade za veliki napredak, ali razgovori bi trebalo da se nastave, iako sa manjim očekivanjima velikih transformacija. Što se tiče implementacije Ohridskog sporazuma, ovo izgleda kao pokušaj EU da da optimističku sliku o veoma komplikovanom pitanju“, naglašava Prelec.
Upitan zašto se već dogovoreni sporazum ne sprovodi, Prelec ističe da postoji tekst na papiru, ali i suština onoga što je pregovarano.
„Dogovor je neobičan. Nikada nije potpisan. Borrellova izjava je bila ta koja ga je proglasila prihvaćenim. Srž sporazuma uključuje niz ustupaka sa obe strane. Beograd je morao da preduzme korake ka de fakto priznanju, dok je Priština morala da obezbjedi veću autonomiju srpskoj zajednici“, naglašava on.
„Od kada je postignut sporazum, Vlada Kosova je obesmislila autonomiju, ne u potpunosti, ali u mnogim aspektima, uspostavljanjem vlasti na sjeveru Kosova. Stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom sada je manje važno nego kada je dogovor postignut. Iz tog razloga mislim da će Beograd nastaviti da odlaže implementaciju, dok Priština već odugovlači sa stvaranjem Asocijacije“, naglašava Prelec.
Komentarišući da li će buduća vlada Kosova morati da osnuje ZSO, Prelec dodaje da je to teško predvidjeti.
„Ali najvažnije pitanje ostaje pravo srpske zajednice i kako će ta prava biti obezbjeđena za Srbe koji žive na Kosovu“, zaključuje on.
Izvor: Kosovo Online/RTK1
„Velika normalizacija je de fakto priznanje. Korak koji bi omogućio evropskim zemljama koje nisu priznale Kosovo da preduzmu korake ka priznanju. Ali šanse za ovo su veoma male. Realnije je nadati se maloj normalizaciji, poboljšanju svakodnevnih odnosa, slobodnijoj trgovini i razumijevanju konkretnih problema sa kojima se građani suočavaju. Ni ovo nije garantovano, ali je moguće“, objašnjava Prelec.
Govoreći o faktičkom priznanju, Prelec kaže da je to trebalo postići Sporazumom iz Ohrida.
„Ova faza je predvidjela da Ohridski sporazum i njegova primena treba da utre put priznanju Kosova od pet zemalja EU koje ga još uvijek ne priznaju, ili bar poboljšanju odnosa sa njima. Za Srbiju bi to značilo tretiranje Kosova kao suverene i nezavisne države, ali bez formalnog priznanja“, naglašava on.
Prelec dodaje da 2025. godina počinje čekanjem na poziciju američkog predsjednika Donalda Trumpa, dok ostaje da se vidi kako će se razvijati dijalog uz posredovanje EU i kakav će uticaj imati izbori na Kosovu u februaru.
„Jasno je da dijalog Kosova i Srbije mora da se nastavi. Stavovi obe strane su poznati i prostor za kompromis je mali. Malo je nade za veliki napredak, ali razgovori bi trebalo da se nastave, iako sa manjim očekivanjima velikih transformacija. Što se tiče implementacije Ohridskog sporazuma, ovo izgleda kao pokušaj EU da da optimističku sliku o veoma komplikovanom pitanju“, naglašava Prelec.
Upitan zašto se već dogovoreni sporazum ne sprovodi, Prelec ističe da postoji tekst na papiru, ali i suština onoga što je pregovarano.
„Dogovor je neobičan. Nikada nije potpisan. Borrellova izjava je bila ta koja ga je proglasila prihvaćenim. Srž sporazuma uključuje niz ustupaka sa obe strane. Beograd je morao da preduzme korake ka de fakto priznanju, dok je Priština morala da obezbjedi veću autonomiju srpskoj zajednici“, naglašava on.
„Od kada je postignut sporazum, Vlada Kosova je obesmislila autonomiju, ne u potpunosti, ali u mnogim aspektima, uspostavljanjem vlasti na sjeveru Kosova. Stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom sada je manje važno nego kada je dogovor postignut. Iz tog razloga mislim da će Beograd nastaviti da odlaže implementaciju, dok Priština već odugovlači sa stvaranjem Asocijacije“, naglašava Prelec.
Komentarišući da li će buduća vlada Kosova morati da osnuje ZSO, Prelec dodaje da je to teško predvidjeti.
„Ali najvažnije pitanje ostaje pravo srpske zajednice i kako će ta prava biti obezbjeđena za Srbe koji žive na Kosovu“, zaključuje on.
Izvor: Kosovo Online/RTK1
