Lideri EU i Zapadnog Balkana nakon današnjeg Samitu EU-Zapadni Balkana u Tirani izdali zajedničku izjavu koja sadrži 33 tačke, o kako se navodi, zajedničkoj budućnosti, prenosi Albanian post.
U zajedničkoj izjavi se ističe da su mir i bezbjednost cijele Evrope dovedeni u opasnost napadom na Ukrajinu i dodaje da je perspektiva članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, sa naglaskom na ubrzanje procesa članstva, za sve zemlje.
"Iz tog razloga, Evropska unija je odlučna da podrži balkanske zemlje, da podrži suštinske evropske vrednosti i principe. Važna tačka ostaje usklađivanje spoljne politike svih zemalja, čime se garantuje bezbjednost unije, do punopravnog članstva regiona", navodi se u izjavi.
Dodaje se da će region Zapadnog Balkana biti podržan u nekoliko sektora, uključujući trgovinu, kako bi se podigao regionalni standard.
Međutim, kako je objašnjeno u tački šest, integracija u EU mora biti postepena i podržana kontinuitetom reformi, posebno u oblasti vladavine prava.
Regionalna saradnja među državama je još jedna velika tačka interesovanja, gdje su, kako predsjednica Evropske komisije Ursula von der Layen kaže, dobrodošle regionalne inicijative poput „Otvorenog Balkana“, sve dok su u skladu sa obavezama evropskih zemalja, navodi Albanian post.
Deveta tačka je vezana za dijalog Kosova i Srbije, koji, uz posredovanje evropske strane, za koji se navodi da bi trebalo da rezultira potpunim i sveobuhvatnim dogovorom.
Navodi se i da će koncept Evropske političke zajednice, koji jepromovisan 6. oktobra u Pragu, biti nastavljen kao proces.
Energetski paket, sa grantovima vrednim do 2,5 milijardi eura investicija, pomogao bi Zapadnom Balkanu da se izbori sa krizom, pa se i u tom sektoru očekuje dodatna pomoć.
Zelena agenda će važiti za sve zemlje, uz implementaciju Pariskog sporazuma, kao plana za klimatske promjene.
U evropski veliki plan je, između ostalog, uključen i poseban mehanizam pripravnosti za krizu bezbjednosti hrane, navodi se u izjavi.
Takođe se dodaje da će doći će do povećanja saradnje u oblastima od interesa za obe strane, što će kulminirati punom integracijom Zapadnog Balkana u zajedničko tržište Evropske unije.
Postojaće i dodatni podsticaj za programe razmjene studija, kao što je Erazmus plus, koji se vide kao način za povezivanje više zemalja.
U sferi telekomunikacija predviđeno je smanjenje naknada za roming, do njihovog potpunog ukidanja 2027. godine.
Navodi se i da su od od izuzetnog značaja bezbjednosni izazovi sa kojima se zemlje suočavaju, i da će biti potrebna dalja saradnja na suštinskim pitanjima bezbjednosti i odbrane.
Prije svega, ono što je u vezi sa "manipulacijom i mešanjem stranih informacija, u vidu dezinformacija".
Posljednje tačke, njih pet, koje je predložila Evropska komisija, odnose se na pitanja migracija i usklađivanje vizne politike, saradnju protiv terorizma, kao i za sprečavanje ilegalne trgovine ljudima.
U tom duhu, sve zemlje u koordinaciji - njih 33 - u 33 tačke, sumirali su istorijski samit održan prvi put u Tirani.
Izvor: Kosovo Online/Albanian post
"Iz tog razloga, Evropska unija je odlučna da podrži balkanske zemlje, da podrži suštinske evropske vrednosti i principe. Važna tačka ostaje usklađivanje spoljne politike svih zemalja, čime se garantuje bezbjednost unije, do punopravnog članstva regiona", navodi se u izjavi.
Dodaje se da će region Zapadnog Balkana biti podržan u nekoliko sektora, uključujući trgovinu, kako bi se podigao regionalni standard.
Međutim, kako je objašnjeno u tački šest, integracija u EU mora biti postepena i podržana kontinuitetom reformi, posebno u oblasti vladavine prava.
Regionalna saradnja među državama je još jedna velika tačka interesovanja, gdje su, kako predsjednica Evropske komisije Ursula von der Layen kaže, dobrodošle regionalne inicijative poput „Otvorenog Balkana“, sve dok su u skladu sa obavezama evropskih zemalja, navodi Albanian post.
Deveta tačka je vezana za dijalog Kosova i Srbije, koji, uz posredovanje evropske strane, za koji se navodi da bi trebalo da rezultira potpunim i sveobuhvatnim dogovorom.
Navodi se i da će koncept Evropske političke zajednice, koji jepromovisan 6. oktobra u Pragu, biti nastavljen kao proces.
Energetski paket, sa grantovima vrednim do 2,5 milijardi eura investicija, pomogao bi Zapadnom Balkanu da se izbori sa krizom, pa se i u tom sektoru očekuje dodatna pomoć.
Zelena agenda će važiti za sve zemlje, uz implementaciju Pariskog sporazuma, kao plana za klimatske promjene.
U evropski veliki plan je, između ostalog, uključen i poseban mehanizam pripravnosti za krizu bezbjednosti hrane, navodi se u izjavi.
Takođe se dodaje da će doći će do povećanja saradnje u oblastima od interesa za obe strane, što će kulminirati punom integracijom Zapadnog Balkana u zajedničko tržište Evropske unije.
Postojaće i dodatni podsticaj za programe razmjene studija, kao što je Erazmus plus, koji se vide kao način za povezivanje više zemalja.
U sferi telekomunikacija predviđeno je smanjenje naknada za roming, do njihovog potpunog ukidanja 2027. godine.
Navodi se i da su od od izuzetnog značaja bezbjednosni izazovi sa kojima se zemlje suočavaju, i da će biti potrebna dalja saradnja na suštinskim pitanjima bezbjednosti i odbrane.
Prije svega, ono što je u vezi sa "manipulacijom i mešanjem stranih informacija, u vidu dezinformacija".
Posljednje tačke, njih pet, koje je predložila Evropska komisija, odnose se na pitanja migracija i usklađivanje vizne politike, saradnju protiv terorizma, kao i za sprečavanje ilegalne trgovine ljudima.
U tom duhu, sve zemlje u koordinaciji - njih 33 - u 33 tačke, sumirali su istorijski samit održan prvi put u Tirani.
Izvor: Kosovo Online/Albanian post
